DVOGLAVA ČUDOVIŠTA PREPADAJU LJUDE: Podsećaju ih na najgori horor, a zbog ajkula sa dve glave ne mogu da spavaju (VIDEO)

Višeglava Lernejska hidra izmilila je iz svog gnezda i podigla svoje otrovne glave. Nasuprot joj bio je Herakle, grčki mitski junak sa lukavim planom. Znao je da svaka odsečena glava ponovo naraste i zato je tražio pomoć od nećaka Jolaja. Kako bi Herakle odsekao glavu, Jolaj bi spalio ranu i tako sprečio ponovno nastajanje te glave. Nakon epske borbe, Herakle i Jolaj su pobedili, a junak ove priče nastavio je sa izvršavanjem zadataka što mu ih je zadao kralj Euristej.

Hidra i Herakle predmet su brojnih grčkih mitova i legendi, ali postavlja se pitanje ima li hidra bilo kakve temelje u stvarnosti. Postoje li neke životinje koje se inspirisale mitove o hidri? Već decenijama naučnici beleže primerke životinja s barem dve glave. Razvojni biolog Arkhat Abzanov sa univerziteta u Londonu kaže da je video nekoliko primeraka dvoglavih životinja u laboratoriji. Moderno shvatanje genetike omogućilo je posmatranje specifičnih promena koje vode nastajanju organizama sa više glava i koje su mogle udariti temelje starih mitova.

- Potpuno sam uveren da su videli takve događaje u prirodi i pokušali da ih objasne na neki način ili da ih upletu u svoju kulturu - ispričao je Abzanov.

S vremena na vreme u prirodi su otkriveni dvoglavi ili čak troglavi organizmi, stručno nazvani policefalični organizmi. Zanimljivo je da ni jedna vrsta nije imuna od takvih poremećaja.

2013. godine u Meksičkom zalivu otkriven je dvoglavi morski pas. Iduće godine otkriven je dvoglavi delfin na obali Turske. Oba slučaja primer su sraslih ili sijamskih blizanaca, potomaka koji su nastali iz jednog oplođenog jajeta i nisu se razdvojili tokom perioda gestacije. Najčešće takvi potomci nemaju samo dve glave već i dvostruki broj unutrašnjih organa. Možda i najpoznatije eksperimente proveo je nemački biolog Hans Speman početkom dvadesetog veka. On je privezao 2 embriona daždevnjaka tankom niti kose deteta što je rezultiralo nastajanjem jednog daždevnjaka s dve glave. Za svoja istraživanja dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1935. godine.

Printskrin: YouTube/Danny Mendez

Abzanov kaže da postoji i drugo objašnjenje za rane grčke mitove o hidri. Naime, zmije često tokom parenja se skupljaju u pravu gomilu.

- Možete zamisliti takvu gomilu da liči na jedno telo sa više glava. Imate takvu višeglavi zmiju koja izgleda stvarno opasno - kaže Abzhanov.

Hidra nije jedina mitološka životinja sa više glava. Štaviše, čak i u grčkoj mitologiji, Herakle se borio protiv višeglavog psa Kerbera, čuvara podzemnog sveta. Drevni japanski mitovi spominju Jamatu no Oroči, osmoglava zmiju.

Nešto bliže nama su staroslovenski mitovi o troglavom Zmaju Goroniču. On izlazi iz vode, bljuje vatru i najčešće živi na planini.

(Telegraf.rs / Izvor: dailymail.co.uk / express.hr)