BICIKLOM SPASAO HILJADE JEVREJA: Priča o italijanskoj sportskoj legendi koja će vas ganuti do suza (FOTO)

Dok je bio živ, Đino Bartali nije pričao o onome što je radio tokom Drugog svetskog rata i tek je nakon njegove smrti istina počela da izlazi na videlo. Rođen kao četvrto dete u siromašnoj seoskoj porodici u Toskani, vrhunac svoje biciklističke karijere doživeo je u godinama u kojima se najkrvaviji konflikt u našoj istoriji u galopu približavao.

Preporučujemo

Fašisti su u Italiji već čvrsto uspostavili vlast, a on je 1936. prvi put uzeo Điro, pa naredne godine odbranio titulu. Potom, 1938. godine, osvaja Tur de Frans.

- Musolini je verovao da ako italijanski biciklista osvoji najbitniju trku na svetu, da će to biti dokaz da Italijani takođe pripadaju gospodarskoj rasi. Bilo je to pitanje nacionalnog ponosa i prestiža za fašiste - kaže Bartalijev sin Andreja.

Bartali, kao vatreni katolik, odbio je da titulu posveti Musoliniju, što je ovaj shvatio kao ličnu uvredu u trenutku u kome je doneo "Manifest o rasi" koji je postao uvod u oduzimanje državljanstva Jevrejima i njihovo izbacivanje iz državnih službi i niza drugih zanimanja.

Rodna kuća Đina Bartalija. Foto: Wikipedia/Ettore Timi

Uprkos tome, Italija je za vreme Drugog svetskog rata ostala zemlja u koju su Jevreji mogli da pobegnu od nacističkog terora, barem sve do trenutka dok kralj Viktor Emanuel nije smenio Benita a nova vlada istupila iz rata potpisivanjem primirja sa saveznicima, usled njihove invazije na Siciliju i jug Apeninskog poluostrva. Nemci su potom okupirali severni i centralni deo zemlje i odmah počeli da skupljaju Jevreje, i da ih šalju u koncentracione logore.

U tom trenutku, ubeđeni hrišćanin Bartali dobija poziv od firentinskog kardinala, nadbiskupa Elije Dale Koste, da se priključi tajnoj mreži koja je Jevrejima pružala zaštitu i siguran prolaz do slobode.

Bartalijeva uloga je bila neraskidivo povezana sa onim što je najbolje znao da radi: budući biciklista, postao je kurir. Na površini, podvrgavao je sebe dugim međugradskim vožnjama u svrhu treninga, nešto po čemu je bio poznat u svojoj domovini, a zapravo je sa sobom prenosio fotografije i falsifikovane lične isprave do i od tajnih štamparija, bez kojih bekstvo nedužnih ne bi bilo moguće. Sve je držao sakriveno u cevi sedišta i volana svog bicikla.

Đino Bartali. Foto: AP/Tanjug

- Iz dokumenata znamo pouzdano da je prelazio na hiljade kilometara po celoj Italiji, krećući se po putevima koji su spajali Firencu, Luku, Đenovu, Asisi i Vatikan u Rimu - kaže Oren Džejkobi, reditelj koji je o ovom istinskom junaku snimio i dokumentarni film.

Kada bi ga policija i vojska zaustavili, izričito je tražio da mu se ne dira bicikl "jer su različiti delovi veoma pažljivo kalibrisani kako bi se ostvarivala maksimalna brzina". Mogao je na tako nečemu da insistira jer ga je svako u Italiji znao; bio je praktično Novak Đoković tog vremena na Apeninskom poluostrvu.

1943. godine čak je sam samcat prevezao biciklom jevrejske izbeglice do švajcarskih Alpa, tako što ih je stavio u prikolicu i vukao, a patrolama na putu objašnjavao da je to deo njegovog treninga. Zahvaljujući statusu nacionalnog heroja uspevao je da sazna za pripreme racija na sigurne kuće, pa je redovno pokret otpora obaveštavao o tome.

Benito Musolini pozdravlja Rimljane. Foto: Wikipedia

Preuzimajući ovu dužnost, neprestano je sebe dovodio u životnu opasnost. U jednom trenutku je bio uhapšen, ispitivan i držan u pritvoru u Firenci od strane lokalne fašističke tajne policije, ali nije progovorio, ništa nije priznao, negirao je da bilo šta zna, i zbog toga što je bio poznat kao vernik u toj meri da mu je nadimak bio Pobožni, pustili su ga na slobodu.

Ipak, neko vreme je živeo inkognito u varoši Ćita di Kastelo u Umbriji, za svaki slučaj, ali je sa sobom skrivao i svog jevrejskog prijatelja Đakoma Goldenberga i njegovu porodicu.

- Skrivao nas je uprkos tome što je znao da Nemci streljaju sve one koji skrivaju Jevreje. Rizikovao je ne samo svoj nego i život svoje porodice. Đino Bartali je spasao mene i moje najbliže. To je očigledno jer da nas nije sakrio mi ne bi imali kuda da idemo - kaže Đorđo, Đakomov sin.

Jad Vašem centar u Jerusalimu. Foto: Tanjug/AP

Oko 80 odsto italijanskih Jevreja i onih koji su izbegli iz drugih delova Evrope na Apenine, preživelo je Drugi svetski rat dobrim delom zahvaljujući tajnoj mreži koja im je spasavala živote.

Andreja Bartali kaže da mu je otac deo po deo ove priče otkrivao, i da ga je naterao da se zakune da nikome neće reći dok je živ.

- Kada sam ga pitao zašto ne smem nikome da kažem, rekao mi je da moraš činiti dobro ali ne smeš o tome pričati, jer ako pričaš o tome onda iskorišćavaš tuđu nesreću za sopstvenu dobit - kaže Andreja, a mi se ne možemo oteti utisku da bi bilo lepo kada bi i savremeni političari sledili ovu logiku.

Trg Đina Bartalija u Firenci. Foto: Wikipedia/Azazelo

Takođe je govorio da nije heroj, da želi da ostane upamćen po svojim sportskim uspesima, da su pravi heroji oni koji su patili u svojim dušama, srcima i duhu zbog svojih voljenih, te da je on samo običan biciklista.

1948. godine ponovo je osvojio Tur de Frans, iako su ga svi otpisali kao "starca"; u pravom trenutku za Italiju koja je bila u političkom haosu i koju je ta pobeda ujedinila i barem na kratko zbrisala sve razlike između desničara, centrista i levičara.

Danas ima svoj trg u Firenci, a septembra 2013. godine posthumno je uvršten u Pravednike među narodima Jad Vašema, memorijalnog centra posvećenog žrtvama Holokausta.

Večna mu slava.

(S. D.)