• 0

Uvrnuti eksperiment na "splavu seksa": 10 ljudi bilo izolovano na okeanu da bi se izazvalo nasilje

Međutim, ishod putovanja od Kanarskih ostrva do Meksika bio je prilično neočekivan

  • 0

Pet muškarca i šest žena su 1973. krenuli u plovidbu preko Atlantika u sklopu studije o nasilju i seksualnoj privlačnosti, koju je organizovao naučnik Santjago Đenovez. Međutim, ishod putovanja od Kanarskih ostrva do Meksika bio je prilično neočekivan.

Đenovez je preživeo otmicu aviona i to ga je inspirisalo da osmisli eksperiment tokom kog je želeo da proučava ljudsko ponašanje.

Pomislio je da bi grupa koja plovi zajedno na otvorenom moru mogla biti sjajna laboratorija za posmatranje ljudskog ponašanja. Njegov eksperiment, međutim, bio je osmišljen konkretno tako da izazove sukob.

Sagradio je splav, a mere su mu bile 12x7 metara i imao je malu kabinu od 4x3,7 metara - "sa dovoljno prostora da ljudi legnu, ali ne i da stoje." Toalet je bio postavljen napolju, tako da svi mogu da ga vide. Splav je nazvao Akali, što na jeziku meksičkih domorodaca Nahuatlu znači "kuća na vodi".

Novinar, novine, kucaca masina, pisaca, pisanje, kucanje, novinarstvo, reporter, Typewriter, vintage, pisac, stara

Foto: Pixabay

Desetoro ljudi trebalo je da se ukrca na Akali i provede 101 dan na moru sa Đenovezom tokom putovanja od Kanarskih ostrva do Meksika. Splav nije imao motor, struju niti pomoćna plovila. Prijavilo se stotine ljudi. Izabrana su četiri muškarca i šest žena različitih nacionalnosti, veroispovesti i društvenog porekla. Samo četvoro nije bilo u vezi. Oni su odabrani posebno radi "izazivanja tenzije u grupi", tvrdio je Đenovez.

Akali je isplovio 13. maja 1973. godine i uputio se ka meksičkom ostrvu Kozumel. Iako Akali nije imao istu tehnološku opremu kao današnje rijaliti emisije, mediji su otvoreno spekulisali o putovanju.

Priče o "orgijama na ljubavnom splavu" uskoro su dospele u naslove novina, uprkos tome što su bile zasnovane na gotovo nepostojećem prethodnom kontaktu sa posadom. Akali je uskoro postao poznat kao "splav seksa".

- Naučne studije sa majmunima pokazale su postojanje veze između seksualnosti i nasilja, u kojoj je većina sukoba između mužjaka potekla od dostupnosti ženki u ovulaciji. Da bih potvrdio da li se to dešava među ljudima, odabrao sam seksualno privlačne subjekte. A budući da je seks povezan sa krivicom, u grupu sam uključio i rimokatoličkog sveštenika iz Angole, Bernarda - objasnio je on u članku za časopis.

Turisti na moru, brod

Foto-ilustracija: pixabay.com

U praksi, nekoliko članova posade upustilo se u seksualne aktivnosti, ali to nije izazvalo nikakve primetne napetosti ili neprijateljstva. Ali seks je bio samo jedan od aspekata ljudskog ponašanja koja je Đenovez želeo da posmatra.

Kad ga je Maria Bjornstam upitala za pravi cilj studije, akademik je Šveđanki rekao da želi da "otkrije kako da stvori mir na Zemlji". Da bi to postigao, Đenovez je želeo da razume ljudsku agresiju. Kako su dani prolazili, međutim, jedini blesak nasilja u "plovećoj laboratoriji" bio je motivisan prizorom ajkule a ne međuljudskim sukobima.

Posle 51 dana, Đenovez je bio frustriran

"Niko se ovde izgleda ne seća da pokušavamo da damo odgovor na najvažnije pitanje našeg vremena: da li možemo da živimo bez ratova?", napisao je on.

Kasnije će zabeležiti da njegovi metodi nisu izazivali neprijateljstvo i agresiju koje je očekivao.

- Shvatio sam da je jedina osoba koja je pokazala bilo kakav znak nasilja na splavu... bio ja sam. - napisao je Đenoveze.

On nije bio svestan mračnih osećanja koja su vladala među ostatkom posade. Gotovo 50 godina kasnije, neki članovi posade Alkalija priznali su da su fantazirali o ideji da ubiju akademika.

Stres, nervoza, glava, posao

Foto: Profimedia/Corbis

Švedski režiser Markus Linden ponovo je okupio šestoro učesnika eksperimenta koji su još bili među živima da podele sećanja i uspomene sa putovanja. Đenovez je, prema rečima učesnika eksperimenta, na kraju počeo da se ponaša kao diktator u želji da zaštiti eksperiment, čak u jednom trenutku preuzevši kapetansku ulogu.

- Jako je teško bilo podneti njegovo psihološko nasilje - napomenuo je drugi član, Eisuke Jamaki, iz Japana. To je navelo posadu da počne da razmišlja o ubistvu Đenoveza, "slučajno" ga gurnuvši u more ili mu ubrizgavši drogu da bi izazvali srčani zastoj. Problemi sa Đenovezeom bili su izglađeni diplomatskim putem, kao i svi drugi koji su nastali tokom putovanja.

Kad je Akali stigao u Meksiko, čitava posada - uključujući Đenoveza - provela je u karantinu nedelju dana i bila podvrgnuta nizu lekarskih i psiholoških pregleda.

Akademik je tokom putovanja pao u depresiju, a njegov univerzitet se distancirao od eksperimenta zahvaljujući novinskim naslovima o "splavu seksa". Međutim, on je nastavio sa akademskom karijerom sve do smrti 2013. godine.

Za njegove subjekte, putovanje se završilo kao što je i počelo - kao avantura. Iako su tokom plovidbe prošli kroz neke teške trenutke, u grupi nije došlo do razdora; umesto toga, ostvarili su vezu koja traje do današnjeg dana.

muskarac, plac, suze, plakanje, depresija, tuga, bol

Foto: Pixabay.com

Uspeh

Upravo zbog toga Fe tvrdi da je eksperiment bio uspešan.

- Đenovez je bio toliko usredsređen na nasilje i sukob da nije shvatao da ih sve vreme ima u rukama. Krenuli smo kao 'mi' i 'oni', a ostali smo "mi" -  rekla je ona za britanski list Gardijan.

Linden, koji je takođe govorio za Gardijan, potvrdio je ovaj stav:

- Da je Đenovez samo slušao zašto su se ljudi našli na tom splavu, saznao bi sve što mu treba o posledicama nasilja i kako ponekad možemo da ih prevaziđemo tako što ćemo da prevaziđemo svoje razlike - rekao je.

(Telegraf.rs/BBC na srpskom)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima