Kupili napuštenu kuću iz 1830, a onda shvatili da nisu sami: Ovako nešto nisu očekivali ni u najgorim snovima

Kada su krajem 2020. Tajler Boldin i njegova supruga Loren na aukciji kupili napuštenu kamenu kuću iz 1830, u mestu Pajn Grouv u Pensilvanija, bili su svesni da ih očekuje zahtevan posao.

Brojni građevinski radovi i nepredviđeni izazovi bili su cena doma o kakvom su oduvek maštali. Međutim, vrlo brzo nakon useljenja ispostavilo se da će - pored restauracije istorijskog imanja, morati da se suoče i sa problemom koji nisu mogli da predvide.

Preporučujemo

Godine bez ljudskog prisustva

Bračni par je kupio kuću privučen njenom bogatom istorijom, vekovnim drvećem, potokom koji protiče kroz imanje i šumom koja je pod zaštitom države. Iako su znali da će obnova biti zahtevna, nisu želeli da propuste priliku.

“Zdanje je godinama bilo napušteno i to se jasno videlo. Na glavnom spratu nije bilo podova, veliko stepenište se urušavalo, a kuhinja je potpuno nestala“, priseća se Bouldin.

Ipak, stanje kuće nije predstavljalo jedini izazov, prenosi People.

Godine bez ljudskog prisustva omogućile su prirodi da u potpunosti preuzme imanje. Šuma, jezero, zapušteno dvorište i obrasla vegetacija stvorili su idealno stanište za miševe, zečeve i žabe, a upravo je obilje takvog plena privuklo i njihove prirodne predatore.

Već prvog dana po preuzimanju vlasništva ugledali su crnu zmiju kako se penje uz ogromni platan u potrazi za jajima divljih pataka. Ubrzo su shvatili da na imanju žive brojne vrste zmija, pa čak i otrovnice!

“Prirodno se užasavam zmija. Zato mi je bilo veoma neprijatno“, otkrio je Tajler.

Život u skladu sa prirodom

Tokom prvih šest meseci obnove porodica je živela u prostoru za domara, dok kuća nije postala dovoljno bezbedna za useljenje. U to vreme, Loren je bila trudna sa drugim detetom, dok je njihov prvi sin još bio mali.

“Bili smo izuzetno oprezni svaki put kada bismo izašli napolje. Neprestano smo pazili da sin i pas ne zalutaju u delove imanja obrasle gustom vegetacijom“, kaže Boldin.

Na početku su pokušali da žive u skladu sa prirodom. Pošto su čuli da crne zmije pomažu u kontroli populacije glodara i često sprečavaju naseljavanje otrovnih bakarnih glava, odlučili su da ih ne uznemiravaju.

“Kad god objavimo snimak, ljudi nam pišu da ne diramo crne zmije jer su korisne. To je dugo bila i naša politika. One su tu da ostanu. Ali, problem je što su postajale zaista ogromne. Jedna je bila dugačka preko dva metra“, rekao je Tajler još 2023.

Njihov pogled na situaciju promenio se kada je primetio da crne zmije dele ista skrovišta sa otrovnicama, u blizini napuštenog bazena, pa čak i ispod kamenja kraj ulaznih vrata.

“Stekao sam utisak da su nas izdale, jer nisu radile ono zbog čega smo mislili da su korisne. Tada smo počeli aktivnije da ih udaljavamo od kuće“, objasnio je Tajler.

"Bilo je zaista zastrašujuće"

Umesto da pokušaju da ih unište, odlučili su da promene samo okruženje kako bi postalo manje privlačno za zmije.

Svaki novi građevinski posao bio je prilika da uklone potencijalna skrovišta, smanje broj glodara i učine imanje bezbednijim za svoju porodicu.

“Slobodno vreme provodili smo čisteći travnjake, kamene zidove, bašte i šumu od otpada, gomila smeća i guste vegetacije. Uklonili smo opasni ukopani bazen, obnovili jezero i postavili filtere i fontane. Zatvorili smo sve otvore na kući i štali koji su predstavljali skloništa za miševe, a oko objekata zasadili mentu, koja prirodno odbija zmije“, dodao je.

Kada bi se zmije ipak pojavile u blizini kuće, Tajler ih nije ubijao.

“Kad god ugledam neku od tih zmija, uzmem hvataljku dugu gotovo dva metra, pažljivo je uhvatim i stavim u vreću ili kantu. Bilo je zaista zastrašujuće. Kada je uhvatimo, jednostavno je odnesemo daleko od kuće i pustimo nazad u prirodu“, ispričao je.

Danas, više od pet godina nakon kupovine imanja, porodica kaže da su rezultati njihovog rada više nego vidljivi. Iako zmije i dalje predstavljaju deo života u šumama Pensilvanije, susreti sa njima postali su znatno ređi.

“Sa zadovoljstvom mogu da kažem da svakog leta viđamo sve manje zmija i da su naši napori dali rezultat kojem smo se nadali. Verovatno ne prođe nijedan mesec, a da ne vidimo neku zmiju na imanju. Ipak, to je ogromna razlika u odnosu na period kada smo ih viđali gotovo svakog dana“, zaključuje Tajler.

(Telegraf.rs)