Uskoro ćemo moći da dišemo kroz rektum: Šok otkriće naučnika, spremni su za dublja istraživanja

Možda smo korak bliže mogućnosti da dišemo kroz rektum. Novo kliničko ispitivanje na ljudima pokazalo je da je bezbedno davati kiseonik – rektalno.

Istraživanje koje je dovelo do ispitivanja mogućnosti disanja kroz rektum osvojilo je prošle godine IG Nobelovu nagradu za fiziologiju – i postoji dobar razlog za to. U pitanju je nagrada za neobična dostignuća u naučnom istraživanju, i dodeljuje se već 35 godina na Harvardu. Ako se pokaže efikasnom, ova metoda bi mogla da postane rezervna metoda za obezbeđivanje kiseonika pacijentima sa blokiranim disajnim putevima.

Preporučujemo

Mehanizam nije sasvim bez presedana. Poznato je da životinje poput svinja, nekih glodara, kornjača i riba mogu da "uvlače" kiseonik u svoje telo preko analnog otvora, ako se ukaže potreba.

Proces se naziva "enteralna ventilacija", a istraživači predviđaju da bi u slučaju ljudi to uključivalo isporuku perfluorougljenične tečnosti koja sadrži veoma visoku koncentraciju kiseonika – direktno u rektum.

Ideja je da kiseonik prolazi kroz crevne zidove i ulazi u krvotok, zaobilazeći sve probleme koje pacijent može imati sa disanjem na uobičajen način.

Prvo kliničko ispitivanje nije obuhvatilo testiranje koliko dobro metoda funkcioniše - istraživači su bili fokusirani isključivo na to da li je bezbedna.

U eksperimentu u Japanu, učestvovalo je 27 zdravih muškaraca – dobrovoljaca. Bili su zaduženi da u svom rektumu zadrže između 25 i 1.500 mililitara neoksigenisane verzije tečnosti tokom 60 minuta.

Nisu prijavljeni ozbiljni neželjeni efekti, iako su učesnici koji su uzimali najveće količine osećali nadimanje u stomaku, nelagodnost i bol.

Ostali vitalni znaci su ostali nepromenjeni, a samo sedam učesnika nije bilo u stanju da izdrži ceo sat.

"Ovo su prvi podaci o primeni metode disanja kroz rektum na ljudima, a rezultati su ograničeni isključivo na demonstriranje bezbednosti postupka, a ne njegove efikasnosti", kaže Takanori Takebe, biomedicinski naučnik sa Univerziteta u Osaki.

"Sada, kada smo konstatovali toleranciju i bezbednost, naš sledeći korak je da procenimo koliko je proces efikasan za isporuku kiseonika u krvotok", dodao je Takebe.

U sledećem ispitivanju će se koristiti pravilno oksigenisana verzija tečnosti, i testiraće se koliko je dugo potrebno držati je rektumu, da bi se klinički poboljšao nivo kiseonika u krvi pacijenta.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Med.

(Telegraf.rs/RTS)