SERIJSKI UBICA PA HRIŠĆANIN: Priča zbog koje ćete promeniti mišljenje o smrtnoj kazni (VIDEO)

Čak su i okolnosti njegovog rođenja mogle da budu nagoveštaj strašnih stvari koje će se kasnije desiti. Rođen je kao Ričard Dejvid Falko od majke Beti Broder, odrasle u osiromašenoj jevrejskoj porodici u Bruklinu, i od italijansko-američkog oca Tonija Falka. On ju je ostavio zbog druge žene, a mali Ričard se našao u nemilosti čoveka sa kojim se njegova majka kasnije spanđala pa je dat na usvajanje. Usvojen je od strane Nejtana i Perl Berkovic iz Bronksa.

Preporučujemo

Tako je nastao Dejvid Ričard Berkovic. Kao mladić je bio razmažen, težak i nasilan i postao je opsednut paljenjem. U 18. godini prijavio se za vojsku i služio u Južnoj Koreji. Kada se tri godina kasnije vratio u Ameriku i sreo svoju biološku majku doživeo je prvi šok u životu, pošto nije ni znao da je usvojen. Šta više, njegov pravi otac je već bio mrtav. Njegov identitet je bio potpuno skrhan.

Radio je kasnije nekoliko radničkih poslova, i na kraju sortirao pisma za Poštansku službu Sjedinjenih Država.

Prvi napad koji je izveo dogodio se 24. decembra 1975. godine kada je izbo dve žene lovačkim nožen. Jednoj u suštini nije bilo ništa, ali druga je bila povređena dovoljno ozbiljno da pomoć potraži u urgentnom centru.

Prva pucnjava koju je izveo "Sin Sema" (nadimak koji je sam sebi dao) dogodila se 29. jula 1976, kada je prišao kolima u kojima su sedele dve devojke i opalio tri puta: prvi je odmah ubio devojku koja je izašla iz vozila, drugi je prošao kroz butinu druge dok je treći metak promašio obe. Berkovic se bez reči brzo udaljio.

23. oktobra 1976. je pucao na par koji je sedeo u kolima u Kvinsu; momka je pogodio u glavu pa je kasnije morao metalom da mu se zameni deo lobanje dok devojci nije bilo ništa. Ni jedno od njih nije videlo napadača. Mesec dana kasnije napao je dve devojke koje su se u Kvinsu vraćale iz bioskopa; jednu je pogodio u vrat ali rana nije ugrozila život, dok je druga pogođena u leđa i na kraju je postala paraplegičarka.

Potkraj januara naredne godine napao je još jedan par koji je sedeo u automobilu nakon što je gledao "Rokija"; muškarcu nije bilo ništa dok je je devojka preminula. 8. marta je ubio devojku hicem u glavu koja je pokušala da se zaštiti udžbenikom. U aprilu je upucao i ubio još jedan par u Bronksu.

Do tada su već i mediji počeli da luduju i svakoga dana se o njemu pričalo, a Sin Sema se našao čak i naslovnim stranama sovjetske "Izvestije", vatikanskog "L'Oservatore Romana", ali najsenzacionalističkiji je bio Njujork Post koji je sveže bio kupljen od strane australijskog magnata Ruperta Murdoka.

Policija je u blizini ovog poslednjeg napada otkrila ručno pisano pismo adresirano na njujorškog "plavca" Džozefa Borelija, kada je sebe nazvao Sinom Sema po prvi put i kada je najavio da će nastaviti svoj krvavi pir. U maju je prvi put pisao štampi, kada je prodat 1,1 milion primeraka Dejli Njuza.

26. juna 1977. godine je pucao na još jedan par ali njihove povrede nisu bile životne, što nije bio slučaj sa parom koji se ljubio u kolima u Bar Biču: oboje su bili pogođeni u glavu i oboje su preminuli. Odmah potom je pobegao vozeći, po rečima svedoka, žutu "bubu". A svedoka je bilo mnogo, više nego i za jedno drugo ubistvo i napad. Međutim, pozornici su kasno shvatili da je u pitanju napad Sina Semovog, prekasno su pozvali nadležne detektive pa su kasno postavljene i blokade po tom delu grada.

Iste večeri na istom mestu napao je još jednu devojku koja je šetala psa i koja je uspela da utrči u kuću pre nego što je opalio hice za njom. Trebalo joj je četiri dana da obavesti policiju. Oni su time počeli da se bavi time, i primećen je Berkovicev žuti Ford Galaksi. Uprkos tome šta su pričali kasnije, ubica je isprva smatran za potencijalnog svedoka.

Tek su u avgustu te godine odlučili da porazgovaraju sa njim. Pronašli su mu auto i u njemu municiju, mape mesta na kome su se odigrali zločini kao i preteće pismo adresirano na poručnika Dauda iz policije. Sačekali su ga da izađe iz zgrade i uhapsili ga, pronašavši kod njega i pištolj kojim su počinjeni svi napadi. "Pa, uhvatili ste me. Kako to da vam je trebalo toliko mnogo vremena?" pitao je policiju tada.

Berkovic je sve priznao, rekavši da je Sem iz pisama zapravo Sem Kar, njegov sused, čiji je labrador bio zaposednut drevnim demonom koji mu je naredio da počne da ubija lepe mlade žene. Rekao je da je jednom pokušao da ubije tog psa ali da se natprirodna sila umešala, mada je posle rekao da je to bila prevara sa njegove strane. U kasnijem pismu medijima rekao da je postoji još Sinova Sema. Tvrdio je da je član satanističkog kulta i da zna mnoštvo ljudi koji su činili poznate i ozbiljne zločine širom Amerike. Čak i danas mnogi veruju da nije delovao sam i da nije u pitanju jedan napadač.

Tokom čitanja presude neprestano je ponavljao "Stejsi je bila kurva", a kasnije je objasnio da je to bila reakcija na zahtev majke jedne žrtve da bude osuđen na smrt. Osuđen je na 25 godina zatvora za svako ubistvo, a psihijatru kojeg mu je sud dodelio kao element presude priznao je da je dugo o tome razmišljao, da je želeo da napadne svet koji ga je odbacio i povredio, a da je mlade i lepe žene birao jer nije imao uspeha sa lepšim polom.

Isprva je služio u Atici gde su pokušali da ga ubiju (tvrdio je da napadač, koga nije hteo da identifikuje, član kulta kome je i sam pripadao), a potom od 1990. godine u Falsburgu.

1987. godine, dok je čitao biblijski Psalm 34:6, postao je ponovo rođeni hrišćanin. Zabranio je da ga se naziva Sinom Sema već da se umesto toga od tada zove Sin Nade. Priznao je da njegovo učešće u okultnom bilo glavni faktor ubistava koje je počinio. 2002. godine pisao je sudu i tražio da ga ne puste iz zatvora zato što je zaslužio da u njemu provede ostatak života. Takođe je rekao da je uz Božiju pomoć postao pomiren sa svojom situacijom.

Dve godine kasnije je ponovo odbio da traži pomilovanje, iako mu je ponašanje u zatvoru bilo savršeno. Dve godine kasnije se desilo ista stvar, samo je ovoga puta odbio da uopšte dođe na saslušanje. Svake dve godine se dešava ista stvar.

U zatvoru je napisao biografiju od koje nije uzeo ni paru, kao ni od video intervjua "Son of Hope" iz 1998. godine. Neprestano piše eseje o svojoj veri i pokajnička pisma za hrišćanske portale. Stidljiv i povučen, aktivan je u zatvorskoj crkvi i regularno savetuje druge zatvorenike kada imaju probleme. Kada je njegov advokat bez dopuštenja objavio kolekciju Berkovicevih pisama, on ga je tužio, i rekao da će tužbu povući samo ako svu zarada preda porodicama žrtava, što se i dogodilo.

(J. G.)