NEMAČKA I FRANCUSKA PRELAZE NA STRANU RUSIJE? Kada su velike sile poslednji put obrnule ćurak, otvorila su se vrata pakla (FOTO)

Ovaj tekst nije analiza sadašnjih političkih tokova i mogućnosti da Nemci i Francuzi zaista obrnu ćurak i stanu uz Moskvu a protiv Vašingtona, kao što se čini da to radi zvanična Ankara nakon neuspelog pokušaja vojnog puča u toj zemlji sredinom godine.

Preporučujemo

Ovaj tekst je lekcija iz istorije koja krije odgovor na pitanje o mogućim posledicama takvog spoljnopolitičkog obrta, ili slobodno možemo reći diplomatske revolucije.

Šta više, istoriografija upravo "Diplomatskom revolucijom" naziva niz događaja koji su se zbili 1756. godine a koji su izazvali Sedmogodišnji rat, jedan od istinski svetskih ratova pre Prvog svetskog rata (o tome smo opširno pisali).

O čemu se radi?

Tokom Rata za austrijsko nasleđe koji se vodio između 1740-1748. godine, pruski kralj Fridrih II Veliki okupirao je i prisvojio bogatu Šleziju, što je bio prst u oku Habzburzima koji su Ahenski mir potpisali samo da bi se pregrupisali i spremili za kontranapad.

Juriš pruske pešadije u Bici kod Molnica. Foto: Wikipedia Commons/Jdsteakley

Tokom tog sukoba, Francuska je bila suprotstavljena svojim tradicionalnim neprijateljima, Velikoj Britaniji i Austriji, a na svojoj strani je imala upravo Kraljevinu Prusku.

Međutim, tu niko nije bio preterano zadovoljan: niti je britanska pomoć Austriji ikakvu korist donela Londonu, niti je Austrija uspela da povrati Šleziju. Sa druge strane, Pruska je napravila mirovni dogovor s Austrijom ne uzimajući francuske interese u obzir. Uprkos svemu, odbrambene alijanse na liniji Engleska-Austrija i Francuska-Pruska su opstale i nakon rata, barem na papiru.

Britanci su ipak, kako su godine prolazile, počeli pozitivno da gledaju na uspon Prusa u kojima su videli silu koja može da bude tas na vagi u odnosu na Francusku; Pariz je bio opasan zato što su Englezi uvideli da Austrija nije dovoljna jaka da spreči francuski uticaj na nemačke držice u sklopu Svetog rimskog carstva, ali su uvideli da Pruska jeste. Zato je i Beč - u jeku priprema za vraćanje Šlezije - počeo da traži nove saveznike.

Pruska armija u Bici kod Lojtena. Foto: Wikipedia Commons/The Monarch

Tako je 16. januara 1756. godine počela Diplomatska revolucija, pošto su tog dana Englezi i Prusi potpisali Vestminstersku konvenciju, kojom se London obavezao da neće pomoći Austriji u slučaju konflikta sa Pruskom oko Šlezije, dok se Pruska obavezala da će zaštititi Hanover od Francuza (Hanover je bio državica u sklopu Svetog rimskog carstva, državica na čijem je čelu bio britanski kralj, koji je iz nje i došao na britanski presto).

Beč i Pariz nisu mirovali, pa je tako došlo do Prvog versajskog sporazuma kojim su se obe strane obavezale da će ostati neutralne ali da će u slučaju agresije treće strane ovoj drugoj poslati 24.000 vojnika.

Istovremeno, carica Marija Terezija počela je da okuplja širu anti-prusku koaliciju. Da bi to sprečio i sasekao u korenu, kralj Fridrih II je izvršio invaziju na Saksoniju i tako pokrenuo Sedmogodišnji rat. Ono što se desilo je imalo obrnuti efekat od željenog: ruska imperatorka Jelisaveta je poslala Austriji 80.000 vojnika u pomoć.

Karta koja prikazuje savezništva nakon Diplomatske revolucije. Granice kakve su bile te 1756. godine na ovoj mapi nisu u potpunosti tačne. Foto: Wikimedia Commons/Artemis Dread

Samo godinu dana kasnije, 1757. godine, Francuska i Austrija su potpisale Drugi versajski sporazum koji više nije bio defanzivni već ofanzivni: Beč je Parizu obećao Austrijsku Nizozemsku, ali da zauzvrat dobije Parmu, 129.000 francuskih vojnika i 12 miliona livri svake godine dok se Šlezija ne povrati.

Dakle, da rekapituliramo.

TREĆI SVETSKI RAT SE VODIO 150 GODINA PRE PRVOG: Nije vam jasno? Pročitajte ovaj tekst! (FOTO)

Pre rata, saveznici su bili Pruska i Francuska sa jedne te Austrija i Britanija sa druge strane. To je bio tradicionalni poredak.

Zatim su se savezništa odjednom obrnula naopačke pa su "prijatelji" postali Pruska i Britanija sa jedne, te Austrija i Francuska sa druge strane. Time je tradicionalni poredak srušen, i to se naziva Diplomatskom revolucijom.

Karta Sedmogodišnjeg rata. Učesnici i bojišta. Foto: Wikipedia Commons/Gabagool

Budući da su Austrija i Francuska vekovima pre toga ratovale jedna protiv druge, da bi bolje shvatili šta se desilo možda bi mogli da napravimo poređenje i da kažemo da je to kao kada bi sada Srbija i Albanija postale saveznice protiv Grčke.

Naravno, antagonizam između Britanije i Francuske je bio u srži svega i to neprijateljstvo se prenelo dalje, ali neko mora da bude u srži. Nekada su to bile ove dve zemlje, danas su to Sjedinjene Države i Rusija.

Uglavnom, posledica Diplomatske revolucije je bio krvavi Sedmogodišnji rat koji se vodio na pet kontinenata i koji je odneo između 900.000 i 1,4 miliona života.

Englezi su, kao i uvek, izašli kao pobednici.

(O. Š.)