• 31

A ŠTA DA SU NEMCI POBEDILI PRE 100 GODINA: Detaljan plan zbog kog se diže kosa na glavi (FOTO)

"Septembarski program" je planski spisak ciljeva čiji je nacrt izrađen na samom početku rata, u kabinetu kancelara Teobalda fon Betman Holvega. Ovakva bi bila Evropa da je Nemačko carstvo pobedilo

  • 31

Onovremeni crtež Hajnriha Cilea na kome su prikazani nemački vojnici koji se rastaju, pa jedna grupa ide na zapad a druga na istok. Foto: Wikimedia Commons/Heinrich Rudolf Zille

Onovremeni crtež Hajnriha Cilea na kome su prikazani nemački vojnici koji se rastaju, pa jedna grupa ide na zapad a druga na istok. Foto: Wikimedia Commons/Heinrich Rudolf Zille


"Septembarski program" (na nemačkom: Septemberprogramm) bio je planski spisak ciljeva za teritorijalnu, političku i ekonomsku ekspanziju Nemačkog carstva, koji je na samom početku Prvog svetskog rata pripremljen u kabinetu dugogodišnjeg kancelara Teobalda fon Betman-Holvega (tu je funkciju obavljao u periodu 1909-1917).
Zapravo je kancelarov privatni sekretar Kurt Ricler 9. septembra 1914. godine izradio njegov nacrt, gotovo istovremeno sa neočekivanim obrtom na francuskom ratištu, nakon koga se planirani blickrig pretvorio u rovovsku klanicu; u trenutku kada je program pisan, veći deo nemačkog rukovodstva nije bilo svestan šta se tog i prethodnog dana zapravo desilo na reci Marni nedaleko od Pariza, i verovali su da je njihova pobeda još uvek moguća i da će primorati zvanični Pariz na kapitulaciju.
Međutim, da je sve išlo po volji Berlina, da je Nemačka uspela da okupira Pariz i Francusku Republiku primora na separatni mir, da je Berlin sve svoje snage mogao da okrene ka Rusiji i Balkanu, da su uspeli da pobede u Velikom ratu, na šta bi onda ličio svet?
Sledi tajni spisak ciljeva "Septembarskog programa":
Teobald fon Betman Holveg bio je nemački kancelar u periodu 1909-1917. godine. Foto: Nicola Perscheid/Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Teobald fon Betman Holveg bio je nemački kancelar u periodu 1909-1917. godine. Foto: Nicola Perscheid/Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv


- Francuska će se odreći nekih severnih teritorija, poput gvožđem bogatih predela u blizini Brijea, kao i obalskog pojasa koji ide od Denkerka do Bulonja-na-Moru, i to ili u korist Belgije ili u korist Nemačke
- Francuska će plaćati ratnu odštetu Nemačkoj u iznosu od 10 milijardi zlatnih maraka, a odvojeno od toga će finansirati i isplate nemačkim veteranima, kao i otplaćivanje celokupnog postojećeg nemačkog nacionalnog duga. Ovo će sprečiti Francusku da se ponovo naoruža, učiniće njenu ekonomiju zavisnom od Nemačke i okončaće trgovinu između Francuske i Velike Britanije
- Francuska će se delimično razoružati uništenjem severnih utvrđenja
Mobilizacija u Nemačkoj 1. avgusta 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Mobilizacija u Nemačkoj 1. avgusta 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv


- Belgija bi trebalo ili da bude anektirana Nemačkom carstvu ili, poželjnije, da postane vazalna država koja bi onda predala Nemačkoj svoje istočne krajeve i možda Antverpen, kao i svoje vojne luke
- Luksemburg bi trebalo da postane država-članica Nemačkog carstva
- Tampon-države bi trebalo da budu stvorene na zapadu Carske Rusije, poput Poljske, Ukrajine, baltičkih zemalja, koje bi zauvek ostale po nemačkim suverenitetom
- Nemačka bi stvorila "mitelevropsku" (nemačka reč za Srednju Evropu) ekonomsku asocijaciju, koja bi navodno bila udruženje jednakih ali bi zapravo bila pod nemačkom dominacijom. U toj asocijaciji bi bile i novoformirane tampon-države
Ciljevi Nemačkog carstva 1914. godine. Žuto: Centralne sile. Drap: anektirati. Narandžasto: vazalne države. Ružičasto: bliži odnosi. Foto: Wikimedia Commons/Ceha

Ciljevi Nemačkog carstva 1914. godine. Žuto: Centralne sile. Drap: anektirati. Narandžasto: vazalne države. Ružičasto: bliži odnosi. Foto: Wikimedia Commons/Ceha


- Nemačko kolonijalno carstvo bi bilo prošireno. Nemački posedi u Africi bi bili prošireni u neprekinutu teritoriju kroz čitavu centralnu Afriku, a na račun francuskih i belgijskih poseda. Britanski posedi se ne pominju u programu, verovatno da bi se ostavio prostor za pregovore sa Londonom, ali Berlin je shvatao da britanska "nepodnošljiva hegemonija" mora biti okončana
- Holandija mora biti dovedena u stanje najtesnije saradnje sa Nemačkom, ali bez ikakve vidljive prisile
Zapravo, "Septemberprogramm" je bio izrađen na osnovu sugestija nemačkog industrijskog, vojnog i političkog rukovodstva; treba ga posmatrati kao neformalni dokument, ali, bez obzira na to, i kao krajnje uverljiv spisak ciljeva: da su mogli, možda bi otišli i dalje od ovoga.
Zbog toga, on pruža dragoceni uvid u način razmišljanja (pre svega) pruskih imperijalista.
Teritorijalni dobitak Nemačkog carstva u odnosu na Rusiju, pre i posle Brest-litovskog mira. Foto: Wikimedia Commons/Eigenes Werk

Teritorijalni dobitak Nemačkog carstva u odnosu na Rusiju, pre i posle Brest-litovskog mira. Foto: Wikimedia Commons/Eigenes Werk


Srbija se, kao što vidite, u njemu ne pominje, i to iz posve razumljivih razloga: jugoistočna Evropa je bila austrijska interesna sfera u tom trenutku, tako da se zvanični Berlin na nas u tom smislu nije osvrtao.
Verovatno je da bi austrijski car sebe proglasio za kralja smanjene, "formalne" Srbije, skučene između Morave i Drine, koja bi bila deo Austrougarske monarhije.
Imajući u vidu razmere naše demografske katastofe u tom trenutku, činjenice da vojska i narod koji su se povukli preko Albanije u slučaju pobede Centralnih sila gotovo sigurno ne bi mogli da se vrate nazad, pitanje je da li bi danas, 2016. godine, Srba uopšte i bilo, da je sve pošlo po zlu te 1914. godine.
Srećom pa nije.
(O. Š.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vladeta

    Pa nista samo je trebalo obrnuti program da isplate milijarde zlatnih maraka da placaju penzije udovama i njihovoj djeci al politicari su stoka i to neslana

  • Jeki

    Koliko mi je dobro sad bi se s njima menjao,jedino sam ja u prednosti sto imam mobilni.

  • Op tvrc

    Pobedili su drmaju svetom preko EU kolturno bez rata ali skoro jednako surovo samo bez vidljivih žrtava.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima