"Nešto me 'ćapilo za pozadinu' dok sam bila u moru": Srpkinja se baškarila u plićaku, "zaradila" više plikova

Foto: Telegraf

Da se ne treba uvek opterećivati silnim temama o kojima pišu znani i neznani na raznoraznim grupama na društvenim mrežama, dokaz je i slučaj Srpkinje koja je letovala u Grčkoj. Sa sinom je otišla na Eviju, po prvi put, a od silnog straha od otrovnih riba koje "vrebaju" iz plićaka, meduza koje žare i nemilosrdnih ježeva koji jedva čekaju da se neko na njih nabode, ponela je i pola omanjeg kofera lekova i krema za razne slučajeve.

Uverena je, kaže, da nije toliko čitala raznoraznih ispovesti ne bi ni obraćala pažnju i, ubeđena je, ništa se loše ne bi ni desilo. Nego je ona baksuz, kaže.

Preporučujemo

Prvog dana nju je u plićaku nešto ubolo u zadnjicu. Nije, kaže, ona izmislila ni patentirala brćkanje u plićaku. Plaža mahom kamenita, dok je u vodi tu i tamo bilo i peska i sitnog kamenja. Metar, dva od obale kamenje je bilo obraslo mahovinom, a primetila je da u vodi ima i neke, kako je objasnila, trave nalik na školjke. Primetila je dva, tri manja ježa, koje je gledala da izbegne. Dok je sve vreme gledala gde joj je dete, sela je na obalu i odmah osetila bol s desne strane "sedalnog trapa".

Foto: Privatna arhiva/Telegraf.rs

- Odmah sam ustala, ali u vodi ništa nisam videla. Pipnula sam i osetila nekoliko odvojenih plikova. Kao kad se komarac baš počasti vašom krvlju pa ostavi one velike plikove. Bilo ih je bar tri. Do trenutka kad smo stigli u sobu, što je bilo posle sat do dva, svi plikovi su se spojili u jedan. Bilo je crveno i natečeno. A bolelo je, bogami, kao retko šta. U jednom trenutku sam opet sela, ali na suvi deo plaže, nadajući se da će toplota kamenja da izvuče bol. Znam da sam razmišljala, šta ako me ćapila ona riba što se ukotvi u plićaku, da li od nje ostaje neka žaoka ili nešto slično. Jer kažem svakakve sam gluposti pročitala. Ali ništa tog tipa nisam mogla da napipam - priča ona dok umire od smeha zbog svega što joj se desilo.

Kako kaže, nikad je do sad ni meduza nije ožarila, ma nikad je, kaže nije ni videla u vodi, a kamoli nešto gore od toga. Al' kad krenete, najviše zbog sigurnosti dece, da razmišljate o svakoj eventualnosti, onda kao da nešto i prizovete.

Srećom, kaže, u svojoj priručnoj apoteci imala je i kremu koja je poslužila svrsi, jer služi za ujede meduza, ali i u ovom slučaju je obavila posao. Kod lekara nije htela da ide, jer kaže, nije bilo potrebe. Bol je nešto kasnije prestala, a razmišljala je da ode jedino u slučaju nekih komplikacija, temperature, do čega nije došlo.

"Mama, mama, ujela me meduza"

Svakim danom otok je bio sve manji, mada se sporo povlačio.

- Možda sat vremena pre svega toga, videla sam dečaka od desetak godina iz Srbije, kako ide ka majci i govori "Mama, mama, ujela me meduza", i zaista, na leđima su se videla dva tri otoka, ništa strašno. Odmah sam i ja postala obazriva i počela pogledom da "švrljam" po vodi ne bih li ugledala meduzu. Ništa nisam videla, pa sam pomislila da sam bezbedna, al' ne lezi vraže.

Nekoliko dana kasnije je u razgovoru sa devojkom zaposlenom u turističkoj agenciji saznala da se još jedna turistkinja požalila na slične simptome i da joj je lekar rekao da sigurno nije u pitanju meduza.

Na kupanje je otišla već sutradan, ali joj napamet više nije padalo da sedi u plićaku.

(Telegraf.rs)