Otkrivena najstarija zveda u svemiru i 39 prastarih galaksija

Foto: Tanjug/AP/NASA, ESA, HEIC, Hubble Heritage Team

Astronomi su nedavno došli do fascinantnih uvida o dalekoj prošlosti našeg svemira. Ne samo da su otkrili 39 masivnih drevnih galaksija, za koje nismo ranije znali, već su uočili zvezdu koja je skoro jednako stara kao i naš svemir.

Naime, crveni div "SMSS J160540.18–144323.1", koji se nalazi otprilike na 35.000 svetlosnih godina udaljenosti, ima najmanju količinu uočenog gvožđa među svim do sada analiziranim zvezdama u našoj galaksiji, piše "Science Alert".

Preporučujemo

ANEMIČNA ZVEZDA

Taj manjak gvožđa znači da je reč o jednoj od najstarijih zvezda u celom svemiru, koja verojatno pripada drugoj generaciji zvezda nakon Velikog praska koji se dogodio pre 13,8 milijardi godina.

- Ova anemična zvezda, koja se verovatno formirala samo nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska, ima količinu gvožđa 1,5 miliona puta nižu od one koju ima Sunce - objasnio je astronom Tomas Nordlender s Australijskog nacionalnog univerziteta.

New claim for the lowest metallicity star yet found: [Fe/H]=−6.2±0.2 for SMSS J160540.18–144323.1, which along with carbon abundance enhancement may indicate that Pop III stars ended their lives in 'fallback supernovae' that sequestered r-process elements https://t.co/V7btmoGYHw pic.twitter.com/m2wwMQfJvu— Dr. John Barentine FRAS (@JohnBarentine) 7 August 2019

Prema anemičnosti zvezda, možemo proceniti i njihovu starost jer u vrlo ranom svemiru skoro uopšte nije bilo metala. Prve zvezde sastojale su se uglavnom od vodonika i helijuma, a smatra se da su bile vrlo masivne, vrlo vruće i kratkoga veka. Te zvezde spadaju pod takozvanu Populaciju III, ali ih nikada nismo videli i verojatno nikada ni nećemo.

No, možemo uočiti zvezde sledeće generacije, među koje spada i "SMSS J160540.18–144323.1" na osnovu kojih možemo uvideti kako su izgledale prve zvezde u svemiru.

Astronomi smatraju da je zvezda koja je dala gvožđe "SMSS J160540.18–144323.1" bila relativno male mase za rani svemir, samo oko 10 puta veće mase od Sunca. No, to je bilo dovoljno za stvaranje neutronske zvezde i relativno slabe supernove pri čemu je došlo do stvaranja težih elemenata poput gvožđa, koje je onda apsorbovala zvezda sledeće generacije, odnosno u ovom slučaju "SMSS J160540.18–144323.1".

Ilustracija; Foto: NASA

Dakle, ovaj crveni div vrlo verovatno spada među prve članove zvezda druge generacije. A sada umire, odnosno nalazi se na samom kraju svog životnog veka koristeći poslednje tragove vodonika pre nego što pređe na fuziju helijuma.

Istraživanje o najstarijoj zvezdi objavljeno je u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society".

NAJSTARIJE UOČENE GALAKSIJE

Druga grupa naučnika primetila je drevne galaksije koristeći opservatorije na Zemlji, ali i u svemiru, i kažu da je ovo prvo otkriće takvog skupa prastarih galaksija, piše "CNN".

- Sada smo prvi put otkrili tako veliku populaciju ogromnih galaksija koje su nastale tokom prve dve milijarde godina nakon nastanka svemira, koji je sada star 13,7 milijardi godina. One su za nas do sada bile nevidljive - rekao je astronom Tao Vang sa Univerziteta Tokio i Japanske nacionalne astronomske opservatorije.

#BreakingNews We observe 39 galaxies at 10 billions light years and produce 100 times more stars than our #MilkyWay 😱✨ ALMA📡 and #Hubble 🛰image. https://t.co/41jF7uAzUj pic.twitter.com/IVCXD3jIr2— ALMA Observatory (@almaobs) 7 August 2019

- Zanimljivo je to da su ovi nalazi kontradiktorni s trenutnim modelima za to razdoblje kosmičke evolucije i pomoći će nam pri boljem shvatanju razvoja svemira. Naime, ranije studije ukazuju na postojanje izuzetno aktivnih galaksija koje formiraju mnoštvo zvezda u ranom svemiru, no izgleda da je njihova populacija prilično ograničena - rekao je.

"DOVODI SE U PITANJE NAŠE RAZUMEVANJE FORMIRANJA MASIVNIH GALAKSIJA"

- Naime, naše trenutno znanje o istoriji formiranja zvezda tokom prve dve milijarde godina se uglavnom temelji na galaksijama identifikovanim u ultraljubičastom svetlu. Međutim, poznato je da ova populacija galaksija ne predstavlja najmasovnije galaksije, koje su bogate prašinom i populacijom starih zvezda - piše u istraživanju koje je objavljeno u uglednom časopisu "Nature".

- Stoga se postavlja pitanje o stvarnom obilju masivnih galaksija i gustini stope formiranja zvezda u ranom svemiru. Iako je nedavno otkriveno nekoliko masivnih galaksija nevidljivih u ultraljubičastom svetlu, a koje pripadaju ranoj epohi, većina njih su galaksije s izuzetno visokom stopom formiranja zvezda, koje prelaze 1.000 Sunčevih masa godišnje, što sugeriše da one ne predstavljaju najveći deo populacije masivnih galaksija - dodaje se.

- U ovome istraživanju pišemo o otkriću 39 ogromnih galaksija, koje su nevidljive u spektralnom području od ultraljubičastog do skoro infracrvenog zračenja. Sa stopom stvaranja zvezda od 200 sunčanih masa godišnje, ove galaksije predstavljaju najveću populaciju masivnih galaksija koje nisu bile uočene u ranijim istraživanjima. One su verovatno preteče najvećih današnjih galaksija. Tako veliko obilje masivnih i prašnjavih galaksija u ranom svemiru dovodi u pitanje naše razumevanje formiranja masivnih galaksija - zaključuje se u istraživanju.

(Telegraf.rs/Index.hr)