ŠTA SE DESI KAD DOBIJETE LOTO SEDMICU: Imaćete milione! Ali evo šta gubite, koliko traje sreća, koliko je život lepši?! (FOTO)

Zamislite da osvojite višemilionsku sumu evra na lotou. Sigurni smo da, ako ste ikada igrali loto, neće biti prvi put da to zamišljate. Šta više, verovatno će biti hiljaditi. Ako ste normalno ljudsko biće, bićete u ekstazi i nećete moći da verujete šta vas je snašlo i koliku ste sreću imali.

Preporučujemo

Ali, da li će ta radost i dalje biti tu kroz nekoliko godina? Odgovor na to pitanje je negativan. Čuvena studija u kojoj je učestvovalo 22 loto-dobitnika je pokazala da se samo nekoliko meseci nakon dobitka nivo sreće vratio na početnu tačku.

Neki su čak bili i nesrećniji nego ranije, a kasnije studije su dokazale da naša osećanja kao što su radost, tuga, nervoza i bes, uopšte ne zavise od bogatstva i društvenog statusa, barem ne preko određene tačke (ovo je jako važno da shvatite; siromaštvo donosi tugu, ali postoji određena granica u količini bogatstva preko koje ono postaje beskorisno što se tiče sreće u životu).

Ovo ima veze sa fenomenom koji je poznat kao hedonistička adaptacija; u pitanju je naša sposobnost da se prilagodimo novonastaloj situaciji u vezi sa užitkom čime postižemo stabilnu emotivnu ravnotežu, emotivni ekvilibrij. A i skupa sa rastom količine novca koji imamo rastu i naša očekivanja i želje, tako da smo na istom. Što se tiče sreće, čini se da većina ljudi ima neki osnovni nivo koji ima tendenciju da bude konstantan, barem na duži rok.

Foto: Marko Todorović, A. Nalbantjan

Naravno, ako dobijete milione i sebi odjednom možete da priuštite ukusniju hranu, lepše žene ili muškarce, kvalitetnija putovanja te udobnije i prostranije domove, ispočetka će vaš nivo sreće dramatično porasti u odnosu na osnovni nivo. Ali, kako se svim tim novim stvarima prilagođavate i počinjete da ih uzimate zdravo za gotovo, tako se i vraćate na osnovni nivo.

Evo banalnog primera. Svi smo navikli da živimo u kućama i stanovima koje imaju luksuz električne energije i tekuće vode. Toliko smo navikli da smo zaboravili da je to luksuz. Do pre stotinak godina, pa čak i do pre nekoliko decenija, to uopšte nije bio standard.

Zamislite sada da ste vi osoba koja je prvih tridesetak godina života provela u domu bez struje i vode, a onda ih odjednom dobila. Koliko bi trajala vaša beskrajna sreća? Ne dugo. Pogledajte samo koliko vam sreća traje kada, nakon nekoliko sati bez struje ili vode zbog kvara ili popravki, dotok ponovo krene. Pomnožite tih nekoliko sati sa nedelju dana. Shvatate šta pokušamo da kažemo?

Ferrari 166 MM. Foto: Wikimedia Commons/Valder137

Hedonistička adaptacija možda ne zvuči preterano optimistično, ali je zapravo od velike koristi jer nas ujedno čini i emotivno neosetljivima na svaki tip promene, ne samo one koja ide na bolje. Istraživanja su pokazala da ljudi koji su paralizovani zbog saobraćajnih nesreća, posle samo nekoliko meseci uspevaju da se približe osnovnom nivou sreće koji je bio zabeležen pre udesa.

Drugim rečima, hedonistička adaptacija nam omogućava da se mentalno oporavimo od nesreće, pored toga što nas sprečava da neprestano hodamo u oblacima veselja.

Postoje i drugi razlozi zbog kojih nas veliki dobitak na lotou neće usrećiti na duže staze. Baratanje ogromnim sumama novca nakon nemaštine je teško, i mnogi loto-dobitnici posle izvesnog vremena ostanu bez prebijene pare čime se vraćaju tamo gde su bili na početku samo što im je sada daleko gore jer su okusili bogatstvo ("dabogda imao pa nemao").

Palata Huis ten Boš, doslovno Kuća u šumi, nalazi se u Hagu i jedna je od tri zvanične rezidencije holandske kraljevske porodice. Foto: Wikimedia Commons/PeteBobb

Veliki loto-dobitak takođe može dovesti do društvene izolacije. Za razliku od onih koji su se rodili u porfiri, u njoj odrasli i stasali te su celog života okruženi sličnim porfirogenitima, loto-dobitnik obično dolazi iz nižeg staleža. Ali, on sada ima milione i vidi da mnogi ljudi oko njega pokušavaju da se ogrebu za kintu. Tako raskida veza sa njima jer ne želi lažne prijatelje, a ta izolacija se pogoršava jer lažni prijatelji sada pričaju kako se uobrazio.

Novac takođe čini da budemo i zločestiji nego što jesmo, a to se takođe odražava na nivo naše sreće.

Sve rečeno, naravno, ne znači da nas novac ne može usrećiti čovek. Za početak, kao što smo gore napomenuli, postoji granica u količini novca koju čovek može da poseduje preko koje on postaje više breme i prokletstvo nego dobra stvar. To je ona čuvena zlatna sredina: siromašni i superbogati su nesrećni na suštinski vrlo sličan način, dok su oni koji imaju dovoljno novca srećniji od njih (dovoljno je fluidna kategorija i zavisi od konkretnog čoveka).

Pored toga, hedonistička adaptacija na nova iskustva odigrava se mnogo sporije nego na nove stvari. Kvalitetna putovanja, časovi npr. kuglanja, posvećivanje nekom hobiju, učenje neke nove veštine, treniranje recimo streličarstva, takve radnje koje donose nova ISKUSTVA, na duži rok će vas mnogo više usrećiti nego novi auto ili nova kuća na koje ćete se jako brzo adaptirati.

Kupili ste nove patike i srećni ste, mnogo vam se sviđaju, udobne su, lepe su, svi vas pitaju gde ste ih uzeli; ma, ni mesec dana neće proći a vi ćete te patike početi da uzimate zdravo za gotovo. Ali ako naučite kako da pletete ili rezbarite drvo, to bi moglo da vas usreći do kraja života jer ćete time neprekidno biti zaokupljeni.

Sada možete da kažete da vam za većinu tih iskustava ne trebaju milioni da biste ih stekli, i bićete u pravu. To i jeste poenta.

Sa druge strane, međutim, većina ljudi nema vremene da se bavi svim tim stvarima jer mora da rmbači. Sa milionima u džepu i bez potrebe sa robovanjem vremenu, postajete gospodari sopstvenog i možete novac da trošite na sticanje raznoraznih iskustava, ne samo na ona za koja veliki novac nije potreban već i na ona za koja jeste (teško ćete bez novca sticati iskustva po Japanu).

Na kraju, postoji još jedan način da novac pretvorite u sreću: trošite ga na druge ljude. U neverovatnom obrtu kojim je nauka potvrdila jedan od osnovnih postulata svih religija, istraživanja su pokazala da su ljudi koji daju drugima i troše na druge, dramatično srećniji od ljudi koji troše samo na sebe.

(O. Š.)