• 24

OVAKO JE IZGLEDAO GRAD NAŠIH PREDAKA, STARIH SLOVENA: 15 slika zbog kojih će vam proključati krv (FOTO)

Gordovi su bili utvrđena slovenska naselja, slična onima koja su gradili Kelti i Germani, a koji su se nalazili na strateški istaknutim i bitnim, lako branjivim mestima kao što su brda, brežuljci, obale reka, jezerska ostrva i poluostrva

  • 24
Model staroslovenskog gorda, utvrđenog naselja iz 10-12. veka. Foto: Wikimedia Commons/Wistula

Model staroslovenskog gorda, utvrđenog naselja iz 10-12. veka. Foto: Wikimedia Commons/Wistula

Stari Sloveni nisu bili hrpa varvara i necivilizovanih divljaka koja je živela samo po zemunicama. To smo mogli da zaključimo već na osnovu vikinškog naziva za Rusiju - "Gardariki" odnosno "Zemlja gradova" - koju svakako ne bi dali teritoriji na kojoj nema gradova (!), a to dokazuje i savremena nemačka i poljska arheologija.

Danas ćemo zato kratko pričati o "gordovima", uz pregršt fotografija kojima ćemo vam ilustrovati kako je izgledao život naših drevnih predaka.

Model staroslovenskog gorda u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u nemačkoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Model staroslovenskog gorda u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u nemačkoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Gordovi su bili utvrđena slovenska naselja, slična onima koja su gradili Kelti i Germani, a iz njihovog naziva se su razvile moderne slovenske reči "grad, gorod". Originalno, "gord" je na protoslovenskom jeziku značilo "ograđeni prostor".

Kako su živeli naši preci pre 1.500 godina i čemu mogu da nas nauče? (FOTO) (VIDEO)

Model staroslovenskog gorda iz 10. veka u arheološkom muzeju u pokrajini Brandenburg. Foto: Wikimedia Commons

Model staroslovenskog gorda iz 10. veka u arheološkom muzeju u pokrajini Brandenburg. Foto: Wikimedia Commons

Ta reč je u etimološkoj vezi sa germanskom reči "gard, gart" (recimo: Štutgart). Inače, radi se o protoindoevropskom korenu koji se nalazi u mnogim jezicima; engleske reči "yard", "court", "garden" (kod nas je ta reč dobila formu: gradina), su takođe u vezi sa tim korenom.

Model staroslovenskog gorda u Mazovskom vojvodstvu u Poljskoj. Foto: Wikimedia Commons/Robert Drózd

Model staroslovenskog gorda u Mazovskom vojvodstvu u Poljskoj. Foto: Wikimedia Commons/Robert Drózd

Ovakva utvrđenja su postojala još za vreme Lužičke kulture koja je trajala u periodu 1300-500. p.n.e, i to na istom prostoru, dakle, na teritorijama današnje Rusije, Belorusije, Ukrajine, Poljske, Slovačke, Češke i istočne Nemačke.

RUS KOJI JE SLIKAO DUŠU: Dela Konstantina Vasiljeva će vas odvesti pravo u Valhalu! (FOTO)

Rt Arkona na ostrvu Rujnu. Na ovom rtu se nalazio dugo vremena neosvojivi staroslovenski gord sa poslednjim velikim svetilištem bogova naših predaka i hramom Svetovida. Foto: Wikimedia Commons/Klugschnacker

Rt Arkona na ostrvu Rujnu. Na ovom rtu se nalazio dugo vremena neosvojivi staroslovenski gord sa poslednjim velikim svetilištem bogova naših predaka i hramom Svetovida. Foto: Wikimedia Commons/Klugschnacker

Građena su na strateški istaknutim i bitnim, lako branjivim mestima kao što su brda, brežuljci, obale reka, jezerska ostrva i poluostrva. Na jednom takvom poluostrvu je bio smešten i gord na ostrvu Rujnu, na kojem se nalazio poslednji veliki hram posvećen bogu Svetovidu, a koji je uništen u hrišćanskoj agresiji.

Gord Raduš u Nemačkoj. Rekonstruisan, pruža nam priliku da vidimo kako je u prirodnoj veličini izgledao. Foto: Wikimedia Commons/Sebastian Schubanz

Gord Raduš u Nemačkoj. Rekonstruisan, pruža nam priliku da vidimo kako je u prirodnoj veličini izgledao. Foto: Wikimedia Commons/Sebastian Schubanz

Tipični gord je bio grupa drvenih hramova i kuća koje su bile poređane ili u redovima ili u krugovima, a koje su bile okružene s jednim ili više zidova od zemlje i drveta, uz palisade i šančeve.

Ove reči Srbi koriste vekovima, a zaboravili su njihovo pravo značenje!

