OVDE LEŽI USPAVANI ANĐEO IZ PALERMA: Zavirite u jezive koridore kapućinskih katakombi (FOTO)

Rozalija Lombardo je sicilijanska devojčica rođena 13. decembra 1918. godine, koja je 6. decembra 1920. umrla od upaće pluća, o kojoj smo nedavno pisali kao o fenomenu pošto izgleda kao da neprestano trepće. Priča o njoj i mestu gde počiva je međutim mnogo šira. Njen otac Mario, inače činovnik u Palermu, bio je toliko potresen njenim preranim odlaskom u carstvo mrtvih da je stupio u kontakt sa Alfredom Salafijom, tada čuvenim balzamdžijom, kako bi ovaj očuvao njen izgled.

Preporučujemo

Alfredo je povereni mu posao odradio neverovatno perfektno, zahvaljujući tehnici balzamovanja koju je koristio; rendgen je na primer pokazao da su Rozalijini organi gotovo netaknuti.

Rukopis njegovih memoara koji je nedavno otkriven pokazuje da je devojčicinu krv zamenio tečnošću sastavljenom od formalina kojim se ubijaju bakterije, alkohola da isuši telo, glicerina da spreči da se isuši previše, salicilne kiseline da ubije gljivice i cink sulfata da njenom telu da krutost.

Prema tome, formula tečnosti je glasila: jedna trećina glicerina, jedna trećina formalina zasićenog cink sulfatom i hloridom, i jedna trećina alkohola zasićenog salicilnom kiselinom.

Mumija Rozalije Lombardo je potom primljena u glasovite i strašne kapućinske katakombe u njenom rodnom gradu. Sve vreme se držala u maloj kapeli koja se nalazi na samom kraju turističke ture kroz katakombe, smeštena u kovčeg sa staklom na prednjoj strani, ali je - nakon što je 2009. godine primećeno da je počela da propada - prebačena u suvlje delove katakombi a njen prvobitni kovčeg je zamenjen hermetički zatvorenim staklenim kovčegom u kome je nitrogenski gas koji treba da spreči dalji efekat zuba vremena.

Igra reči iz našeg naslova, da izgleda kao da spava, nije zato naša igra reči: Rozalija je u svetu zaista poznata da izgleda kao da spava, a zovu je i Uspavanom lepoticom kapućinskih katakombi.

Inače, kapućinske su katakombe iz Palerma jedna od najvećih turističkih atrakcija rimokatoličkog sveta, i slične su ostalim makabrijskim svetinjama ovog monaškog reda. Nastale su nakon što je njihov manastir prerastao prvobitno groblje i nakon što su monasi početi da iskopavaju kripte ispod njega. 1599. godine su mumificirali jednog od svoje sabraće, brata Silvestra od Gubija, i smestili ih u podzemlje.

Brat Rikardo poslednji je monah koji je sahranjen u njima 1871. godine, ali su i dalje ponekad sahranjivali obične ljude. Poslednje sahrane u njima obavljene su početkom 1920-ih godina, a naša Rozalija je među poslednjima. U katakombama se nalazi oko 8.000 mumija, podeljenim po kategorijama: muškarci, žene, device, deca, sveštenici, monasi, profesionalci.

Prvobitno su katakombe bile namenjene samo fratrima, ali je tokom vekova postao statusni simbol da čovek bude sahranjen u njima, pa su lokalni viđeniji ljudi u svojim testamentima tražili da ih se u njima pošalje na put ka Bogu.

Tako su uspevali i da ih održavaju, pošto su porodice preminulih za ovakav luksuz donirale novac; svako novo telo stavljano je u privremenu nišu i kasnije na trajno mesto. Dok god je novac od donacija pristizao telo se nalazilo tamo gde treba da se nalazi; ali ako bi novac prestao da stiže, telo je sklanjano na neuglednu policu dok uplate ne bi bile obnovljene.

(S. P.)