Evo zašto leta i zime u Igri prestola traju po deset godina! (FOTO)

Brzorečje. Ilustracija: Fantasy Flight Games/Tomasz Marek Jedruszek

Mi, stanovnici majčice Zemlje, uzimamo zdravo za gotovo to što nam se godišnja doba smenjuju po ustaljenom redosledu i na vreme, iako svoju ljubav prema matičnoj planeti iskazujemo pre svega njenim uništavanjem koje polako briše granicu između klimatskih sezona; ipak, uprkos tome, znamo da će biti proleća, leta, jeseni, zime... i proleća. Pa opet u krug.

Ova srećna izvesnost međutim nije nešto na šta mogu da se oslone nesrećni stanovnici planete koju posmatramo kroz prozor za nas širom otvoren od strane Dž. R. R. Martina njegovim serijalom knjiga "Pesma leda i vatre".

Vesteros, Esos, Sotorios i Ultos imaju čudnu klimu u kojoj jedno godišnje doba, recimo leto, može da traje deset godina i da iza njega dođe zima koja traje jednako dugo, ili kraće, sve zavisi od... Tu dolazimo do suštine problema. Niko ne zna od čega to zavisi!

Naučnici našeg sveta pokušali su da odgovore na ovo pitanje i da na svoj način pokušaju da odgonetnu uzrok jada žitelja Sedam kraljevstava. Ako ste se pitali da li je ovo fizički moguće, i da li čak i Zemlja jednoga dana može isto da doživi, odgovor je: da.

Postoji pet opcija.

1. Klimavi planetarni nagib

Uzrok može biti nagib rotacione ose, tačnije nagib od 23,4 stepena, koji ostaje fiksiran i pored toga što se planeta neprestano okreće oko svoje zvezde. Trenutno je rotaciona osa Zemlje vrlo stabilna, ali da je nije mogli bismo imati nekonzistentna i nepredvidljivija godišnja doba čije bi dužine varirale baš kao i "Igri prestola"; Mesec je verovatno najbitniji faktor kome na ovome treba da zahvalimo pošto on stabilizuje naš nagib silom svoje gravitacije.

Izgleda da planeta na kojoj je Vesteros ima mali i udaljeni mesec, a da se drugi - po legendi koja se tamo priča - isuviše približio suncu, eksplodirao i ispustio iz sebe na hiljade hiljada zmajeva. Hvaljeno Sedmoro!

2. Ekstremno produžena orbita

Uprkos uvreženom mišljenju, Zemljina godišnja doba nisu izvesno promenjiva zbog elipsične orbite naše planete, pošto je ona u praksi ipak krug. Međutim, nemaju sve planete ovakvu orbitu koja je skoro pa kružna. Merkur, na primer, ima najveću orbitalnu ekscentričnost od svih planeta u našem solarnom sistemu.

Stoga, moguće je da planeta na kojoj Deneris Olujrođena odgaja zmajeve ima veoma ekscentričnu i produženu orbitu. Njihov svet bi mogao u jednom trenutku da bude vrlo daleko od zvezde, zbog čega bi mogli da imaju duge i svirepe zime. Tokom približavanja suncu dešavao bi obrnuti proces - duga leta. Naš Mars ima na neki način sličnu klimu. Problem je što ova hipoteza ne objašnjava nepredvidivost njihove.

3. Kompleksni Milankovićev ciklus

Zemlja je podvrgnuta nekim izuzetno dugim orbitalnim i osovinskim trendovima, kojima je potrebno na desetine hiljada godina da se dovrše. Potrebno je 26.000 godina Zemljinoj osi da dovrši jedan puni ciklus precesije (promena u orijentaciji rotacione ose kosmičkog tela) dok u isto vreme orbitira promenjivim brzinama. Kombinovani efekat ova dva fenomena stvara astronomske sezone koje traju i po 21.000 godina. Ovo se zove Milankovićev ciklus i postepeno menja klimu na planeti, rezultirajući hladnijim zimama na primer, odnosno ledenim dobima kao što neki misle.

Sve planete imaju svoj Milankovićev ciklus, pa ga svakako ima i rodna planete malenog ali uma britkog Tiriona Lanistera. Njen mora biti brz i kompleksan, što dovodi upravo do onakvog vremena kakvo poznajemo iz "Pesme leda i vatre". Naravno, na duži rok i sa našim astronomskim znanjem mogli bismo predvideti i trajanje ovakvih godišnjih doba, ali ne i ljudi njihovog sveta, sa praktično srednjevekovnim poznavanjem ove materije.

4. Okeani, struje i vetrovi

Vremenske prilike svake regije snažno su određene faktorima kao što su geografska širina i udaljenost od velikih vodenih površina. Okeanske struje i dominantni vetrovi takođe mogu imati krupan efekat na klimu, a i oni sami su podložni cikličnim varijacijama. Atmosferski fenomeni poput El Ninja i La Ninje su uticali na regionalne vremenske prilike i po pet i više godina, dok je snaga toplih kanadskih činuk vetrova uglavnom nepredvidiva a njihov uticaj na prerije značajan.

Sedam kraljevstava, Zemlje s druge strane Zida i Zemlje večne zime na krajnjem severu, ali i zemlje sa druge strane Uskog mora, u Slobodnih gradovima, Spornim zemljama, na poluostrvu gde se nekada gnezdila Valirijska slobodna država, u Zalivu trgovaca robovima, na Ostrvu kedra, u Giskaru, Žadnoj kapiji i Žadnom moru i zemljama iza njega, mogu biti podložne nekoj vrsti dugoročnih klimatskih trendova.

Geografija njihovog sveta, premda možda na površini slična, mogla bi biti značajno drugačija. Njihova planeta mogla bi imati daleko veće okeane, više planine, snažnije struje i moćnije vetrove - a sve to može stvoriti u dobroj meri nepredvidiva godišnja doba koja traju znatno duže nego ova naša.

5. Kombinacija svih gorenavedenih faktora

Moguće je, naravno, i da kombinacija svih ili nekih od ovih faktora može objasniti klimatske prilike na planeti kojoj prete Tuđini sa one strane Zida. Kao što i sami možete da vidite, godišnja doba i klima mahom su rezultat kombinacije mnoštva različitih faktora.

Prema tome, jedna od ovih pet hipoteza je tačna, ili su tačne sve, ili su neke od njih tačne. Jednoga dana ćemo znati više, kada se Martin bude smilovao i objavio dve preostale knjige. U međuvremenu, spremite se: ZIMA DOLAZI!

(V. V.)