NAJMOĆNIJA GUSKA IKADA: Predvodila krstaše dok neka ludača nije od nje napravila paprikaš (FOTO)
Priča o guski koja je povukla veliki broj krstaša najbolje dokazuje da su ljudi bili sujeverna gomila i tada kada su navodno tvrdo verovali u suštinu hrišćanstva, kao i sada kada se više brinu o tome šta na velike svece sme a šta ne sme da se radi, umesto da se brinu o osnovnoj poruci Isusa Hrista - ljubavi
Prvi krstaški rat trajao je tri godine, u periodu 1096-99. godine, i bio je, pokazalo se, samo prvi u čitavom nizu konflikata zapadnoevropskih hrišćana sa bliskoistočnim muslimanima, ali naposletku i sa Vizantijom. Cilj je bio oslobađanje Svete zemlje od "papuče" sledbenika proroka Muhameda, koji su u tom trenutku već četiri veka vladali Jerusalimom i drugim gradovima drevne Judeje.
Preporučujemo
OVAJ DEČAK MOŽE DA UMRE U SVAKOM TRENUTKU: Jedan pogrešan korak će ga ubiti (VIDEO)
LETELI SU KROVOVI I AUTOMOBILI: Užasavajući snimci iz Amerike, tornado nosi sve pred sobom (FOTO) (VIDEO)
Do pohoda, koji je imao i karakteristike religijskog hodočašća i vojne kampanje, došlo je nakon što je papa Urban II na saboru u Klermonu u drugoj polovini novembra 1095. godine održao emotivni govor u kojem je verujuće pozvao na "oslobođenje groba Gospodnjeg".
Premda su pravoslavni crkveni velikodostojnici danas izuzetno kritični prema celom ovom poduhvatu (kao da oni sami nikada nisu osveštavali oružje za rat protiv "nevernika"), da li iz neznanja ili iz svesne želje da prećutkuju sada neugodne činjenice, tek, papin poziv na sveti rat Zapadnim Evropljanima protiv muslimana je bio odgovor na poziv u pomoć koji mu je uputio pravoslavni vizantijski car Aleksije I Komnin, koji je bio ugroženod strane Seldžuka u Anadoliji.
Dakle, ne radi se o nekom ničim izazvanom projektu Vatikana koji je imao nečasne motive. A to što je Urban II obećao i plen onima koji se osmele da krenu put Jerusalima, pa, šta mislite kako su vladari u srednjem veku - u kome nije postojala obavezna vojna služba već se regrutacija vršila na dobrovoljnoj bazi - i na Istoku i na Zapadu skupljali vojsku, ako ne obećanjem novca?
Elem, da se vratimo na suštinu ove smešne priče. Pre hiljadu godina kada je religija igrala centralnu ulogu u životu ljudi (u toj meri da se cela ta milenijumska epoha naziva "dobom vere"), kada bismo mi rekli da su ljudi bili istinski hrišćani, zapravo su bili podjenako sujeverni kao i današnji "vernici".
Ljudi su čudna sorta; i mnogo je lakše da se čovek koncentriše na spoljne manifestacije religije (protiv čega Isus otvoreno govori jer "nisu ljudi zbog subote, nego subota zbog ljudi") i da se brine da li je pravim redosledom uzeo slavsko žito i vino, ili šta sme da se radi na dan ovog ili onog sveca a šta ne sme, nego da istinski sledi Isusovu poruku.
Uvek spremni da drugoga ubiju jer ne veruje u ono u šta oni veruju, ali skoro nikada spremni da slede reči onoga u koga veruju.
Zamislite kada bi "veliki" hrišćani umesto poziva na linč onoga ko pripada "rivalskoj" konfesiji, okrenuli drugi obraz, gađali hlebom onoga ko njih gađa kamenom, i barem prvo pogledali "brvno u oku svojemu" umesto što gledaju "trun u oku brata svoga". Zamislite kada bi stvarno ljubili bližnjeg.
Priča o gusci koja je povukla veliki broj krstaša najbolje dokazuje da su ljudi bili sujeverna gomila i tada kada su navodno tvrdo verovali u suštinu hrišćanstva.
Albert iz Ahena, nemački hroničar i srednjevekovni istoričar, 1130. godine je napisao najobimnije delo o Prvom krstaškom ratu, "Knjiga hrišćanske ekspedicije za oslobođenje i obnovu svete Jerusalimske crkve".
U njemu, on ovako piše o običnom svetu koji se skupljao i kretao peške ka Jerusalimu tokom tzv. Seljačkog krstaškog rata koji je bio uvod u akciju ozbiljnih ljudi (uzgred budi rečeno, ti seljački krstaši su uglavnom išli preko mađarskih i srpskih zemalja ka Bliskom istoku, baš kao što sada ljudi sa tih prostora idu preko naših zemalja ka Zapadu, praktično identičnom rutom):
"Bila je još jedna gnusna poročnost u tom skupljanju pešaka, koji su bili glupi i ludački neodgovorni, što je, u to nema sumnje, mrsko Bogu i neverovatno svim vernicima.
