Šok na licu šefa američkog kazamata tokom posete norveškom zatvoru je neprocenjiv (VIDEO)

O paklu američkih zatvora Telegraf je mnogo puta pisao, i obrađivao čitav ovaj nehumani sistem sa mnogo strana. Verovatno najčuveniji ugao iz koga smo pokušali da vam svojevrsni "arhipelag gulaga" lidera slobodnog sveta prikažemo je onaj koji se bavi činjenicom da su većina tamošnjih kaznenih ustanova zapravo u privatnim rukama i da se njima isplati da im kapaciteti budu popunjeni jer to znači više novca.

Od serije do filmova, preko vesti iz stvarnog sveta, poznate su i krajnje su jasne filozofija i maksima kojima se vode upravnici i čuvari američkih kazamata: napraviti pakao od života ljudi koji se u njima nalaze.

Iz njihove perspektive, ako je neko već osuđen na odsluženje kazne, ne treba da bude tretiran kao ljudsko biće, već treba da pati i tuguje i da bude potpuno uništen kako bi bio kažnjen za ono što je uradio. To što nisu svi utamničeni zbog ubistava i silovanja, to što postoji i mnoštvo ljudi koji su tamo zbog krivičnih dela koja nikome osim njima samima ne štete (kao što je, recimo, posedovanje narkotika), tamničara se uopšte ne tiče.

A trebalo bi, jer od toga kako su bili tretirani tokom svog boravka u zatvoru zavisi i kako će se ponašati nakon što iz njega izađu. Upravo je ovo logika kojom se vode njihove norveške kolege. Na snimku priloženom iznad možete da vidite i sami kako izgleda jedan kazneni zavod u najrazvijenijoj zemlji Evrope: mi bismo rekli da njihovi zatvorenici žive kao u Hajatu.

Amerikanac na snimku to jednostavno nije mogao da shvati i da procesuira u svojoj glavi, i neprestano je ukazivao na užase koji mogu iz toga da se izrode. Recimo, iz činjenice da zatvorenici imaju ofinger. Prvo što je pomislio je da od toga može da se napravi oružje, što je simptomatično, jer je odnos uprave zatvora i njegovih stanovnika međuzavistan i recipročan.

Konačno, činjenica obrazložena na snimku ispod, koja kaže da je recidiv u Norveškoj nekoliko puta manji nego u Americi, na savršeni način ilustruje kojem bismo se idealu trebalo prikloniti i mi kao zemlja. Svakako ne američkom.

(J. G.)