Hrvatska pod okupacijom buba koje grizu, stigle kamionom iz Turske: "Ne znamo zašto napadaju ljude"

Zagreb i drugi delovi Hrvatske suočeni su sa najezdom sitnih insekata koji se lepe za kožu i odeću, a povremeno i ujedaju.

Reč je o hrastovoj (Corythucha arcuata) i platanovoj mrežastoj stenici (Corythucha ciliata) - invazivnim vrstama koje su se značajno proširile poslednjih godina, a stigle su u Evropu iz Amerike.

Preporučujemo

Veličine od tri do četiri milimetra

Prema dostupnim podacima, prva je stigla platanova stenica, u Italiju tokom 1970-ih, dok se hrastova stenica pojavila oko 2000. godine.

Iako je reč o biljojedima, na iznenađenje mnogih, neretko napadaju i “bockaju” ljude. Veličine su od tri do četiri milimetra, gotovo su providne, a Zagreb ih je pun, prenosi Dnevnik.hr.

“Ne znamo zašto napadaju ljude. Prvi medicinski podaci vezani za stenice pojavljuju se u Italiji, gde je zabeleženo više slučajeva osipa od njihovih uboda. Kod nas za sada nema medicinske dokumentacije o napadima hrastove i platanove stenice“, rekao je svojevremeno prof. dr sc. Boris Hrašovec sa Šumarskog fakulteta u Zagrebu.

Platanova stenica; Foto: Tomasz Klejdysz / Alamy / Profimedia

"Nekoliko faktora je doprinelo problemu"

Povodom aktuelne situacije oglasilo se i Ministarstvo poljoprivrede, navodeći da su stenice prvi put registrovane 2013. godine u području basena Spačva.

“Pretpostavlja se da je u Hrvatsku unete kamionskim transportom iz Turske i pre 2013. godine. Od prvog beleženja 2013. godine, hrastova stenica do sada se proširila na celo područje Hrvatske na kojem raste hrast, prvenstveno lužnjak, iz pravca istoka prema zapadu“, navodi se.

“Nekoliko faktora je doprinelo problemu, a to su visoke temperature, kraj vegetacionog perioda u kojem postoje razvijene već dve ili čak tri generacije ovih stenica, a isto tako i fiziološko stanje samog lista, koji je suv i zbog čega su stenice morale da potraže hranu negde drugde”, smatra Milivoj Franjević sa Šumarskog fakulteta.

Hrastova stenica; Foto: piemags/nature / Alamy / Profimedia

Efikasno rešenje za sada ne postoji

Ljudi koji imaju osetljiviji status imunološkog sistema mogli bi imati posledice sa sekundarnim efektima, sa otocima i crvenilom kože, poručili su stručnjaci.

Iako platanova stenica na prostoru Hrvatske ima brojne prirodne neprijatelje, poput bubamara i paukova, oni još ne mogu da se nose sa razmerama njenog širenja i nisu u stanju da značajnije smanje populaciju štetočine.

Iako priča o sitnim napasnicima nije nova, iz godine u godinu deluju sve rasprostranjenije i agresivnije. Efikasno i sistematsko rešenje za njihovo suzbijanje za sada ne postoji, pa se ovaj letnji problem na gradskim ulicama i u šumama iz sezone u sezonu dodatno produbljuje.

(Telegraf.rs)