Šakal, najtraženiji terorista kojeg je Tito štitio: Kako su u Beogradu uhapsili krivca za najkrvavije napade (FOTO) (VIDEO)

Nedavno objavljeni dokumenti CIA samo su još jednom potvrdili da su bivša Jugoslavija i njene tajne službe, uz Titov blagoslov, usko sarađivale sa teroristima. Jedan od njih je i danas 66-godišnji Ilič Ramirez Sančez zvani Karlos i Šakal, najtraženiji i najpoznatiji terorista 20. veka. Uhapšen je pre 22 godine u Sudanu, prebačen u Francusku gde je počinio najkrvavije napade, a pre 20 godina prvi je put stao pred lice pravde. Karlos je 1975. godine uhapšen i u Beogradu, gde se krio kao gost u hotelu “Metropol”. Njega su u pidžami i bez oružja uhapsili dr Obren Đorđević, Dragan Mitrović, Dušan Stupar i Jovica Stanišić iz SDB Srbije. Dva dana kasnije su ga ispratili na avion za Irak.

Preporučujemo

TITO SPASIO TUĐMANA TEŠKE ROBIJE: Detalji tajnog plana koji su Broz i Franjo skovali protiv Srba (VIDEO)

Tužilaštvo u Francuskoj ga je teretilo za 1975 ubistava, pa je osuđen na doživotni zatvor. Dane je provodio u pisanju knjige "Revolucionarni islam", u kojoj je priznao da je neke od napada u Marseju, Bonu i Parizu izvršio u saradnji sa jugoslovenskim tajnim službama.

Otprilike tokom tog napada u Bonu, čitava Jugoslavija pripremala se za veliki međunarodni događaj - održavanje Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu. Poverljivi dokumenti američkih obaveštajnih službi upozoravaju na ozbiljne mogućnosti terorističkih napada bilo tokom održavanja takmičenja, bilo na olimpijsko selo.

Prva pretnja bili su, kako pišu CIA-ini analitičari, hrvatski emigranti, a posebno Hrvati u Zapadnoj Nemačkoj. Dodatno je istaknut Hrvatski narodni otpor, zloglasna organizacija osnovana nakon kraja Drugog svetskog rata, a glavni organizator bio je zloglasni Vjekoslav Maks Luburić, ratni zapovednik koncentracionog logora Jasenovac. Ekstremističke grupe hrvatske dijaspore izvele su nekoliko uspešnih terorističkih napada i otmica aviona, a Amerikanci su verovali da takve grupe broje između tri i pet hiljada aktivnih članova.

Amerikanci su bili uvereni da bi mogući teroristički napadi mogli imati nekoliko planiranih ciljeva.

Teroristi su se nadali i da će napadi ugroziti jugoslovenski terorizam te naneti težak udarac već ozbiljno poljuljanoj ekonomiji, uvereni su analitičari. Veronvatno bi teroristi hteli pokazati i da Jugoslavija ne može opstati bez Titove čelične vladavine.

Povod mogućem terorističkom napadu, stoji u CIA izveštaju je suđenje 12 muslimanskim aktivistima 1983. godine. Tada je i budući predsednik Bosne i Hercegovine, Alija Izetbegović, osuđen na 14 godina zatvora zbog "planiranja stvaranja islamske države".

Visoki bosanski zvaničnici upozoravali su zapadne diplomate, i to isključivo neslužbenim kanalima, da bi Iranci mogli poslati ekipu specijalaca u Sarajevo gde bi se osvetili za Izetbegovićevo zatvaranje.

Dođe li stvarno do nekog napada, upozoravaju obaveštajci, mnogi lokalni političari bi platili karijerom. U prvom redu je tu reč o Branku Mikuliću, šefu odbora za organizaciju Igara i predsedniku SR Bosne i Hercegovine, koji je planirao postati novi bosanski predstavnik u jugoslavenskom predsedništvu. Naizgled podstaknuti ignorisanjem zapadnonemačkih vlasti, jugoslavenski obaveštajci su se okrenuli i terorističkim plaćenicima, kao što je ranije spomenuti Šakal.

Govorio je kako je sarađivao sa jugoslovenskim obaveštajcima, a da Karlos govori istinu potvrdio je u jednom televizijskom intervjuu i bivši obaveštajac SDB-a Dušan Stupar. On je opisao kako je 1975. godine godine lično uhapsio najtraženijeg teroristu.

OTKRIVENO KO JE UNIŠTIO SFRJ! CIA objavila dokumente koji će uzdrmati Balkan

- Jednog dana vozio sam se autom po Beogradu, kad me radiovezom kontaktirao šef beogradske tajne službe Obren Đorđević. Pitao me koliko sam daleko od hotela Metropol i imam li sa sobom oružje? Budući da nisam imao pištolj, rekao mi je da ga zadužim u najbližoj stanici milicije te da hitno dođem u hotel - prisetio se Stupar.

Pred Metropolom se javio tadašnjem načelniku 2. sektora beogradske Službe državne bezbednosti Voji Atanackoviću. Šef recepcije nazvao je važnoga gosta i najavio mu majstore koji moraju da provere instalacije u kupatilu.

- Karlos je otvorio vrata i ja sam skočio na njega, ali on nije pružao nikakav otpor. Čovek je bio u bademantilu, nije uopšte u sobi imao oružje, iako se pričalo da je obično flasterom imao za leđa zalepljena po dva pištolja - ispričao je Stupar, koji je nakon toga godinama vrlo blisko sarađivao sa Karlosom. Ilič Ramirez Sančez dobio je nadimak Karlos kao pripadnik Palestinske oslobodilačke organizacije – tzv. PLO, kojoj se pridružio ranih 70-ih. Naime, Karlos se pod uticajem oca vrlo rano predano posvetio radikalnom oružanom otporu svakoj vrsti imperijalizma. Rođen je u Venecueli 1949. godine, u porodici advokata i uverenog marksista Hosea Altagrasija Ramireza Navasa.

Supruga Elba Maria Sančez htela je deci da da katolička imena, ali Hose je trojici sinova dao imena u čast vođi Oktobarske revolucije i ocu Sovetskog Saveza. Tako je najstariji Karlos dobio ime Ilič, drugi sin Vladimir, a treći Lenjin. Kao 17-godišnjak pohađao je sa ocem kubanski gerilski kamp, a nakon što su mu se roditelji razveli, sa majkom je otišao u London. Iako je trebao da studira na Sorboni, otac ga šalje na studije u Moskvu, odakle je izbačen 1970. godine, nakon čega se skrasio u Bejrutu. U Libanu je počeo da volontira za Palestinsku oslobodilačku frontu, koja ga šalje u svoj kamp nedaleko od Amana u Jordan, gde je zavšio obuku za rukovanje oružjem i eksplozivima.

Put ga je odveo u Iračku vojsku. Uskoro će postati najtraženiji terorista koji je sarađivao i sa brojnim tajnim službama istočnoevropskog bloka, od istočnonemačkog Stasija, ruskog KGB-a pa do jugoslovenskog SDB-a i rumunskog Securitatea, ali i, prema rečima Dušana Stupara, zapadnonemačkog BND-a. Jugoslavenska tajna služba upravo je od nemačkog BND-a dobila dojavu da je Karlos u Beogradu.

Foto: Profimedia, Everett

Nakon što je SDB počeo sarađivati sa Karlosom, Stupar je bio zadužen za sve kontakte.

- Ja sam ga saslušavao, a moja supruga je te razgovore prevodila. Nisu to bila službena saslušavanja, to je uvek bio prijateljski razgovor. Vodili smo ga u restorane, kafane, a oko nas su uvek bili i drugi radnici tajnih službi. Tako je konobar koji nam je nosio piće bio zapravo moj šef u SDB-u. Karlos je bio svestan da su svi konobari koji su mu nosili jelo i piće, svi taksisti koji su ga vozili, pa čak i barske pevačice, bili saradnici SDB-a koji su nas svuda imali na oku. Čak se sa tim znao i šaliti pa bi pitao: "Ako ovog vidim negde na putu, da li da ga ubijem ili da ga pustim", prisetio se Stupar, koji za Karlosa kaže da nije delovao nimalo agresivno, prenosi Express.hr.

U jednom pasusu svoje knjige Karlos je čak i opisao turističke lepote Hrvatske iz tog vremena, ali i kako ga je Tito lično spasio od hapšenja.

Ovako je izgledao Tito kao robijaš: U Jugoslaviji se ta tajna najstrože čuvala, a posle njegovog izlaska iz zatvora sve počinje (FOTO)

- Uživao sam u odmoru u Dubrovniku, Splitu i Zagrebu, dok nemački doušnici i Francuzi nisu saznali gde se nalazim. Počeli su vršiti pritisak na Jugoslaviju, pa su me uhapsili u zagrebačkom hotelu Esplanade sa lažnim alžirksim pasošem. Kad je Tito čuo da su me uhvatili, odmah je naredio da me puste i omogućio mi beg u zemlju po mom izboru. Nemačka i Francuska su pritiskale Tita, ali on nikad nije priznao da sam bio u Jugoslaviji, a svi dokumenti povezani uz moj slučaj bili su uništeni - ističe on.

Prema nekim informacijama, Jugoslaviju je napustio sa lažnim pasošem, među jugoslovenskim građevincima koji su avionom odleteli za Bagdad.

Na prvom suđenju u Parizu, pre 20 godina, Karlos je zaprepastio javnost izjavom: "U napadima koje sam vodio bilo je od 1.500 do 2.000 mrtvih, a među njima nije bilo više od 200 civila".

Prvi put sudilo mu se jer je nedaleko od svoje kuće ubio dvojicu agenata izraelske tajne službe i saradnika Libanaca koji su ga pratili.

Sa Magdalenom Kop je Šakal 1986. godine dobio ćerku. Magdalena, inače fotograf, otišla je sa detetom Karlosovoj majci u Venecuelu, no kad su je otkrili tamošnji novinari, vratile su se u Neu-Ulm u Nemačku. 2007. godine napisala je autobiografiju, a umrla je 2015. godine.

Karlos je potom oženio Palestinku Lanu Jarar, ali njoj se gubi svaki trag. Nakon hapšenja u Parizu zaljubio se u pravnicu koja je bila deo njegovog tima za odbranu. Zbog braka sa Lanom Jarar, Karlos je 2001. godine prešao u islam. Njegova pariška pravnica je nakon toga postala njegova druga supruga.

(Telegraf.rs)