Oni su tvrdili da je izvesna guska bila nadahnuta Svetim Duhom, kao i jedna koza, i oni su ih načinili svojim vođama na svetom putu ka Jerusalimu. Oni su ih obožavali prekomerno, i kako su se ih životinje svojim kretanjem usmeravale na svoj životinjski način, mnogi su među njima verovali da to dokazuje istinitost toga, sudeći prema celoj svrsi Duha".
Gvibert Nožanski, benediktinski istoričar i teolog, u svojim "Delima franačkim" piše ovako:
"Ono što ću sada napisati je smešno, ali je posvedočeno od strane ljudi koji nisu smešni. Jedna siromašna žena je krenula na put, kada guska, nadahnuta ne znam čime ali premašujući zakone sopstvene glupe prirode, poče da je prati.
I gle, glasina je počela da leti na Pegazovim krilima, ispunivši zamkove i gradove sa vestima da je čak i guska poslata od strane Boga da oslobodi Jerusalim. Ne samo što su negirali da ova bednica vodi gusku sa sobom, nego su tvrdili da guska vodi nju.
U Kambreu su isticali da je, sa ljudima sa obe strane, žena prošla putem do crkve pa do oltara, i da ju je guska pratila, njenim koracima, a da je niko na to nije terao.
Nedugo potom, saznali smo da je guska umrla u Loreni; nema sumnje da bi nastavila put ka Jerusalimu da gazdarica, dan pre konačnog polaska, nije od nje napravila praznički ručak. Uvrstili smo ovaj incident u istinitu istoriju kako bi ljudi znali da su upozoreni protiv obesmišljavanja hrišćanske ozbiljnosti vulgarnim bajkama".
To su samo dva izveštaja među mnogima koji govore o ovim i sličnim pojavama u mesecima koji su prethodili polasku prave vojske ka Svetoj zemlji, koja je 1099. godine oslobodila Jerusalim i uspostavila hrišćansko kraljevstvo. Međutim, imajući u vidu da su krstaši 1189. godine izgubili Jerusalim, možda ona guska ipak nije trebalo da bude pojedena. Možda ni jedna guska nije trebalo da bude pojedena. Možda nijedna životinja...
A ako se pitate zašto smo napisali da je žena koja je pojela gusku ludača, pa, zapitajte se, da li je razumno da neko pojede životinju koju fanatična gomila doživljava kao božanski glas?
(P. H.)
Povezane vesti
Kako su Šveđani i Danci „belim autobusima” spasavali logoraše iz srca Trećeg rajha
Zbog rata na Bliskom istoku u našem komšiluku ove godine očekuju rekordan broj hodočasnika
Na Aninom Dvoru se čuva replika pištolja kojim je ubijen kralj Aleksandar: Priča se da je ovo poslednje rekao
Šok usred Vatikana: Uhapšen najtraženiji begunac, bio veoma blizu pape Franje
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Dragan je oženio Albanku i doveo je na Goliju: Prošlo tri meseca a ona samo plače, onda sam shvatio u čemu je problem (FOTO, VIDEO)
BIZARNA IGRA LJUBAVNOG PARA TRESE BALKAN Hteli da začine strasti u krevetu pa završili u Hitnoj: Doktor nije znao šta ga je snašlo kada je počeo da vadi stvari iz njih
MUŠKARAC USTAO IZ KOME POSLE 12 GODINA Kada se probudio, majka mu je uputila reči koje su UŽASAVAJUĆE
.
Bravo! Inace, posle propasti jednog u nizu krstaskih ratova, svestenici su u svojoj mudrosti zakljucili da su porazeni jer su slali gresnike da ratuju. I onda su utvrdili da bi trebali poslati bezgresne duse u rat. Bezgresna su, ispostavilo se, bila deca. I tako su oni mobilisali decu, naoruzali ih i poslali brodovima da oslobadjaju Jerusalim. Naravno, niko od te dece nije stigao do Jerusalima posto se eto desilo da je vecina zavrsila kao belo roblje. Posle su nastavili da salju gresnike.
Podelite komentar
Sorabija
Papa smesan covek njegova glava mnogo prica dalje znate :-D
Podelite komentar
VAN
Vatikan je krstaškim pohodima samo više navukao islamske horde iz Azije kao sto su Osmanlije. Nikad turci ne bi zauzeli Istočno Rimsko Carstvo i prešli da pokore Balkan i Evropu da nije bilo krstaskih pohoda. Kao što ne bi postojala danas tajna društva iluminata i masona da nije Vatikan proglasio krstaše kasnije da su antihristi, i masovno ubijao na giljotini. Guske su kažu spasile Rim ali za Vatikan nema spasa.
Podelite komentar