Počeli su Baba Martini dani: Ova amajlija će vam doneti sreću, a ako je stavite ispod jastuka ili na granu, ispuniće vam se sve želje (FOTO)

Godinama se 8. mart obeležava u čast nežnijeg pola – žena. Ipak, u kulturnoj baštini i običajima Makedonaca, Bugara, Rumuna, Grka, Moldavaca i Srba obeležavaju se i prvi dani meseca marta. Dani od 1. marta po Grigorijanskom do 1. marta, po Julijanskom kalendaru, 14 dana kasnije, u delovima Srbije se nazivaju “Baba Martini dani”, u Kovinu “Evdokijini dani”, “Vreme jagnjadi” ili “Vreme baba”.

Preporučujemo

POLA SRBIJE NEMA POJMA KO JE PRAVA BABA MARTA! Znate li vi? (VIDEO)

Tih dana sreće i radosti meseca marta prave se amajlije od upletenog belog i crvenog svilenog konca koje se daruju bliskim osobama za sreću, zdravlje i snagu tokom godine. Ti ukrasi, “znak ljubavi i sreće”, koji se vezuju oko ruke ili darivaju kao mašnica, u Makedoniji se nazivaju “martinki”, u Bugarskoj “martenica”, u Grčkoj “martis”, a kod Rumuna i u Moldaviji “marcišor”.

Foto: D.Joksić

- Van Balkana o ovoj tradiciji nisu upoznati ljudi iz drugih delova Evrope, pa smo radi očuvanja kulturne baštine i običaja, sa kolegama iz Bugarske, Rumunije i Srbije u Skoplju otvorili izložbu martinki. Izloženi su paneli koji prikazuju takoreći isti običaj izrade martinki – kada se pletu, kako se pletu, kada se poklanjaju, kako se zakačinju i koji je njihov simbolični značaj, a dve gospođe na licu mesta pokazuju kako se pletu martinke, kaže Vasilka Dimitrovska, rukovodilac Centra za naučno istraživanje i promociju kulture HEAMUS iz Skoplja.

Za martinke, koje se pletu uoči 1. marta, nema određenih dimnezija. One mogu da budu veoma male i kratke, usukane od samo dva vunena ili svilena konca, a mogu biti i veoma dugačke, pa i kilometrima. Usukan i isprepleten konac simbolično znači preplitanje ljubavi, sreće, zdravlja, čistoće.

- Ovaj običaj je prisutan u celoj Makedoniji, ali najviše u istočnim delovima – Berovu, Delčevu, Pijanecu, uglavnom u ruralnim srdinama. Ne znamo da li postoje razlike u izradi martinki od pre recimo sto godina i danas, jer nemamo sačuvane takve artefakte. U Bugarskoj, recimo, imaju sačuvane artefakte s kraja 19. veka, dok je u Makedoniji ta tradicija sačuvana kao živo nasleđe. Po starom Julijanskom kalendaru, martinke se u nekim regionima Makedonije poklanjaju i 14. marta, kaže Dimitrovska.

Foto: D.Joksić

Mnogo ljudi nose svoje martinke do 9. marta, praznika Svetih 40 mučenika ili do 25. marta, kada proslavljamo Blagovesti. U većini slučajeva, međutim, martinke se nose do dolaska prve rode, lastavice ili do pojave procvetalog drveta. Tada se one vezuju za plodna drvca za zdravlje i berićet.

- Izrada martinki je stara tradicija, koju sam i ja nastavila. Sećam se da mi je majka, još dok sam bila mala, na ruku vezala crveno-beli končić. To je bio ukras koji je označavao da je došla “Baba Marta”. Kada vidite prvo rascvetalo drvo, lastavicu ili rodu, martinka se vadi i okačinje o granu ili se stavlja ispod jastuka za sreću, ljubav i zdravlje. Verovalo se u narodu da će tada biti ispunjene sve želje koje ste pomisli, kaže pletilja martinki, Januša Lazić iz sela Davnište kod Kavadaraca.

Davanje martinki kao običaj danas se najviše neguje kod Bugara i Rumuna, zatim u predelima uz obale Donjeg Dunava-Podunavlja, kao prastari običaj ostao od romaniziranih Dačana i Slovena u periodu primanja hrišćanstva, kada su neki od običaja iz predhodne kulture zadržani, kao ovaj, koji je bio svojevrsni pozdrav proleću, buđenju prirode, ljubavi i sreći.

Foto: D.Joksić

Martenice se međusobno ne razlikuju bez obzira u kojoj zemlji su napravljene. One su iste u Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Grčkoj, Srbiji i u Moldaviji, a izrađuju se od upletenog belog i crvenog svilenog konca ili vunice, a u delovima Bugarske može da ima malo i plavoga konca - protiv uroka.

Ovaj odavno zaboravljen običaj, u Kovinu, opštini u južnom Banatu u Srbiji, negovao se sve do 1914. godine kod Srba i Rumuna, a bio je povezan sa nedeljom kada su se obeležavale Bele Poklade i svi običaji za taj dan, poslednji pre Velikog posta.

Prvih devet “Baba Martinih dana”, promenljivih kakvi jesu, vezani su za predanje o devet baba martinih kožuha, a u Kovinu to isto predanje govori o Evdokiji, “Baba Evdokiji, njenih četrnaest kožuha i četrnaest dana banatskih vetrova”. Legenda koja se prepričava na razne načine u Kovinu ima svoju verziju. Naime, Evdokija, zlobna, džangrizava, stalno nezadovoljna svekrva, ne znajući šta će od zlobe, posla snaju u sred zime da joj donese kupina iz Gornje šume. Ode snaja u suzama, preko smetova i zaleđene Crne bare u Gornju šumu. Stigavši tamo ugledaše je Vila i Vilenjak i za svaku prolivenu suzu staviše joj u krilo po jednu zrelu kupinu. Donese snaja kupine svekrvi, a ona misleći da je došlo proleće ode terajući čopor ovaca u polje.

Foto: D.Joksić

Prvih sedam dana puste Vila i Vilenjak sedam banatskih toplih vetrova, a na polju beše ko proleće. Osmog dana puste košavu tri dana, a jedanaestog dana severac koji donese sneg, sve pokriju snegom i ledom, bi hladno da sve smrzne “ko kost”. Evdokija se smrzne te noći i tako osta do proleća. Kad je ojužnelo krenu visibabe i kukurek, otopi se i baba Evdokija ali se tog trenutka pretvori u noćnog leptira koga narod naziva svekrva.

Staro predanje o Baba Evdokiji u Kovinu se naziva Evdokija ili Kukavičije suze. U drugim krajevima se može naći kako baba odlazi u planine, a kod nekih u šumu, u zavisnosti od predela gde se ona prepričava.

Po narodnom verovanju, ako u martu bude kiše, i maj će biti kišovit, a žita će dobro roditi. Ako zagrmi u martu, biće plodna godina. U martu je, prema narodnom verovanju, najbolje trgovati i ići na duga putovanja. Ako 14. mart bude sunčan, to je siguran znak da će i godina biti plodna, mirna, bez ratova. Ako je dan 14. mart oblačan i tmuran, biće loša godina sa mnogo nemira i sukoba, poplava, zemljotresa i drugih nedaća.

Foto: D.Joksić

Poslednjih nekoliko decenija, u nekim delovima Balkana (Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Srbiji i Moldaviji)  ovi dani, kada se poklanjaju ručno ispletene amajlije od crvenog i belog konca, nazivaju se “Srećna Baba Marta”.

Ova tradicija, za koju se veruje da je predhrišćanskog porekla, sa sobom nosi razna verovanja povezana sa magijom crvene i bele boje, koje predstavljaju zdravlje i pročišćenje, ali i obeležavanje dolaska proleća i prvog dana agrarne nove godine.

Foto: D.Joksić

(D.J.)