Ove smaragdno zelene knjige su opasne, a možda ih imate u kolekciji: Ne dirajte ih bez rukavica

Ilustracija: Pixabay/Birgit Böllinger

Nekada su knjige bile zanatske kreacije, u kožnim povezima, za koje je bilo potrebno mnogo vremena i truda da se proizvedu.

Nakon industrijske revolucije proces je postao jeftiniji i jednostavniji, a omogućio je i upotrebu pigmenata kako bi korice bile privlačnije.

Preporučujemo

Tako je jedna od najpopularnijih boja među knjižarima 19. veka bila smaragdno zelena, poznata i kao “parisko zelena”.

Nijedan drugi pigment nije mogao da parira intezivnošću, a nije smetalo što je u to vreme zabeleženo više incidenata sa trovanjem arsenom, koji se koristio u procesu proizvodnje.

Dakle, potražnja je bila tolika da knjižari nisu razmišljali o prekidu proizvodnje.

Izrađene su stotine, možda i hiljade smaragdnozelenih knjiga sve dok rizik od trovanja nije postao dovoljno veliki, pa je pigment povučen s tržišta.

Brojni primerci ovakvih knjiga i danas se nalaze u bibliotekama, odnosno privatnim kolekcijama širom sveta.

Važno je istaći da arsen, koji se koristio u proizvodnji, nije smrtonosan, a može se udahnuti (ako su korice oštećene) ili završiti na prstima.

Potencijalno izaziva pospanost, vrtoglavicu, dijareju ili grčeve u stomaku. Na koži, arsen može da izazove iritaciju i rane, prenosi Oddity Central.

Iz tog razloga, Melisa Tedone, šefica laboratorije za konzervaciju u Vintertur muzeju (Delaver), pokrenula je projekat “Otrovne knjige”.

Ona edukuje ljude o rizicima koje nose knjige sa smaragdno zelenim koricama, a za početak predlaže vlasnicima da nose jednokratne rukavice i čuvaju primerke u (izolovanim) polietilenskim kesama.

“Ne znamo ni za jedan slučaj da se neko ozbiljno razboleo od rukovanja ovakvom knjigom. Naš cilj je da obavestimo ljude o potencijalnim rizicima kako bismo izbegli bilo kakvu tragediju”, kazala je Melisa.

Ona ističe da nema mesta panici, da knjige ne treba bacati, već im treba pristupiti ozbiljno i sa merama bezbednosti.

(Telegraf.rs)