YUGOM NA KROV SVETA: Srpski avanturisti u "Milisavu" osvajaju Pamir, čekao ih je "ŠAMAR LJUDSKOSTI"

Dok većina ljudi za putovanja od više hiljada kilometara bira avione, ili makar pouzdane terence, Nikola Vujović i Slobodan Adamović, poznatiji kao Majstor Bobby, odlučili su da pokore evroazijska prostranstva u jednom od najneobičnijih vozila ikada proizvedenih – Yugu 55, kojeg su od milošte nazvali Milisav.

Pre nešto više od mesec dana, startovali su iz Praga u okviru kultnog Mongol rally. Iza njih su hiljade kilometara kroz Tursku, Rusiju, Tadžikistan i sada Kirgistan, gde se trenutno nalaze na surovom Pamirskom autoputu, jednom od najzahtevnijih puteva na planeti, dok polako privode kraju deonicu ka Kazahstanu."Pamir nije put, to je test izdržljivosti".

Preporučujemo

Foto: As metal Rally racing

Njihovi utisci sa Pamira najbolje oslikavaju brutalnost ove avanture. "Tamo gde prestaju sva pravila civilizacije, počinje čisti, surovi opstanak", opisuju Nikola i Bobby, dodajući da su se suočili sa ekstremnim izazovima:

Visinska bolest i nedostatak kiseonika

Penjanje na preko 4.000 metara nadmorske visine pretvorilo se u borbu za vazduh, ne samo za njih, već i za Milisava. Motor se gušio, dok su promene temperature bile drastične – od vreline tokom dana do ledene hladnoće čim sunce zađe iza planinskih vrhova.

Izolovani kosmički gradići: Nakon "kockanja sa sudbinom" na svakom kilometru nepristupačnog terena, utočište su našli u izolovanom Murgabu. Tu su kultni hotel Pamir proglasili oficijelnim punktom relija i, kako kažu, proslavili preživljavanje, dobivši pojačanje u vidu tima "Stairway to Valhalla".

Od surove prirode do bodljikave žice

Jedna od najupečatljivijih scena koju prepričavaju je susret sa lokalnim stanovništvom. Usred kamenog pakla, gde život deluje gotovo nemoguće, dočekala ih je "šamar čiste ljudskosti".

"Lokalni ljudi – sa licima koja su sunce i vetar spržili i isklesali kao samu pamirsku stenu – šire ruke. Bez pitanja, bez računa, pozivaju nas na čaj. Oni ne preživljavaju uprkos Pamiru; oni su deo tog Pamira", kažu momci.

Međutim, putovanje nije samo avantura, već i susret sa geopolitičkom realnošću. Vozeći se pored reke Pandž, koja je prirodna granica sa Avganistanom, svedočili su o ljudskoj potrebi za barijerama.

"Celom dužinom reke proteže se potpuno nova, hladna i oštra bodljikava žica. Samo ljudski um može da smisli da postavi metalne šiljke između sebe i drugog čoveka", beleže u svom dnevniku.

"Jugo se guši, ali ne popušta"

Uprkos svemu, njihov Yugo nastavlja da gazi. Uz brojne izazove, od poruka da "Yugo neće dugo" iz devedesetih, do realnosti gde na svakom koraku, usred planinskih zabiti, blješte frižideri za Koka-Kolu – "apsurd nad apsurdima", kako ga sami opisuju – ovaj tim pokazuje da duh avanture nema granica.

Prva runda, od Dušanbea do Horoga, uspešno je završena. "Pamir nas je primio, sažvakao, ali nas je pustio da prođemo", zaključuju Nikola i Bobby. Sledeći korak su, kako kažu, "raj i pakao visokog Pamira", dok se polako približavaju granici Kazahstana. U ovoj velikoj državi zapravo je i pravi cilj, u gradu Oskemen, u blizini Mongolije.

Njihova epska potraga za sopstvenim "Godo-om" se nastavlja, a naša ekipa jedva čeka sledeći izveštaj iz srca Azije.

(Telegraf.rs)