Megacunami visok 500 metara uništio deo Aljaske, a izbegnuta je prava tragedija: "Kruzeri su imali sreće…"

Ogromni talas, takozvani megacunami, koji je nastao kada se deo planine na Aljasci odronio u more, prošlog leta, drugi je najviši ikada zabeležen i služi kao podsetnik na rizike koje donosi otapanje glečera, upozoravaju naučnici.

Pomenuti talas je izazvao razaranja i pustoš na jugoistoku američke države, ali je događaj prošao gotovo nezapaženo u svetskoj javnosti. Novo istraživanje ukazuje da ga je uzrokovalo masivno klizište.

Preporučujemo

"Prilično me plaši pomisao..."

Neverovatnih 64 miliona kubnih metara stena, što odgovara zapremini oko 24 Keopsove piramide u Gizi, survalo se u vodu ispod planine, prenosi BBC.

Ogromna količina materijala pala je u fjord Trejsi Arm za manje od jednog minuta, a silina udara stvorila je talas visok gotovo 500 metara.

Naučnici navode da je prava sreća što se katastrofa dogodila u ranim jutarnjim časovima, jer bi u suprotnom turistički kruzeri koji redovno prolaze ovim područjem mogli da budu zahvaćeni razornim talasom.

Geolog sa Aljaske, dr Bretvud Higman, koji je obišao područje fjorda, nakon katastrofe, tvrdi da je “tragedija izbegnuta za dlaku”.

“Znamo da su postojali ljudi koji su bili veoma blizu. Prilično me plaši pomisao da sledeći put možda nećemo imati toliko sreće“.

Foto: Shutterstock

Najveći megacunami u istoriji

Megacunami nastaje kada velika količina stena ili zemljišta, pokrenuta zemljotresom ili nestabilnim planinskim masivom, iznenada udari u vodenu površinu.

Za razliku od klasičnih cunamija koji nastaju u otvorenom okeanu, usled podvodnih zemljotresa ili vulkanskih erupcija, megacunamiji su uglavnom lokalizovani fenomeni i relativno brzo gube energiju.

Najveći megacunami u istoriji zabeležen je pedesetih godina prošlog veka i premašio je visinu od 500 metara!

Zabačeni fjord Lituja Bej pogodio je zemljotres magnitude između 7,8 i 8,3 Rihtera, a ono što je usledilo zapanjilo je naučnike i stanovništvo. Više o neverovatnom događaju možete OVDE saznati.

Topljenje glečera povećava opasnost

Kada je dr Higman nekoliko sedmica nakon cunamija stigao u fjord Trejsi Arm, zatekao je prizore ogromnog razaranja. Polomljena stabla bila su razbacana po planinskim padinama i bačena u vodu, dok su ogromne površine stenovitog tla ostale ogoljene, bez zemlje i vegetacije.

Aljaska je posebno podložna pojavi megacunamija zbog kombinacije strmih planina, uskih fjordova i čestih zemljotresa. Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu Science, pokazuje da topljenje glečera izazvano klimatskim promenama dodatno povećava rizik od katastrofalnih urušavanja.

Istraživački tim je kombinovao terenska istraživanja, seizmičke podatke i satelitske snimke kako bi rekonstruisao čitav lanac događaja koji je doveo do katastrofe i precizno izračunao visinu talasa.

Dr Stiven Hiks iz Londona objašnjava da je glečer ranije “držao” deo planinskog masiva stabilnim.

“Kada se led povukao, donji deo litice ostao je bez potpore, što je omogućilo da se ogromna količina stenovitog materijala iznenada obruši u fjord“, rekao je.

"Rizik se ubrzano povećava"

On i njegove kolege proučavaju cunamije decenijama, a sada upozoravaju da opasnost raste iz godine u godinu.

“Sve više turista odlazi u udaljena područja. Kruzeri često posećuju ove krajeve kako bi ljudi videli prirodne lepote i naučili više o klimatskim promenama, ali to su ujedno i veoma opasna mesta“, upozorio je naučnik.

Njegov kolega, dr Bretvud Higman, smatra da gotovo nema sumnje da se rizik od megacunamija ubrzano povećava.

“Prilično sam siguran da se učestalost ovakvih događaja ne povećava samo malo, već drastično. Moguće da se danas događaju čak deset puta češće nego pre samo nekoliko decenija“, kazao je.

Naučnici zato pozivaju na znatno šire praćenje geoloških opasnosti u delovima Aljaske koji bi mogli biti podložni megacunamijima. Zbog rastuće zabrinutosti za bezbednost, pojedine kompanije već su najavile da će obustaviti slanje kruzera u fjord Trejsi Arm.

(Telegraf.rs)