VELIKE ZABLUDE: Priče u koje verujemo, a koje nisu tačne!

Znamo da se priče menjaju kako prelaze s kolena na koleno, a sve sa ciljem da bi je oni koji je prenose učinili zanimljivijom. Može se pretpostaviti do kakvih "krivljenja" dolazi ako su informacije stare 50, 100 ili 200 godina. Evo nekih primera:

Ajnštajn je bio veoma loš matematičar

Istina je da Ajnštajn ne bi mogao da bude sjajan fizičar da nije sjajan matematičar. Za ovu dezinformaciju odgovorna je rubrika „Verovali ili ne" još 1935. godine. Bio je dobar učenik, voleo je da uči, a najviše znanja je pokazivao iz oblasti matematike i fizike. Uvek je pre svake školske godine unapred učio iz knjiga koje su bile iz ovih oblasti. Kada je imao 15 godina, otac i stric su premestili svoju fabriku u Italiju, a on je trebalo da ostane u Minhenu i završi srednju školu. To nije mogao zbog neodgovarajućih uslova i već sa 16 godina se pridružio porodici.

Boj na Kosovu

Iako je ta bitka jedan od najznačajnijih stubova našeg nacionalnog identiteta, pored srpske vojske i Srba, u boju je učestvovala i bosanska vojska, kao i svi koji su u tom trenutku živeli na toj teritoriji. Vuk Branković nije negativan junak, on je odneo pobedu u delu bitke u kom se borio. U nekim turskim arhivama piše da su oni u stvari izgubili Boj na Kosovu, zahvaljujući upravo Vuku Brankoviću.

Aleksandra Solovjeva, Hansa Viznera, ili Dženi Votson, poznati i prihvaćeni istoričari, kažu da je Bitka na Kosovu bila jedan od uobičajenih vojnih obračuna kojih je bilo još šest u tom periodu. Tri je dobila turska vojska, tri srpska, a bitka na Sitnici (1382) završena je nerešeno.

Miloš Obilić

Ne postoji nijedno verodostojno i nedvosmisleno svedočanstvo u istorijskim izvorima o Milošu Obiliću, pa zato, neki istoričari tvrde, Obilić najverovatnije nije postojao. On je najverovatnije plod epske poezije i simbol svetle tačke namučenog srpskog naroda, koji je poslužio izgradnji srpskog nacionalnog identita. Murat se borio sa svojim podanicima i poginuo je u metežu bitke.

Jabuka i Njutn

Njutn nikada nije rekao da je na ideju o gravitaciji došao, pošto mu je jabuka pala na glavu. Za ceo mit sa jabukom odgovoran je Džon Konduit, koji je 60 godina kasnije pričao o ovom događaju, ali čak ni on nije tvrdio da je Njutna udarila jabuka u glavu, već da je on samo posmatrao kako ona pada.

Kolumbovo otkriće Amerike

Kolombo tehnički nikada nije ni kročio nogom na kopno Amerike, pošto je uglavnom bio na Bahamima i Karibima. Kolumbo je koristio navigacione tehnike koje se zasnivaju na činjenici da je Zemlja okrugla, u trenutku kada je malo ko verovao da je tako. Prvu teoriju o Zemlji kao lopti je osmislio još Pitagora u Antičkoj Grčkoj.

Vašington Irving krivac je za ovu zabludu. Šaljivdžija je napisao novelu o Kolumbu 1838, pa su svi poverovali u njegove avanturističke priče.

(Telegraf.rs / Izvor: Dnevno.rs)