• 5

JEZIVA ISPOVEST: Videla sam na vestima da je poginuo i osetila sam da mi je on pravi tata (VIDEO)

Devojka iz Amerike, koju su biološki roditelji dali na usvajanje kada je bila beba, saznala je na neverovatan način ko su njeni biološki majka i otac. Ovo je njena ispovest

  • 5

Nakon duge potrage za biološkim roditeljima, Amerikanka Marija Mils šokirala se kada je saznala da joj je biološki otac poznat kao heroj. Tačnije, nju je više  šokirala činjenica da je osetila da joj je taj čovek otac nakon što je videla njegove fotografije na televiziji i u novinama.

DA SMO ZNALI ŠTA NAS ČEKA, NE BISMO JE USVOJILI: Šokantna ispovest majke koja je zabrinula svet!

To je čak rekla roditeljima koji su je usvojili, ali mislili su da umišlja. Pokazalo se da je bila u pravu, ali umesto sreće što ga je pronašla, obuzela ju je prevelika tuga jer je umro i neće imati prilike da ga upozna i zagrli. Ali, saznala je i kako ima tri sestre.

Ovo je njeno iskustvo:

Oduvek sam znala da sam usvojena. Moja mama i tata lepo su mi objasnili da su me moji pravi roditelji zaista voleli, ali nisu bili spremni da se brinu o bebi. Imala sam srećno, normalno detinjstvo u porodici koja me voli, ali mene je nešto mučilo, želela sam odgovore  na neka pitanja. U Sent Polu u Minesoti, gde sam odrasla, usvojena deca imaju pristup podacima o biološkim roditeljima tek nakon 19. rođendana.

Sve što sam znala jeste da su imali 19 i 21 godinu te smeđu kosu kao i ja. Kako sam bivala starija sve više me je zanimalo ko su oni, ko su moji preci, od koga sam dobila ovakav fizički izgled.

Odrasla sam kao jedino dete u porodici i zanimalo me je da li imam braće i sestara. O svojim biološkim roditeljima najviše sam razmišljala za rođendane. Pitala sam se razmišljaju li na taj dan šta je s njihovom ćerkom. Čak sam i maštala o tome da će me potražiti, pozvati na večeru na kojoj će biti puno članova obitelji, i svi će biti oduševljeni nakon što me vide. Zvuči glupo, ali zaista sam željela da se to dogodi.

Tokom moje treće godine srednje škole, bilo je to 2001, direktor je preko razglasa javio kako su dva aviona udarila u Svetski trgovinski centar. Svi su se uzrujali, ali ja sam se osećala nekako čudno, osetila sam duboku tugu koju nisam mogla da objasnim.

Čim sam došla kući rekla sam mami kako mislim da je jedan od mojih pravih roditelja umro u toj tragediji. Nikad pre nisam imala jaku intuiciju. Mama me uveravala kako su izgledi za to vrlo mali, ali ta zastrašujuća intuicija me je i dalje progonila.

U nedeljama koje su usledile moj strah postajao je sve veći dok sam slušala kako ljudi koji su stradali nisu imali nikakvu šansu za beg. Na vestima su govorili o Tomu Barnetu, jednom od putnika koji su omeli otmičare u planu da avion sruše na  Belu kuću. On je odrastao u blizini pa su svi pričali o njemu. Videla sam i njegovu fotografiju na vestima. Ali, vreme je prolazilo i nastavila sam s uobičajenim životom, odlascima u školu i druženju s prijateljima.

U januaru 2004. napunila sam 19 godina i zatražila sam kopiju mog rodnog lista. Šest nedelja kasnije mama je nazvala da je napokon stigao i priznala mi je da je moju poštu otvorila. Zatražila sam da mi kaže kako se zovu, ali ona je insistirala da o tome razgovaramo nakon što dođem kući tokom prolećnih praznika. Iznenadio me je ton njenog glasa jer je oduvek podržavala moje traganje za biološkim roditeljima.

