KAKO SU POLJACI SPASLI HILANDAR PRE 500 GODINA: Ovakve stvari ne smemo zaboravljati! (FOTO)

Malo je poznato da srpski kaluđeri za vreme Turaka nisu samo u Rusiji tražili pomoć koja bi im omogućila da opstanu u teškim vremenima turske okupacije. Poljska je bila jednako važna destinacija, a zna se pouzdano da je HIlandaru mnoštvo tamošnjih kraljeva izdavalo "gramate". Darodavci su slali novac, ali i štampane knjige

Poljska zastava - Hilandar
Foto-ilustracija: Profimedia/AFP, Flickr/pantevski

Usled geografske udaljenosti Srba i Poljaka, do koje je došlo nakon razlaza Slovena iz svoje prapostojbine (gde god ona bila), kontakata u srednjem veku između nas i njih nije bilo mnogo. No, ipak ih je bilo.

Dugo su stručnjaci muku mučili da identifikuju "Leđane" iz narodne pesme "Ženidba Dušanova", i tek je nedavno shvaćeno da se radi o Lehu i Leškoj, kako smo nekada nazivali Poljake i Poljsku. (Naravno, otvorena je mogućnost da je cela ta pesma anahrona i da je nekog pređašnjeg lika zamenio car Dušan.)

Zna se da je poljska kraljica Jadviga po majci Jelisaveti bila Srpkinja iz roda Kotromanića, a time i u srodstvu sa Nemanjićima putem kralja Stefana Dragutina (u svakom slučaju, po obe dinastije Srpkinja). Ona je značajna zato što je iz njenog braka sa litvanskim velikim knezom Jagelom došlo do stvaranja dinastije Jagelovića i personalne unije između Poljske i Litvanije, koja će na kraju rezultirati Poljsko-litvanskom republikom (koja nije bila republika u današnjem smislu te reči).

Sama Jelisaveta (inače ugarska kraljica) po svojoj je majci bila iz poljske dinastije Pjast, a takvih primera mešanja srpskog plemstva sa poljskim je verovatno bilo još samo što su ostali nezabeleženi.

Poljska kraljica Jadviga, po majci Srpkinja iz roda Kotromanića i Nemanjića. Foto: Wikimedia Commons/Poczet królów polskich z Zamku Królewskiego w Warszawie Marcelego Bacciarellego

Poljska kraljica Jadviga, po majci Srpkinja iz roda Kotromanića i Nemanjića. Foto: Wikimedia Commons/Poczet królów polskich z Zamku Królewskiego w Warszawie Marcelego Bacciarellego

Već smo opširno pisali o tome da je najveći poljski junak Zaviša Crni, njihov "Miloš Obilić", poginuo u boju s Turcima baš u Srbiji, kod Golupca 1428. godine. Samo koju deceniju kasnije, poljski (a potom i ugarski) kralj Vladislav III na čelu velike krstaške vojske koje je deo bio i despot Đurađ Branković, pokušava da oslobodi Balkan, no, uprkos velikim pobedama, sve propada nakon osmanlijskog trijumfa u Bici kod Varne.

NAJVEĆI POLJSKI JUNAK POGINUO U SRBIJI U BOJU SA TURCIMA: Ovaj vitez je simbol bratstva naša dva naroda (FOTO)

Bitno je pomenuti i husare, kada pričamo o ovom periodu. Husari su posebna konjička formacija koja se razvila prvo u Srednjoj Evropi krajem srednjeg veka, a potom proširila na ceo kontinent. Svuda je bila laka konjica, osim u Poljskoj, gde je postala teška i verovatno najmoćnija ratna mašinerija svog vremena, koja je mlela (skoro) sve pred sobom.

U kakvom je to vezi sa nama? Pa, svi srednjevekovni srpski vladari muku su mučili sa drumskim razbojnicima koje tada nismo zvali hajducima već gusarima. Sa dolaskom Turaka na Balkan, gusari postaju efektivno oružje u borbi protiv Osmanlija, a kao takvo polako počinju da prelaze i u Ugarsku, pa i mnogi Mađari postaju gusari, svi u službi kralja Matija Korvina.

Bitka kod Varne, slika Jana Matejka. U središtu kompozicije je poljsko-ugarski kralj Vladislav III. Foto: Wikimedia Commons/Daroui Raid

Bitka kod Varne, slika Jana Matejka. U središtu kompozicije je poljsko-ugarski kralj Vladislav III. Foto: Wikimedia Commons/Daroui Raid

"G" prelazi u "h" i oni postaju husari, ali su i dalje većinom Srbi, pa tako u Poljskoj za njih koriste naziv "Racovje" što znači "Rašani", odnosno, "Srbi". Iz "Rašana" će se razviti slavna poljska husarija - koju će i u vremenu Opsade Beča mnogi poetski nazivati "Racovje" - koja je na oklopu na leđima imala krila, tako da su izgledali baš kao anđeli koji se bore protiv demona.

Negde oko 1468. godine u Poljsku stiže i naš Konstantin Mihailović, rodom iz Ostrovice (otvoreno je pitanje da li se misli na onu kod Rudnika ili onu kod Novog Brda) koji beži iz janičara i u Krakovu nalazi svoj novi dom. Kasnije će verovatno čak biti u poslanstvu koje je išlo francuskom kralju Šarlu VIII, a danas je poznat zahvaljujući knjizi "Janičarove uspomene" (ili "Letopis o turskoj upravi") koje je napisao i posvetio poljskom kralju Janu I Olbrahtu. Ovo delo je ne samo hronika njegovih pustolovina u Otomanskoj imperiji, već i knjiga o istoriji Srba.

Sprski guslari se na poljskom dvoru kralja Vladislava II pominju već početkom 15. veka, a kasnije sve više i više; i mnogi tamošnji pesnici ih pominju, pa tako 1612. godine jedan kaže da će "srpski guslari i gajdaši zasuti Pokladni utorak" (verski praznik u sedmoj nedelji pre Vaskrsa) a pola veka kasnije drugi pominje "pevanje uz srpske gusle".

Spuštanje barjaka, slika Jozefa Branta. Prizor - na kome se vide husari - je iz 16-17. veka, nakon poljsko-litvanske pobede u nekoj od brojnih bitaka koje su vodili sa Osmanlijama. Foto: Wikimedia Commons/pinakoteka.zascianek.pl

Spuštanje barjaka, slika Jozefa Branta. Prizor - na kome se vide husari - je iz 16-17. veka, nakon poljsko-litvanske pobede u nekoj od brojnih bitaka koje su vodili sa Osmanlijama. Foto: Wikimedia Commons/pinakoteka.zascianek.pl

Tokom turskih pokušaja da pokori Poljsku tokom 17. veka, imamo priličan broj beleški naših monaha i ljudi iz crkve sa tim u vezi. Tako, nakon velikog poraza sultana Osmana II u Bici kod Hoćima, jedan naš anonimni prepisivač trijumfalno i entuzijastično beleži na margini: "Va leto 7129. (1621.) hodiše Turci na Leha i ne poluči ničto i vazvratiše se drehli, Gospodi pospeši", čime ne samo što slikovito i srećno opisuje tursko poniženje ("drehli" bi se moglo shvatiti kao "obezgaćeni") već iskazuje i očigledno nadanje da će uskoro doći i njegovo oslobođenje od jarma.

Zatim se u našim (zbog turskog ropstva oskudnim) zapisima pominju i osmanlijski napadi na Poljsku za vreme kralja Jana III Sobjeskog 1676-77. godine, pa tako u jednom rukopisu manastira Mileševe stoji: "I va ta leta mnogo vojevanije bist ot prokletih Agaren na Kazaka i Leha".

Nema dvojbe na čijoj je strani osoba koja je to zapisala, što je uostalom i logično. Poljaci jesu rimokatolici, ali su hrišćani, a to je najbitnije.

To koliko je normalna bila međuhrišćanska saradnja u tim teškim godinama najbolje govori živo zanimanje za Poljsku koje je vladalo na Svetoj Gori još od 16. veka, a najviše zapisa vezanih za poljsko-turske ratove i Poljsku generalno ima baš u našem Hilandaru.

Manastir Brešenovo na Fruškoj gori. Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Manastir Brešenovo na Fruškoj gori. Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

I ne samo za to. Malo je poznato da su naši monasi išli po Poljskoj, Ugarskoj, Austriji, Ukrajini i Rusiji, da traže finansijsku pomoć ne bi li opstali, a za tako nešto su morali da imaju pismenu dozvolu i preporuku vladara sa ciljem uspešnijeg prikupljanja milostinje.

Stoga Hilandarci poljskom kralju Stefanu Batoriju krajem 16. veka šalju sveštenoinoka Grigorija sa pismom u kojem piše: "I molimo tvoju svetluju milost, što bi dal bratijam našim tvoju kraljevskuju gramatu dobrovoljnuju, po tvojej kraljevskoj države dlja milostinji, da bismo ju imeli i u prednjaja vremena prihoditi do tvojeg svetlog kraljevstvo". Verujemo da ne moramo da prevodimo, jasno vam je.

U istom pismo se ističe da su i raniji poljski kraljevi davali iste privilegije srpskim monasima iz Hilandara, što je takođe značajno. Toliko su bili česti odlasci naših kaluđera ka "Leškoj zemlji" da je izrađen čak i obrazac za takva pisma (danas bismo kompjuterskim žargonom rekli "templejt").

1668. godine znamo da je poljski kralj Jan II Kazimir pismeno preporučio ruskom caru erdeljskog mitropolita Savu II Brankovića (brata grofa Đorđa Brankovića), a ovaj je zauzvrat igrao ulogu u (kratkotrajnom) pomirenju dve slovenske države.

Poljski kralj Jan III Sobjeski šalje pismo pobede papi posle Druge bitke kod Beča, na slici Jana Matejka. Foto: Wikimedia Commons/quantaoflight.wordpress.com

Poljski kralj Jan III Sobjeski šalje pismo pobede papi posle Druge bitke kod Beča koja je hrišćanstvo i Evropu spasila od islama, na slici Jana Matejka. Foto: Wikimedia Commons/quantaoflight.wordpress.com

Od koga su naši manastiri skupljali novac? Darodavci su bili "pravoslavni hristijane" i generalno gledano "hristoimeniti ljudije"; dakle i pravoslavni i rimokatolici, možda i protestanti (Poljsko-litvanska država je bila čuvena u Evropi po svojoj verskoj toleranciji, jedinstvenoj u tom vremenu).

KORENI PRAVOSLAVLJA: Fotografije sa Svete Gore koje vas neće ostaviti ravnodušnim (FOTO)

Zna se da je vlastela iz te države darivala ne samo novac, već i knjige, koje je štampala o sopstvenom trošku. Tako je, recimo, fruškogorski manastir Vrdnik 1692. godine posedovao "Jevanđelije iz Poljske", a tri godine docnije prima na dar štampani "Triod cvetni" iz Lavova, "va države blagovernago kralja Jon. Sobeckago Leškije zemlji". Da nije bilo te pomoći iz bratskih zemalja kao što su Poljska, Rusija, Litvanija, ali i Austrija, Ugarska i Češka, pitanje je da li naše svetinje uspele da prebrode osmanlijsko doba.

Kralj koji se spominje je Jan III Sobjeski, čovek koji je sa svojim husarima spasio Evropu tokom opsade Beča 1683. godine i time omogućio i Srbiji da se oslobodi vek i kusur kasnije (pošto je ta bitka prekretnica u hrišćansko-osmanlijskim ratovima). Ako se setite onog malopređašnjeg pominjanja husara i toga da su oni zapravo nastali od srpskih jedinica, videćete u tome moćnu simboliku.

Foto-montaža: Wikimedia Zeljkokiss/MOSSOT

Foto-montaža: Wikimedia Zeljkokiss/MOSSOT

I nemojte misliti da je ova saradnja išla samo u jednom smeru. Naša žitija, rukopisi, zbornici, jevanđelja, prepisi, imaju snažan odjek u Poljskoj-litvanskoj republici, što se najbolje očituje u Suprasaljskom zborniku iz 1507. godine, napisanom u tamošnjem istoimenom Blagoveštenskom manastiru.

U njemu radi u tom periodu i naš slikar Nektarije, a uticaj srpskog srednjevekovnog slikarstva se čak vek ranije vidi na freskama u Vislici, Lublinu, pa čak i u kapeli krakovskog Vavelskog zamka, kraljevske rezidencije. Ovo bi mogla da bude možda čak i naznaka da su naši "moleri", kako su se tada nazivali, radili u Poljskoj.

Kao što možete da vidite, premda nemamo taj utisak, sudbina Srba i Poljaka je duboko isprepletana, a našim precima je ova slovenska zemlja bila daleko bitnija nego što mislimo.

(O. Š. / Izvor: Rastko.org.rs, Zbornik Matice srpske za slavistiku, 1980)

Tagovi: Hilandar, Istočna Evropa, Istorija, Manastir, Manastiri, Osmanlije, Osmanlijsko carstvo, Otomansko carstvo, Poljaci, Poljska, Rusija, Sloveni, Srbija, Srednji vek, Sveta Gora

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (1)
Poređaj komentare:
  • Н
    Невена

    Лијепа круна на глави Краљице Јудвиге.....

Cigarete su prevaziđene: Oni šmrču duvan i uživaju u tome (VIDEO)

Otklonjeni svi problemi: Indija lansirala raketu na Mesec (FOTO) (VIDEO)

Indonezija šalje 50 policajaca s viškom kilograma na mršavljenje

Turisti pošli u obilazak Islanda helikopterom, a onda su na kopnu ugledali leševe 50 kitova

Ova devojčica je majstor hoverborda i slatka je kao "šećerac-medenac" (VIDEO)

Milijarder otplatio studentski dug celoj generaciji - 40 miliona dolara, sitnica

Zašto semafori imaju svetla baš u crvenoj, zelenoj i žutoj boji

Otkrivene kornjače koje svetle u mraku - i to u različitim bojama

Princ Džordž danas puni 6 godina: Njegova majka napravila je fotke na kojima je dečak presladak

Pogledajte dobro ovaj snimak, vratiće vas u detinjstvo! (VIDEO)

Hoćete osveženje od žege? Biće dovoljno samo da pogledate po čemu kliza ovaj momak (VIDEO)

Žive na ivici sveta i na temperaturi od minus 50, a opstaju zahvaljujući jednoj životinji

Pingvini provalili u suši restoran da prave gnezdo: Izgrizli policajce koji su ih izbacili

Dečko večerao s devojkom, a onda je počeo da se guši: Konobar Vasilis je u sekundi sve rešio (VIDEO)

Rusi otkrili podzemnu građevinu nastalu 300 godina posle Hrista (VIDEO)

Pleme sa Nove Gvineje izolovano je od sveta. Svi su ljudožderi, a jako su ljubazni prema nepoznatima

Roštiljdžija pronašao fenomenalan način kako da u trenu ohladi meso (VIDEO)

Pas se uneredio u kući, a onda je "naleteo" robot usisivač - gazdi pozlilo od prizora (FOTO)

Meda proglašen genijem za beg: Preskočio je ogradu od 4 metra i žice pod naponom i pobegao

Nezapamćeni užas: Majka bacila bebu u kanalizaciju, dete spasili psi lutalice (VIDEO)

Sojuz poleteo prema Međunarodnoj svemirskoj stanici sa rampe sa koje je u svemir krenuo i Gagarin

Šta radi ova lepotica? Raširila noge, pokazala šta ume, a onda iznervirala pratioce (VIDEO)

Za nekoliko decenija ovaj grad neće postojati jer će biti pod vodom: Tone brže nego bilo koji drugi

Muškarac se popeo na avion pre poletanja, šokirani putnici sve snimili (VIDEO)

Kamera snimila napad na gradski autobus: Izvadio čekić iz auta u pokretu i krenuo da udara (VIDEO)

Muškarac svaki put kad očisti nešto u kući dobije - oralni seks i trbušni ples

Deka Proka pronalazač zaprepastio meštane, jezdio u ovakvom vozilu po gradu (VIDEO)

Kasnila na stanicu, pobegla obezbeđenju, pa podglavila nogu ka šinama kako bi sprečila da voz krene

U Izraelu otkrivena drevna crkva koja je bila rodna kuća Svetog Petra (VIDEO)

Jao, ala ovo boli! Pa ti posle guraj nos tamo gde na treba (VIDEO)

Fotografija koja je nasmejala Grčku: Žena se s loncem na glavi štiti od zemljotresa (FOTO)

Ovo je Omčo, "bosanska seljačina": Njegov snimak iz Zagreba osvojio je čitav region (VIDEO)

Ova zlatna ribica nije mogla da pliva, vlasnik joj je napravio "invalidska kolica" (VIDEO)

Vozio svojom trakom kada je iza krivine naleteo kombi sa prikolicom (VIDEO)

A zamislite da vas neko u petak uveče dočeka na ovaj način? (VIDEO)

Turistkinja na plaži kod Svete Gore uslikala najjači prizor: "Nisam htela da ga uznemiravam" (FOTO)

Avio-kompanija se izvinila jer je objavila na kom sedištu je najveća verovatnoća da ćete umreti

Petorica muškaraca ispunila su ovom deki koji pati od demencije poslednju želju (VIDEO)

Pingvini svratili na porciju sušija, ali nisu imali da plate (VIDEO)

Prokletstvo faraona: Izvukli ga iz grobnice, sad se boje kletve

Putnica jednim potezom uspela da naljuti sve u avionu (FOTO)

Trka dinosaurusa?! Da, i te kako je moguće (VIDEO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima