Ako mislite da smo nastali od majmuna, ne znate ništa o teoriji evolucije (FOTO)

Foto: AP/Muhammed Muheisen

Zabluda o evoluciji iz naslova svakako je najraširenija, uprkos neprekidnom pojašnjavanju i objašnjavanju onih koji su upućeni u tajne jedne od najbolje dokazanih naučnih teorija. Čovek nije nastao od majmuna, već su čovek i majmun imali zajedničkog pretka, biće od koga smo nastali i mi i oni. Razlika je dramatična. Ali, ovo je daleko od jedine zablude koja postoji o ovoj temi. Pokušaćemo da vam pomenemo još neke od njih, kako ubuduće ne bi ispadali glupi u društvu.

Preporučujemo

Evolucija je teorija o poreklu života. Netačno. Teorija evolucije se bavi načinima na koji se život razvijao nakon što je nastao. Premda je nauka zainteresovana za poreklo života, ova teorija se time uopšte ne bavi. Bavi se procesom razvitka vrsta.

Organizmi se uvek unapređuju. Netačno. Iako jeste tačno da prirodna selekcija iskorenjuje nezdrave gene, postoje mnogi primeri kada su nesavršeni organizmi preživeli. Niti je promena koja se odigrala uvek bila na bolje.

Evolucija znači da se život menja slučajno. Netačno. Prirodna selekcija nije nasumična. Mnoge vodene životinje trebaju brzinu da bi preživele i da bi se razmnožavale, a bića sa takvim sposobnostima su bolje pripremljena na svoje okruženje i pre će preživeti prirodnu selekciju. Na kraju, imaće više potomstva i njihove osobine će se dalje prenositi. Ideja da se evolucija odigrava slučajno jednostavno ne uzima sve u obzir.

Prirodna selekcija uključuje organizme koji pokušavaju da se adaptiraju. Netačno. Organizmi ne pokušavaju da se adaptiraju, već prirodna selekcija omogućuje raznim članovima grupe da prežive i da se reprodukuju. Genetska adaptacija je potpuno van moći organizma.

Prirodna selekcija daje organizmima ono što oni žele. Netačno. Prirodna selekcija nema inteligenciju, ona ne može da zna šta vrstama treba. Ako ne dođe do mutacije gena koja vodi ka boljem adaptiranju na okruženje, vrsta izumire. Mnoge su tako izumrle. Ako do nje dođe, onda se vrsta dalje razvija jer jedinke za razmnožavanje biraju one jedinke koje su bolje adaptirane. Ne preživljavaju najjači i najpametniji, već oni koji se najbolje prilagođavaju na okruženje u kome žive.

Evolucija je samo teorija. Netačno. Običan svet, prosti puk, koristi pojan teorija u kolokvijalnom smislu. "Imam teoriju kako treba igrati kladionicu". To nije naučno poimanje pojma teorije. Naučna teorija je čvrsto dokazana, vladajuća hipoteza. Ono što obični ljudi misle kad kažu teorija zapravo je bliže pojmu hipoteze.

Teorija evolucije je u krizi. Netačno. Ne postoji nikakva debata u naučnom svetu oko toga da li se evolucija dogodila ili ne, već samo o tome kako se dogodila.

Raskoraci u fosilnim ostacima pokazuju da evolucija nije istinita. Netačno. Postoje mnogi prelazni primeri fosila koji su otkriveni, na primer između današnjih ptica i njihovim dinosauruskih predaka, ili između kitova i njihovih kopnenih predaka sisara. Postoje i mnoge vrste kod kojih je nemoguće doći do prelaznih fosilnih ostataka jer se neke loše fosilizuju a neke su u okruženjima gde je taj proces nemoguć. Sa druge strane, svet je ogroman. Ne možete kopati na svakom njegovom ćošku.

Evolucija nija nauka jer se ne zasniva na posmatranju. Netačno. Ni astronomi ne mogu da dotaknu zvezde, pa se svejedno bave njima. Nije sva nauka u laboratoriji. Iako su mnogi aspekti teorije o kojoj danas govorimo i dokazani u laboratoriji, nakon što su u stvarnom svetu prikupljene činjenice.

Većina biologa odbacuje teoriju evolucije. Netačno. Naučnici je ne odbacuju već modifikuju u skladu sa novim činjenicama do kojih se naučnim putem došlo. Darvin je na primer mislio da je evolucija proces koji se odvija uvek sporo, dok je zapravo istina da pod nekim uslovima može da se odvija i neverovatno brzo. Nauka je unapredila i proširila originalnu Darvinovu teoriju prirodne selekcije, nije je odbacila.

Teorija evolucije nije potpuna. Zapravo, teorija evolucija je teorija koja se neprestano razvija. Nauka uvek iznova otkriva nove stvari i činjenice, i sama teorija doživljava promene u skladu sa tim. Karl Poper je, pojednostavljeno govoreći, učio da je teorija vladajuća hipoteza u okviru jedne paradigme mišljenja koja nas približava istini dok se ne pojave nova pitanja na koja je nemoguće odgovoriti u okviru te paradigme, kada se postupno javlja nova paradigma i u njoj nova teorija koja će objasniti sve ono što i stara ali i dati odgovore na nova pitanja. Kreacionizam ne postavlja pitanja, već daje stare odgovore. Još uvek se nije pojavila naučna teorija koja osporava teoriju evolucije.

(V. V.)