ISTORIJA GEJ BRAKOVA: Kad se Karlo u crkvi 1497. zakleo Mikeleu da će mu biti verna žena (FOTO)

Uprkos tome što je sudija vrhovnog suda SAD, Semjuel Alito, rekao 2013. godine da je gej brak kao pojava veća novotarija i od interneta i od mobilnog telefona, pre nego što je glasao protiv, i uprkos tome što većina nas identično gleda na ovu pojavu, gej brak nije proizvod savremenog sveta, i postoji mnogo duže nego što mislimo.

Preporučujemo

Ne homoseksualnost - za nju se zna da je postojala i za vreme Stare Grčke i Starog Rima, znamo da je postojala i u samurajskom Japanu za vreme vojne vlade, kod američkih Indijanaca, i ko zna gde još - već baš fenomen dve osobe istog pola koja stupaju u nešto što bismo nazvali bračnom zajednicom.

Ono što jeste novotarija je zapravo samo eksplicitno zakonodavstvo koje se bavi institucijom istopolnog braka, ali sve ostalo, sama ta pojava pre svega, nije nikakva novina, piše britanski Gardijan.

Brak sam po sebi prošao je kroz mnoštvo promena, i zapravo je jedina njegova konstanta to što se percepcija onoga što brakom nazivamo neprestano menjalo. Napori da se ova institucija uvede u legalne tokove postojali su tokom cele istorije, pa tako i kod, u nemanjićkoj Srbiji, vidimo napore vladara da spreče takozvane divlje brakove u kojima su muškarac i žena stupali u vezu a da popa nisu ni zvali.

Foto: Tanjug/AP

Identičan je slučaj bio i u Zapadnoj Evropi, u kojoj je Crkva međutim bila malo tolerantnija, pa je tako donet propis po kome prisustvo sveštenika i nije neophodno, već je potrebna samo razmena bračnih zaveta, ako je moguće uz prisustvo svedoka; logika je bila sledeća: ako neko stupi pred Bogom čistog srca u brak sa nekim, niko drugi nije potreban.

Pored toga, treba napomenuti i da je funkcija braka samog po sebi bila do pre samo stotinak godina potpuno drugačija od današnje, pa se brak i na tom polju menjao. Ljudi se danas žene i udaju iz ljubavi; u prošlosti se to činilo zbog ekonomskih razloga, društvenog napredovanja, porodičnih i državnih interesa, i tako dalje. Retko zbog emocije.

Foto: AP

Međutim, ovde i dalje pričamo o brakovima između muškaraca i žena. Šta je sa homoseksualcima? Ako izuzmemo slučajeve "bratimljenja" dva muškarca, koji su mogli ali uglavnom nisu imali nikakvi veze sa ovim o čemu danas pričamo, prvi zabeleženi slučaj pravog pravcatog braka između dva čoveka zabeležen je u Španiji, tačnije u Galiciji, u opštini Rairis de Veiga, kada je mesni paroh venčao Pedra Dijaza i Munja Vandilaza, 16. aprila 1061. godine, o čemu postoje i istorijska dokumenta koja se nalaze u manastiru San Salvador de Selanova.

Sledeći za koji znamo odigrao se u Firenci. 1497. godine 22-godišnji apotekar Karlo di Berardo d'Antonio je kažnjen novčano i proteran iz grada zato što je živeo sa bojadžijom Mikeleom di Brunom da Prulijem, koji je takođe na isti način kažnjen, a koji ga je tokom "dugog, dugog niza godina držao kao svoju ženu i umesto žene", i koji ga je naterao da se u crkvi na Bibliji zakune "da će ostati veran Mikeleu u ovom sodomitskom grehu".

Manje od sto godina kasnije, u Rimu su 1578. godine dva Portugalca spaljena na lomači zato što su se "venčali i spojili kao muškarac i žena" otvoreno, u crkvi. Koliko je ovakvih slučajeva, neotkrivenih, postojalo, gotovo je nemoguće utvrditi, ali istoriografija koja se ovom tematikom bavi još uvek je u svojim ranim godina, zbog čega je razumno očekivati da mnoštvo ovakvih slučajeva ispliva iz zaborava vremena.

Što se tiče žena, slučajeva njihovih istopolnih brakova je bilo daleko više, posebno u Engleskoj, Nemačkoj i Holandiji. U Amsterdamu se 1641. godine sredovečna udovica Trintje Barents zaljubila u 27-godišnju Hendrikje Lamberts koja je posle nekog vremena počela da se oblači kao muškarac, a njih dve počele da žive zajedno. Barentsova je zapisala da ju je njena partnerka imala po nekoliko puta za noć, baš kao i pokojni suprug.

Nekoliko decenija kasnije, Kornelija Geritse fan Brojgel se prerušila u muškarca kako bi se u jednoj amsterdamskoj crkvi venčala sa Elisabetom Bolejn. Otkriveni su tek nekoliko godina kasnije, kada se Kornelija umorila od nošenja muške odeće.

U Engleskoj, tokom tridesetih godina 18. veka, tako su se venčale Meri Ist i njena devojka. Meri je postala Džejms Hau i zapravo vešto prerušena obavljala čitav niz lokalnih funkcija. Istih godina jedan sveštenik zapisuje da je odbio da venča izvesnog Džona Mauntforda i Meri Kuper zbog sumnje da su u pitanju dve žene. Potom je jedan drugi londonski pop venčao Elizabet Hathol i Džona Smita; njegov đakon mu je posle obreda rekao da misli da su u pitanju dve žene, ali njih dve, ako su bile, otišle su legalno venčane.

Da ne dužimo, ovakvih primera ima mnogo, i kako je vreme odmicalo a svet postajao veći, otvoreniji i tolerantiji, njihov broj je sve više i više rastao. Tako smo se našli u sadašnjici, u kojoj je to, u većem delu sveta, jednaki tabu kao i tada. Kako će svet u ovom pogledu izgledati za sto godina, možemo samo da nagađamo.

(Telegraf.rs / Izvor: Guardian)