SPASAVANJE OD SMAKA: Ovi ljudi će preživeti apokalipsu! (VIDEO)

Kanađanin Brus Bič (78), bivši nastavnik u srednjoj školi, svoje prvo atomsko sklonište napravio je šezdesetih godina za vreme Kubanske nuklearne krize i već više od 50 godina je spreman za svako apokaliptično proročanstvo i svaku krizu.

Zato, oprostite mu što ne paniči zbog kraja Majanskog kalendara koji će se desiti sutra u podne, 21. decembra.

Bio je spreman za tzv. "Y2K" krizu, kada su se mnogi plašili da bi kompjuterska greška mogla da sruši avione 1. januara 2000. Mnogi su ga zvali da im pruži utočište za vreme Foklandskog rata 1982, a najzaposleniji je bio 11. septembra 2001. kada ga je preko njegovog veb-sajta kontaktiralo 85 hiljada ljudi.

Svoje novo sklonište je napravio osamdesetih, udaljeno je 90 kilometara od Toronta u gradiću Horings Mils i sastoji se od 42 autobusa koja su zakopana pod zemljom. U skloništu ima kuhinje, tuševe i odvojene spavaonice za decu i odrasle, kao i 12 generatora.

Bičeva najveća briga je pretnja od nuklearnog napada za koji se plaši da je verovatniji nego ikad zbog konflikata na Bliskom Istoku i iranskog nuklearnog programa. Od skorijih vesti više ga je zabrinulo lansiranje severnokorejskog satelita nego Majanski kalendar.

- Ako mogu da lansiraju satelit, mogu i nuklearno oružje - rekao je Bič.

Brus Bič je samo jedan od Kanađana koji preuzimaju dodatne mere kako bi bili spremni za vanredno stanje.

- Mislim da većina Kanađana nije dovoljno spremna za bilo kakvu vrstu vanrednog stanja - rekao je Din, jedan od članova kanadske mreže "prepera" koja ima oko 700 članova.

Radi se o udruženju koje povezuje ljude koji se "fokusiraju na pripremljenost, samopouzdanost i samodovoljnost", a sebe nazivaju "preperima".

Din, koji se nalazi negde u Lorentinskim planinama severno od Montreala, nije želeo da mu se objavi puno ime, ali je u telefonskom razgovoru za jednu TV stanicu rekao da ne može tačno da se odredi koliko ima "prepera" zato što mnogi ne žele da otkriju svoju lokaciju iz bezbednosnih razloga.

- Suprotno od mnogih stereotipa o nama mi smo normalni ljudi, jedina razlika je u tome što preduzimamo dodatne mere da zaštitimo naše porodice u slučaju "nezamislivog"- kaže Din.

To znači opskrbljivanje hranom, vodom i ostalim potrepštinama, a "nezamislivo" može da bude bilo šta, od prirodne nepogode, kao što su uragani, do velikog nestanka struje koji traje danima.

Šta će od svega toga biti, videćemo sutra. Srećno, narode!

(M. Parezanović)