Pitala sam je da li je to neko poznat, a ona je odgovorila: "Recimo". Pitala sam i da li je jedan od mojih roditelja mrtav, a ona je uporno ponavljala kako ćemo o tome razgovarati nakon mog dolaska kući.

Foto-ilustracija: Profimedia

Foto-ilustracija: Profimedia

Spustila sam slušalicu i počela da plačem. Odjednom sam nekako znala kako je moj otac bio na kobnom letu i da je on junak Tom iz vesti o kojem sam slušala. Roditelji su mi napokon pokazali rodni list i bili su šokirani što sam već znala da mi je on otac. Pokušavali su da me uteše, ali bila sam previše uznemirena. Toliko sam dugo želela i čekala da upoznam svog oca, a sad je za to prekasno.

Otišla sam u njegovu srednju školu da vidim njegove slike u godišnjaku. Tamo sam naišla na fotografije moje biološke majke - zajedno su išli u školu, a vezu su započeli nakon završetka škole. Na internetu sam tražila njeno ime, ali je nisam nigde pronašla pa sam se više orijentisala na Toma. U nedeljama koje su usledile, spavala sam po ceo dan ili buljila u ogledalo, u potrazi za sličnošću sa Tomom. Naše oči i nos bili su bili slični.

Moji roditelji su želeli nekako da mi pomognu pa je mama nazvala lokalnog sveštenika za kojeg je čitala da je bio dobar prijatelj s Tomom i s njegovim roditeljima. Pitala ga je šta misli o sastanku s njima. Moji biološki baka i deda nazvali su me nekoliko dana kasnije i pozvali na ručak. Bila sam strašno nervozna i uzbuđena. Želela sam da sve bude savršeno, baš kao u mojim snovima.

Ali, u stvarnosti, sve to je bilo neugodno. Upoznala sam deda i baku, tetke, i ostale rođake. Gledali smo porodične fotografije i pričali, ali nisam osećala toplinu od njih kao što sam očekivala. Tomova sestra, s kojima sam postala bliska, rekla mi je jednom da je Tom silno želeo da me upozna. Nakon tog susreta, baka i deda ignorisali su moje pozive što me je povredilo.

Foto: Profimedia

Foto: Profimedia

Mesec dana kasnije, Tomova udovica, Dina, javila mi se je mejlom. Rekla mi je ponešto o sebi, o Tomu i o njihove tri male ćerke kao i o tome kako su preselili i žive u blizini San Franciska. Dopisivale smo se mesecima, a tog decembra Dina me je pitala želim li da upoznam svoje polusestre jer su došli u grad za praznike.

Bili su to jedni od najsrećnijih dana u mom životu. Moje sestre su pojurile do mene, zgrabile su me za ruke i želele da se odvoje od od mene. Njihova toplina bilo je upravo ono za čime sam oduvek čeznula.

Da li biste usvojili dete?

Glasajte

Tokom te posete, Dina mi je dala pismo koje je Tom napisao za mene 1987. godine, kada sam imala samo dve godine, nakon što je prekinuo vezu sa mojom biološkom mamom.  Pisao je o svojim osećajima, o tome kako se osećao jako loše zato što su me dali na usvajanje. Pismo nije završio, ali ja ga svejedno jako cenim jer ga je posvetio baš meni. Sve to što sam proživela je ojačalo i moju vezu s roditeljima koji su me odgajili i uvek bili uz mene.

(Telegraf.rs / Izvor: 24.sata.hr)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • stvarno?

    I naravno opet amerika.

  • Neda

    Jako, jako, jako dirljivo.

  • Dubravka

    Kako god zvučalo patetično, ali strašno. Ja nikada nisam razumela roditelje koji daju svoju decu na usvajanje ili ih jednostavno ostave. Ne mogu sebe da zamislim u toj situaciji. Ako ima sreće u nesreći, ta devojka je bar imala sreće da uđe u normalnu porodicu. Žao mi je.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima