Priče o "deci crnih očiju" izazivaju strah širom sveta: Oni koji tvrde da su ih sreli opisuju iste detalje

U domenu savremenih mitova i urbanih legendi, jedan od najupornijih i najzagonetnijih fenomena bavi se “decom crnih očiju”.

Iako ne postoje dokazi koji bi potvrdili ovu pojavu, svedočenja o navodnim susretima sa ovim nestvarnim “bićima” već trideset godina izazivaju strah i fascinaciju širom sveta.

Preporučujemo

"Odmah sam se uplašio"

Stručnjaci za urbane legende i istraživači paranormalnog naglašavaju da je reč o pričama koje se prenose putem interneta, ali i kroz lična svedočenja, pri čemu ne postoji nijedan potvrđen dokaz - fotografija, video-zapis, ili fizički trag koji bi potvrdio postojanje “dece crnih očiju”.

Veruje se da je sve počelo 1996. godinu sa američkim novinarom Brajanom Betelom, koji je opisao navodni susret sa dvoje dece čije su “oči bile potpuno crne”.

Po njegovim rečima, to se dogodilo dok je sedeo u automobilu ispred tržnog centra u gradu Abilinu. On tvrdi da su mu prišla dva dečaka, uzrasta između devet i dvanaest godina, kao i da je odmah osetio “neobjašnjiv strah”, iako nije postojao razlog za to.

“Odmah sam se uplašio. Nije postojalo ništa što bi izazvalo takvu reakciju, ali osećaj straha je bio prisutan“, rekao je Betel.

Dečaci su, prema njegovom svedočenju, tražili da ih poveze kako bi uzeli novac od svoje majke i otišli u bioskop. Betel je naveo da je njihov način govora bio “previše zreo“, što je dodatno pojačalo osećaj nelagode.

Jedan od dečaka ga je uveravao da “nemaju oružje“, što je, prema Betelu, izazvalo još jači osećaj panike, prenosi Daily Mail.

Kada je pogledao u njih, tvrdio je da je primetio da su im oči potpuno crne - bez beonjača, nalik “praznim crnim površinama“.

U trenutku kada je pokušao da zatvori prozor i ode, dečaci su navodno počeli da udaraju po staklu i insistiraju da uđu u vozilo, uz poruku da “ne mogu da uđu bez njegove dozvole“.

Bleda lica i tamna odeća

Betel je napustio mesto događaja, a kada se osvrnuo, dečaci su, kako je tvrdio, nestali bez traga.

Nakon što je podelio svoje iskustvo, tokom jedne novinarske konferencije, priča se brzo proširila, a ubrzo su se pojavila i druga slična svedočenja iz različitih delova sveta.

Istraživač Džejson Ofut sa Univerziteta Misuri, koji se više od decenije bavi ovim fenomenom, ističe da su opisi susreta izuzetno slični, bez obzira na geografsku lokaciju.

On navodi da su u pričama najčešće prisutna dva deteta, pri čemu jedno deluje starije i dominantnije.

Prema njegovim istraživanjima, svedoci često opisuju bleda lica, tamnu odeću, neobično zrelo ponašanje i, u nekim slučajevima, neprijatan fizički utisak.

Takođe, navodi se da se kod mnogih ljudi prvo javlja potreba da pomognu deci, pre nego što se razvije intenzivan osećaj straha.

Posebno se ističe obrazac pokušaja izolacije - deca, prema svedočenjima, često traže da ih neko poveze, pusti u kuću ili odvede na usamljeno mesto.

Foto: Gaia Moments / Alamy / Profimedia

Ne postoje provereni dokazi

Stručnjaci za urbane legende, uključujući Brigid Berk sa Univerziteta Montkler, ukazuju da se u ovim pričama pojavljuje motiv koji je prisutan u mnogim mitologijama - potreba da natprirodno biće bude “pozvano” da bi ušlo u prostor.

Sličan obrazac postoji i u vampirskoj tradiciji, gde se smatra da stvorenje ne može ući u dom bez dozvole.

Džejson Ofut je, takođe, primetio da se ovaj element dosledno ponavlja u svim varijantama priče o “deci crnih očiju”.

Među brojnim pričama koje su kružile internetom, navodi se i slučaj studenta iz Misurija koji je navodno sreo dvoje dece u blizini groblja u Norviču.

Prema njegovom svedočenju, deca su ga pratila i pokušavala da ga ubede da uđe na groblje, nakon čega je, kako tvrdi, osetio snažan strah i pobegao.

I pored brojnih priča, ne postoje provereni dokazi o postojanju “dece crnih očiju“. Stručnjaci upozoravaju da se radi o svedočenjima koja mogu biti podložna pogrešnim interpretacijama, sugestiji ili izobličenju sećanja.

Moguće objašnjenje uključuje i upotrebu specijalnih crnih kontaktnih sočiva, iako se smatra da to ne može objasniti sve navodne slučajeve.

Skeptici ovaj fenomen uglavnom tumače kao savremeni urbani mit, koji se širi internetom i društvenim mrežama.

(Telegraf.rs)