OVO JE NAJOPASNIJE VREME ZA NAŠU PLANETU: Hoking upozorava šta sve razara svet, a da nismo ni svesni toga

U podužem komentaru Hoking opisuje kako je većinu svog života proveo u oblaku izuzetne privilegovanosti. Slavni fizičar piše kako je i više izolovan od većine naučnika zbog slave koju su mu donele njegove naučno-popularne knjige, a deo njegove izolacije od ostatka sveta svoj doprinos dala je i njegova bolest.

Preporučujemo

RAZUMEM MISTERIJE SVEMIRA, ALI NE I TRAMPOVU POPULARNOST: Hoking ne shvata Donaldov uspeh

U tom kontekstu, Hoking piše kako oseća da je protest protiv elita u Velikoj Britaniji i SAD, koji je postao očit svima nakon Bregzita i izbora Trampa za američkog predsednika, usmeren i protiv njega. Štogod da ko mislio o Bregzitu i izboru Trampa, i Hoking i većina komentatora slaže se da se radilo o protestu ljudi koji osećaju da su ih elite izneverile.

Ali, ono što je važno nakon takvih događaja, puno više od samih odluka koje su doneli birači u Britaniji i SAD, je kako će reagovati elite, piše Hoking, pa dodaje kako bi bila "strašna greška" odbaciti te glasove kao rezultat sirovog populizma, odnosno pokušati zaobići odluke koje su donete na demokratski način.

Ekonomska nejednakost je veliki problem

Iza takvih glasova stoji zabrinutost o posledicama globalizacije i ubrzanog tehnološkog razvoja, tvrdi Hoking. Automatizacija rada u fabrikama već je odnela veliki broj tradicionalnih radnih mesta, a razvoj veštačke inteligencije samo će dodatno pojačati udar na poslove koje obavlja srednja klasa, uveren je fizičar.

Takvi trendovi pojačavaju ionako zabrinjavajući trend ekonomske nejednakosti širom sveta, a internet i platforme na njemu omogućavaju malim grupama ljudi da ostvaruju enormne profite dok u isto vreme zapošljavaju vrlo malo ljudi. To je neizbežno i to jeste napredak, piše Hoking, ali se u isto vreme radi o društveno destruktivnom trendu.

Kao jedna od posledica globalne raširenosti interneta i društvenih mreža javlja se i nikad očitija dostupnost informacija o nejednakosti među ljudima širom sveta. Konkretno, životi najbogatijih su zahvaljujući internetu i društvenim mrežama bolno vidljivi svima na svetu, pa i onim najsiromašnijima. Obzirom da u subsaharskoj Africi trenutno više ljudi ima telefon nego što ima pristup čistoj vodi, nema nikakve dileme da uskoro gotovo svako na Zemlji neće moći da pobegne sveprisutnoj nejednakosti.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Otkud globalni rast populizma?

Posledice tih trendova nije teško uočiti: Sirotinja sa sela hrli u gradove, u siromašna pregrađa, gonjeni nadom. A tada, kada vide da raj koji vide na Instagramu nije baš tako lako dostupan, odlaze dalje, preko mora i okeana, stvarajući tako velike ekonomske migracije, piše Hoking. Ti migranti postavljaju nove zahteve pred ekonomije zemalja u koje dolaze, koji pak potkopavaju toleranciju i daju dodatno gorivo političkom populizmu, navodi slavni fizičar u Gardijanu.

Hoking navodi kako zbog svega navedenog danas, više nego ikad u istoriji čoveka, ljudi moraju sarađivati kako bi se suočili s globalnim izazovima koji su pred nama: klimatske promene, proizvodnja hrane, prenaseljenost, masovno uništenje drugih vrsta, epidemije bolesti, uništenje okeana… Svi ti problemi zajedno nas podsećaju na činjenicu da živimo u najopasnijem vremenu u istoriji azvoja čovečanstva!

Imamo tehnologiju kojom možemo razoriti svet u kojem živimo, ali nemamo tehnologiju kojom ga možemo napustiti, upozorava Hoking.

Elite moraju da se trgnu i nauče poniznosti

Ako to želimo da postignemo, umesto izgradnje novih barijera unutar i između nacija, moramo ih rušiti, smatra Hoking. Ukoliko želimo to da postignemo, svetski lideri moraju priznati da su izneverili mnoge, da nastavljaju to da rade bezobzirno. Obzirom da su resursi sve više koncentrisani u rukama sve manje ljudi, moraćemo naučiti da delimo puno više nego što delimo sada, tvrdi fizičar.

U svetu ne nestaju samo poslovi, nego i cele industrije. Ako se zajednice i ekonomije ne mogu nositi s trenutnim razmerama migracija, moramo da preduzmemo mnogo više koraka kako bi podsakli globalni razvoj, jer je to jedini način na koji milione migranata možemo da uverimo da ih budućnost čeka - kod kuće.

Mi to možemo, ali da bismo to postigli, potrebno je da elite, od Londona do Harvarda, od Kembridža do Holivuda, nauče lekcije godine na izmaku, a posebno LEKCIJU O PONIZNOSTI I ZAHVALNOSTI, zaključuje čuveni fizičar.

(Telegraf.rs/ Izvor: theguardian.com)