• 1

Zašto se Island zove "ledeni", a Grenland "zeleni" kada to nisu?

Prema jednoj teoriji, da su im imena data namerno - Vikinzi koji su se nastanili na Islandu ostrvo su smatrali pogodnim za život, ali nisu želeli da to misle i drugi, te da ga pokušaju osvojiti. S imenom "ostrvo leda" nadfali su se da će obeshrabriti ostale evropske narode koji su tražili nova mesta za svoja naselja

  • 1

Jeste li se ikad zapitali zašto Grenland (Greenland), čije su tri četvrtine teritorije prekrivene jednim trajnim ledenim pokrivačem van Antarktika, u svom imenu ima pridev "zeleni"? S druge strane, Island, koji se sastoji od reči "led" i "zemlja", čini se previše zelenim da bi mogao da se prilagodi tom imenu.

Prema jednoj teoriji, da su im imena data namerno - Vikinzi koji su se nastanili na Islandu ostrvo su smatrali pogodnim za život, ali nisu želeli da to misle i drugi, te da ga pokušaju osvojiti. S imenom "ostrvo leda" nadfali su se da će obeshrabriti ostale evropske narode koji su tražili nova mesta za svoja naselja, piše "Vinatage News".

Isto tako, Grenland su nazvali tako da njegovo ime sugeriše kako je zelen i sposoban za eventualni uzgoj hrane, a zapravo im je bilo apsolutno svejedno hoće li neko da pokuša da kolonizuje ledeni breg u okeanu koji se smrzava.

Iceland, Island

Foto: pixabay.com

Jednostavna imena

Iato zvuči logično, istoričari smatraju kako je ta teorija ipak "nategnuta" i pomalo neverovatna.

Kako bi se otkrio temelj ovog paradoksa, istražitelji "Nacionalne geografije" odlučili su da analiziraju razne legende, sage i istorijske zapise, zajedno s modernim naučnim činjenicama.

Otkrili su da su vikinški toponimi, pre svega, bili vrlo jednostavni. Na primer, novootkrivena teritorija najvaerovatnije bi dobila ime s kombinacijom reči "zemlja" i onim što je prvo uočeno pri dolasku.

Na primer, Leif Erikson imenovao je kanadsku istočnu obalu Vinland, jer je video kako divlje grižđe raste blizu obale.

Što se tiče Islanda, prema "Sagas of Icelanders" koji predstavlja hroniku istorije te zemlje od 9. do 11. veka, norveški istraživač nazvan Nadador je prvi stigao do ostrva usred Atlantskog okeana. Ono što je tamo video bio je sneg, pa je mesto nazvao Snealand ili "zemlja snega".

Nadora je sledio vikinški kolonizator Gardar Svavaroson, koji se više pozabavio imenovanjem zemlje, verovatno čineći presedan u ustaljenoj tradiciji. Dakle, Gardarsholmur postao je sledeće ime pod kojim je današnji Island bio poznat.

Ali razlog zašto Island danas nosi tako tmurno ime, povetan je sa sledećim kolonizatorom Flokijem Vilgerdarsonom. Flokijevo putovanje s kopna obeležio je gubitak njegove ćerke koja je pala s čamca i utopila se na otvorenom moru. Ubrzo po dolasku uginula je stoka koju je doneo sa sobom.

Grenland

Foto: Tanjug/AP

Krstio Island zbog tradicije

Prema sagama, ovaj niz nesrećnih događaja bio je okrunjen kada se Floki Vilgerdarson popep na obližnji vrh planine s kog je promatrao fjord, obložen ledenim bregom. U depresiji i besu, on je "krstio" državu Island s imenom koje nosi i danas.

Uprkos Flokijevim nastojanjima da spreči dalju kolonizaciju ostrva, nakon povratka u Norvešku, jedan od njegovih pomoraca poznat samo kao Torolf proneo je glasinu da je zemlja plodna i bogata, samo čekajući doseljenike. Ubrzo nakon toga započela je masovna migracija na Island.

Grenland je s druge strane otkriven 983. godine kada je Erik Crveni prvi došao na jugoistočni deo ostrva. Danas analizom jezgra leda i školjki možemo da utvrdimo da je u razdoblju između 800. i 1300. godine prosečna temperatura na Grenlandu bila značajno viša nego danas.

Erik je krenuo na svoje putovanje jer je proteran s Islanda, nakon što je tokom svađe ubio tri osobe. Islandski stari zakon zahtevao je smrt ili izgnanstvo, pa je odabrao život avanturista na otvorenom moru.

Grenland, Santa leda

Grenland, konstitutivna zemlja Danskog Kraljevstva. Foto-ilustracija: pixabay.com

Sve će doći na svoje?

Jedreći prema zapadu uplovio je prema obali ogromnog ostrva koje je smatrao prikladnim za naselje.

Leti je Erik otišao da se nastani u zemlji koju je pronašao, a koju je nazvao Grenland, jer je rekao da će tamo da budu privučeni ljudi ako ima povoljno ime.

Dakle, ime je usnovi bilo delom Erikova marketinška strategija kroz koju se nadao da će okupiti buduće doseljenike. Naavno, u zemlji su već bili naseljeni Inuiti, starosedeoci, koji su ostrvo Kalalit nazvali Nunat što znači "Zemlja naroda". Naziv se još koristi među stanivnicima grenlandskih Inuita.

Neobična je činjenica povezana sa klimatskim promenama. Na Islandu bi moglo da dođe do pada temperature, dok bi na Grenlandu došlo do podizanja. U narednih 200 godina, njihova imena mogla bi zapravo da budu tačna.

Video: Hotel sa najlepšim pogledom na svetu

(Telegraf.rs/Express.hr)

Komentari

  • Gorgeous

    i Beograd se zove belim pa nije.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima