• 1

ŠTA ZNAČI REČ DINASTIJA: Kladimo se da je sve vreme koristite na pogrešan način (FOTO)

Reč "dinastija" dolazi u krajnoj liniji od grčke reči "dinasteja", koja se odnosi na "snagu", "vlast", "vladanje" samo po sebi. U pitanju je neformalna odrednica koja se prečesto meša sa pojmom "kuće" ili "doma"

  • 1

Dinastija je sukcesivni niz suverenih vladara koji dolaze iz jedne porodice, i obično se koristi u kontekstu monarhije, mada ponekad i u diktatorskim pa i izbornim republikama.

Dobar primer ovog potonjeg je Grčka, u kojoj su se porodice Papandreu, Karamanlis i Micotakis više decenija smenjivale na vlasti, dolazeći iz rivalskih partija. Primer ovih prvih je Severna Koreja, u kojoj porodica Kim vlada već skoro 70 godina.

Dinastičke porodice ili loze nastaju iz "kuća" ili "domova", u kom slučaju se te reči pišu velikim slovima. Tako možemo reći Dom Karađorđević, Kuća Hoencolern, Kuća Nemanjić, Dom Habzburg. U zavisnosti od toga koju titulu nose u datom trenutku, oni su mogli biti Kraljevski dom Karađorđević, Vojvodska kuća Hoencolern, Kraljevska kuća Nemanjić ili Carski dom Habzburg.

Periodizacija istorije suverenih država se zapravo najjednostavnije vrši korišćenjem dinastičkog okvira, pa se sam termin "dinastija" koristi ne samo da ograniči političke periode, već i kulturne i opštedruštvene. To se radi u slučajevima Starog Egipta, Vizantije, Kine, i mnogih drugih, pa i Srbije.

Pogled iz vazduha na Šverinski dvorac u istoimenom gradu, na ostrvu u istoimenom jezeru. Sagradili su ga potomci bodrićkog kneza Niklota, vojvode od Meklenburga. Foto: Wikimedia Commons/Harald Hoyer

Pogled iz vazduha na Šverinski dvorac u istoimenom gradu, na ostrvu u istoimenom jezeru. Sagradili su ga potomci bodrićkog kneza Niklota, vojvode od Meklenburga. Foto: Wikimedia Commons/Harald Hoyer

U srednjem veku, veći broj srpskih plemićkih kuća je uspeo da se nametne na dinastički način. Kuću Vlastimirović (koja je vladala između 610-960. godine) smenila je njena mlađa grana, Kuća Vojisavljević, čiji se pripadnik Mihailo krunisao za kralja 1077. godine i tako postao prvi srpski kralj (sa usponom ove kuće 1034. godine središte srpskih zemalja iz Raške je prešlo u Duklju).

U samoj Raškoj se u tom periodu nametnula njihova mlađa grana, Kuća Vukanović, koja će vladati tim prostorom do pojave Kuće Nemanjić, koji su opet mlađa grana Vukanovića. Kuća Nemanjić će ne samo 1166. godine smeniti Vukanoviće u Raškoj, već i u Duklji 1186. godine smeniti Kuću Vojisavljević.

Praktično, može se reći da je jedna dinastija kroz različite "kuće" vladala Srbijom od 610. godine pa sve do 1371.

Svetom knezu Jovanu Vladimiru, vladaru Duklje, seku glavu oko 1016. godine. Njegov sinovac Stefan Vojislav ustanovio je Kuću Vojisavljević. Foto: staresrpskeslike.com

Svetom knezu Jovanu Vladimiru, vladaru Duklje, seku glavu oko 1016. godine. Njegov sinovac Stefan Vojislav ustanovio je Kuću Vojisavljević. Foto: staresrpskeslike.com

Paralelno sa svim tim događajima u Raškoj i Duklji, u Bosni su se u dinastičkom nizu smenjivale Kuće Boričević, Kulinić, Kotromanić i Berislavić; najduže, u periodu 1250-1463, na prestolu se zadržala Kuća Kotromanić.

(Mala digresija. Sve do 12. veka Bosna je bila deo jedinstvene Srbije, ali ju je onda kao miraz u Ugarsku odnela princeza Jelena, ćerka Uroša I Vukanovića, velikog župana Raške, koja se udala za kralja Belu II Slepog. Mađari nikada nisu uspeli da osiguraju faktičku vlast u tim bosanskim gudurama, i Bosna je krenula da se razvija samostalno, mada je suštinski ostala srpska, a formalno dugo ugarska.)

Sa smrću cara Uroša V pojaviće se Kuća Lazarević, čiji je osnivač Sveti knez Lazar, i koja će vladati u samo dve generacije, do 1427. godine. Kuća Branković će izdržati do 1502. U modernoj Srbiji, Kuće Karađorđević i Obrenović smenjivaće se na vlasti u više navrata tokom 19. veka, ali će ta dinastička borba biti okončana Majskim prevratom 1903.

Filip, vojvoda anžujski, unuk Luja XIV, biva proglašen kraljem Španije u Versaju 16. novembra 1700. godine. Foto: Wikimedia Commons/photo.rmn.fr

Filip, vojvoda anžujski, unuk Luja XIV, biva proglašen kraljem Španije u Versaju 16. novembra 1700. godine. Foto: Wikimedia Commons/photo.rmn.fr

Stoga, reč "dinastija" i "kuća" nisu jednake i istog značenja. Prvo, "dinastija" je sama po sebi neformalna odrednica; nijedna vladarska kuća sebe u zvaničnim dokumentima ne zove dinastijom. Drugo, vladarska kuća može da postane dinastija, ali i ne mora pošto može da ostane vlastelinska i ne-suverena, da ostane podređena suverenu - caru ili kralju ili velikom vojvodi ili nadvojvodi.

Da, veliki vojvoda može da bude "dinast" ako je država kojom vlada suverena i nezavisna, ako nije deo nekog većeg entiteta; dobar primer za to je veliki vojvoda Luksemburga iz Kuće Nasau-Vajlburg.

Dinastički brak je onaj koji je u skladu sa pravilima kuće, tako da potomstvo može da sedne na presto; dakle, nema mešanja sa niskorođenima. Stoga se reč "dinast" ponekad koristi ne samo za vladare već i za sve koji bi mogli u jednom trenutku da postanu vladari, odnosno, za sve one koji imaju pravo da sednu na presto.

Živio kralj, slika Vlahe Bukovca. Radi se o poseti Franje Josifa Zagrebu 1895. i otvaranju zgrade Hrvatskog narodnog kazališta. Foto: Wikimedia Commons/SpeedyGonsales

Živio kralj, slika Vlahe Bukovca. Radi se o poseti Franje Josifa Zagrebu 1895. i otvaranju zgrade Hrvatskog narodnog kazališta. Foto: Wikimedia Commons/SpeedyGonsales

Dinastija se najčešće koristi vrlo ležerno i neobavezno, čime se u dobroj meri devalvira njeno osnovno značenje. Nije svaka aristokratska porodica dinastija, već samo ona koja je suverena, koja iznad sebe nema "nikoga do Boga".

Drugim rečima, to što se neka vojvodska kuća u recimo Ugarskoj održala više vekova ne znači da je dinastija, nije, ugarska dinastija je bila samo ona koja je sedela na kraljevskom prestolu u sukcesivnom nizu vladara (u njihovom slučaju imali smo Kuće Arpad, Pšemislović, Vitelsbah, Kapetijansku kuću Anžuj, Kuće Luksemburg, Jagelon, Zapolja i konačno Habzburg).

Nimalo ne pomaže ni to što se reč "dinastija" koristi kolokvijalno za moćne kapitalističke porodice koje prenose bogatstvo kroz duži niz pokolenja.

A šta zapravo znači reč "dinastija"? Koja je njena etimologija?

Japanski car Hirohito i carica Mičiko. Japanci svog cara smatraju za živog boga, potomka boginje sunca Amateratsu. Foto: Profimedia/Newscom

Japanski car Hirohito i carica Mičiko. Japanci svog cara smatraju za živog boga, potomka boginje sunca Amateratsu. Foto: Profimedia/Newscom

Reč "dinastija" dolazi u krajnoj liniji od grčke reči "dinasteja", koja se odnosi na "snagu", "vlast", "vladanje" samo po sebi. U pitanju je apstraktna imenica nastala od reči "dinastes", što dolazi od imenice "dinamis", što opet znači "snaga, sposobnost", koja je nastala iz reči "dinamai" - "biti sposoban (za nešto)".

Biti sposoban za vladanje tokom dugog niza godina i vekova i milenijuma. Ako tako gledamo, samo jedna vladarska kuća danas ima pravo da sebe nazove dinastijom.

U pitanju je Imperijalna kuća Japana, koju kolokvijalno nazivaju i dinastijom Jamato. Ovaj vladarski dom, nećete verovati, vlada Zemljom izlazećeg sunca još od 660. godine pre nove ere: dakle, već 2.676 godina. Doduše, nisu uvek imali de fakto vlast u rukama, ali su uvek de jure bili carevi.

(O. Š.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Marko

    Parazite odstraniti,dosta su pili krv narodima,narod da vlada a ne zveri koje sebe nazivaju plemstvom.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima