Beograđanin ostavio porodicu i otišao u Kinu da radi: Svi su mu govorili da ga tamo čeka haos, a on žali što to ranije nije učinio (FOTO)

Miloš Međedović (29) iz Beograda jedan je od retkih koji je imao sreće da nađe posao u svojoj struci: sa 18 godina počeo je da radi kao košarkaški trener u poznatom klubu u Beogradu. Ređali su se uspesi, menjali i klubovi, osvajali internacionalni turniri, ali novca nije bilo. Manjak para nije mu smetao sve dok njegova supruga nije ostala u drugom stanju. Tada je počeo da razmišlja o velikim promenama, a igrom slučaja završio je u Kini. O svom životu u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, ali i o tome da li se pokajao što je ostavio porodicu i otišao tamo, Miloš govori za naš portal.

Kada je saznao da će dobiti bebu, shvatio je da mu trenutna primanja nisu dovoljna. Prvo je počeo da radi dva posla, ali pošto je to bilo izuzetno naporno i pritom nikada nije bio kod kuće, rešio je da ode u inostranstvo. Želeo je da i dalje ostane u sferi košarke, jer je to ono što je radio najbolje.

Preporučujemo

Miloš sa kolegama u gradu Nanjing Foto: Privatna arhiva

- Moj veliki prijatelj i neko koga smatram svojim, bivši as među obručima, Mirko Milićević, jednom prilikom posavetovao me je da odem u Kinu. Rekao mi je da će me tamo obožavati i poštovati, a pritom bi mogao i odlično da zaradim. Imao sam i ranije ponude za inostranstvo, Brazil, Liban, Francuska, Turska i Španija ali Kinu nisam imao ni kao opciju - kaže na početku razgovora naš sagovornik.

Počeo je da se raspituje o Kini, ali kako kaže, bilo je veoma teško saznati o životu i radu u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu.

Grad ga je oduševio Foto: Privatna arhiva

- Kontaktirao sam prijatelja koji je isto košarkaški trener, a već je jednom prilikom bio u Kini, želeo sam da mi da neke upute a možda i kontakte ako ih ima. Prosto je neverovatno kako se sve poklopilo. Moj prijatelj je dobio posao u prelepom gradu Nanjing, a akademija koja ga je zaposlila, jedna je od najboljih u gradu, u kojem živi devet miliona stanovnika. Zamolio sam ga da se raspita da li im treba još neki trener, ali više ono radi reda, jer najbolje je kada ne očekujete ništa pa možda se i iznenadite - iskren je on.

Sa kolegom i prijateljem Foto: Privatna arhiva

Posle tri dana dobio je poruku od prijatelja u kojoj je pisalo da pozove gazdu akademije kako bi videli da li postoji mogućnost za saradnju.

- Razgovor je trajao kratko, jer je bio konkretan. Tražio je da pošaljem svoj CV, preporuke i snimke kako vodim utakmice, valjda radi sigurnosti da zaista obavljam posao trenera. Sve sam to uradio ekspresno ali takav sam i odgovor dobio. Posle dva dana javila mi se gazdina supruga i rekla da će mi poslati nacrt ugovora. Osećaj je bio neverovatan. Naravno, bilo mi je teško da prihvatim da u početku neću moći da vodim suprugu i sina ali prvenstveno sve ovo radim zbog njih i za naše bolje sutra. Tako je i bilo - govori naš sagovornik.

Nakon ove teške odluke, počeo je da dobija informacije od raznih ljudi, kako je Kina zagađena i prljava, da hrana smrdi i da ni tamo ne cvetaju ruže.

U Nanjingu živi devet miliona ljudi Foto: Privatna arhiva

- Kada sam stigao u zemlju, uverio sam se da je sve suprotno od onoga što sam čuo. Video sam jednu uređenu zemlju, u kojoj, kako mi se činilo, svi deluju srećno i zadovoljno. Oduševila me je njihovu ljubaznost, od trenutka kada sam došao bili su fini prema meni. To nije onaj lažan osmeh sa kojim sam se susretao u životu, već iskren i pun topline. Jednostavno žele da ti pomognu u svemu - ističe Međedović.

Ceo grad živne kada padne noć Foto: Privatna arhiva

Ovaj Beograđanin kaže da mu se svi javljaju čim izađe iz stana, pa mu mašu i ljudi koji ga ne poznaju, a deca se utrkuju ko će pre da uleti u njegov zagrljaj.

- Ponekad se osećam kao poznata ličnost, jer mnogi žele da me vode na piće i hranu, dok mi se u prodavnici dešavalo da ne platim račun jer gazda časti - govori on.

Egzotične destinacije su mu na dohvat ruke Foto: Privatna arhiva

Što se tiče posla košarkaškog trenera, Miloš ističe kako tamo nema pritiska i ne mora ni o čemu da razmišlja osim o košarci, odnosno o poslu za koji je plaćen.

- Igrači su različitih godina od 4 pa do 17 ali svi se javljaju, jedva čekaju da te vide, a posle treninga roditelji dolaze sa istim pristupom svaki dan, osmehom, ponekad i poklonom u vidu voća ili čokolade - priča Međedović.

Što se same hrane tiče, Miloš se uverio da je veoma ukusna i raznovrsna.

Hrana je veoma ukusna Foto: Privatna arhiva

- Ima svega, od voća, povrća, mesa, kao i kod nas. U mojoj ulici imam sve, ribarnicu, njihov rostilj, bar desetak radnji brze hrane, razne piljare i sve što vam je potrebno. Dosta kvalitetno se jede, velike su porcije a poprilično jeftino. Na primer, ako sami spremate klopu kod kuće, odnosno kupujete po supermarketima, moći ćete da uštedite 80% vaše plate. Kineska brza hrana je takođe jeftina, dok su cene poznatih brendova brze hrane kao i kod nas - objašnjava on.

Pored hrane, Miloš govori da su i mesečne komunalije dosta jeftinije nego kod nas.

Prizori koji su ga oduševili Foto: Privatna arhiva

- Sve komunalije, struja, voda, gas, klima, internet za mesec dana koštaju negde oko 5.000 dinara, što je zaista jeftino. U mom gradu ima dosta Afrikanaca, koji su došli ovde da studiraju ili rade. Sa nekima igram košarku svakog ponedeljka uz rep i rnb muziku, a sa nekima i radim u akademiji. Džejms je jedan od njih. On živi i radi u Nanjingu već 7 godina i prezadovoljan je. Sve što poželite, ovde možete da ostvarite. Standard je takav da svi imaju - ističe on.

Ono što ga je još oduševilo jeste što su egzotične destinacije na dohvat ruke, a za posetu njima nije vam potrebno ni puno novca.

Hrana uopšte ne smrdi, kako su mu govorili Foto: Privatna arhiva

- Neverovatno je da avionska karta za Bali ili Tajland košta oko 150 dolara, tako da najatraktivnije destinacije sveta su vam na dohvat ruke za pristupačan novac. Posto su hrana kao i način života jeftini, mislio sam da će firmirana garderoba biti bar približna našim cenama ali i tu sam se prevario. Brojni tržni centri su raspoređeni po celom gradu i uvek su prepuni, sve je jeftinije nego kod nas. Na primer, patike koje su kod nas 15.000 dinara, u Kini koštaju 5.000 - objašnjava on.

Na kraju razgovora naš sagovornik zaključuje kako je "razlika ogromna u cenama, načinu života, platama".

Nanjing se razlikuje u svemu od Beograda Foto: Privatna arhiva

- Svaki grad donosi novo iskustvo, ali grad u kom sam ja jednostavno mi leži po svemu. Ima i stari deo Kine ali i urbani, koji dođe do izražaja kada padne noć, sve visoke zgrade u gradu svetle, imaju ogromne ekrane, čini mi se kao da se kreću po putu. Da sam znao da se ovako živi u Kini sigurno bih došao mnogo ranije, jer nije bitno gde živite, već kako, to sam ovde naučio - zaključuje Miloš Međedović.

(A. M.)