Crtež izgleda jednog staroslovenskog gorda, izrađen na osnovu arheoloških iskopavanja. Foto: Wikimedia Commons/RonnyKrüger

Crtež izgleda jednog staroslovenskog gorda, izrađen na osnovu arheoloških iskopavanja. Foto: Wikimedia Commons/RonnyKrüger

Neki gordovi su bili kružnog oblika, drugi su nalikovali fišeku, dok su treći ličili na potkovice. Izgled gorda je zapravo u mnogome zavisio od toga na kakvoj je lokaciji bio smešten; drugim rečima, geografija je igrala bitnu ulogu u obliku zidina.

Ostaci zida staroslovenskog gorda na ostrvu Rujnu. Foto: Wikimedia Commons/Lapplaender

Ostaci zida staroslovenskog gorda na ostrvu Rujnu. Foto: Wikimedia Commons/Lapplaender

Velika većina gordova je bila smeštena u gusto naseljenim područjima, na mestima koja su imala prirodne prednosti, ali su takođe građena i na lokacijama od taktičkog, odbrambenog značaja.

28. JUN KAO SUDBINA: Da li bog Svetovid već hiljadu godina pokušava nešto da kaže Srbima?! (FOTO) (VIDEO)

Rekonstruisana staroslovenska kuća iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Rekonstruisana staroslovenska kuća iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Najdalje su u razvoju otišli gordovi koji su služili kao mesta u kojima su živeli knezovi i župani, pa su se tako mnogi pretvorili u velike gradove koji i dan-danas postoje; tokom vekova, sam gord se pretvorio u klasičnu citadelu (na samom istoku slovenskih zemalja u kremlj) sa podgrađem u kojem su živeo običan narod.

Rekonstruisani staroslovenski brod iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Rekonstruisani staroslovenski brod iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Međutim, mnogi gordovi su i napušteni tokom vekova pa je od njih ostalo vrlo malo, tek naznake: manje ili više primetne humne i kružni nasipi zemlje.

Rekonstruisani staroslovenski hram iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Rekonstruisani staroslovenski hram iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Za veliku većinu podataka koje danas imamo o gordovima možemo da zahvalimo nemačkim i poljskim arheolozima i slavofilima, koji ne samo što se bave istraživanjem ove materije već grade i rekonstruišu same objekte.

Izdvojili smo još nekoliko fotografija. Obratite pažnju na u drvetu izrezbareni lik rujanskog kneza Jaromara, i na dubinu njegovog pogleda. Kao da nas poziva da ga otrgnemo iz zaborava!

Rekonstruisana staroslovenska kapijska kula sa mostom, palisadama i nasipom u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Rekonstruisana staroslovenska kapijska kula sa mostom, palisadama i nasipom u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Rekonstruisani staroslovenski gord iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Ronny Krüger, Neubrandenburg

Rekonstruisani staroslovenski gord iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Ronny Krüger, Neubrandenburg

Rekonstruisana staroslovenska naseobina sa gordom iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Rekonstruisana staroslovenska naseobina sa gordom iz 10. stoleća u otvorenom arheološkom muzeju "Gros Raden" u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber

Bista rujanskog kneza Jaromara izrezbarena u drvetu, položena na stub i smeštena na ulaz u staroslovenski gord na rtu Arkona. Foto: Wikimedia Commons/Mars 2002

Bista rujanskog kneza Jaromara izrezbarena u drvetu, položena na stub i smeštena na ulaz u staroslovenski gord na rtu Arkona. Foto: Wikimedia Commons/Mars 2002

(O. Š.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • gaga

    Iskreno pogledaj izdanje Matice srpske pod kraj 109 veka kako je pisamo Srbski a ne Srpski

  • stvarno?

    Ne verujem u istoriju. Po meni to nije nauka vec sharlatanstvo. Ukoliko uzmesh 3 knjige od 3 razlichitih pisaca imacesh 3 razlichite priche. Sve su samo trorije i predpostavke. Ko je ziveo i kako i gde. Onomad gledah neki ruski dokumenzatac gde ljudi dokazuju da je isus rodjen 25.12.1152 god.nove ere. I da je istorija ubrzana za 1000 god.Nas uchili po shkolama jedno a sad chitamo neshto drugo. Istoriju pishe onaj ko pobedjuje ili ima moc da kontrolishe narod. Primer bombardovanja natoa. Oni su srbe bombardovali za srpsko dobro. Nego gde ima dobre jagnjece sarmice u gradu?

  • SABOTAGE

    Koliko mi idete na nerve sa tim '' srBskim'' ... ispalatelizovao bih vas bejzbolkom po ustima ... Kvazi srpske patriote .... muka mi je od vas Za clanak sve pohvale

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima