• 0

Stotine zvezda je nestalo, a naučnici još tragaju za vanzemaljcima

Noćno nebo se menja i ne možemo da shvatimo zašto

  • 0

Istorija bi nas navela da verujemo kako je noćno nebo trajno i nepromenljivo. Uostalom, navigatori su vekovima upravljali svojim brodovima koristeći iste mape zvezda, a naše oči i dalje tragaju po obrisima istih junaka i zlikovaca koje ljubitelji zvezda gledaju hiljadama godina. Ali šta ako jednostavno nismo dovoljno posmatrali? Šta ako se naše noćno nebo menja?

Grupa astronoma želi da pretrese tu pretpostavku o stabilnosti programom "Izvori koji nestaju i pojavljuju se tokom veka promatranja" (VASCO), piše Medium.com.

Oni upoređuju podatke starije od 70 godina sa nedavnim slikama noćnog neba da bi videli šta je možda nestalo. Nakon godina mukotrpnog rada, nedavno su objavili svoje prve rezultate u Astronomskom žurnalu: najmanje 100 uzvora svetlosti koji su se pojavile na nebu sredinom 20. veka danas bi mogli biti tamniji. Nestali izvori svetlosti mogli bi predstavljati kratkotrajne bljeskove u noći ili, možda, nestanak trajnog nebeskog tela, ako istraživači zaista mogu da potvrde ono što vide.

Autori studije naglašavaju da se, iako njihovi preliminarni nalazi gotovo sigurno predstavljaju prirodne i dobro razumljive događaje, nadaju da će budući rezultati biti relevantni za astronomiju i projekat potrage za vanzemaljskom inteligencijom (SETI).

- VASCO je projekat koji je i SETI projekat, i konvencionalni astrofizički projekat. Čak i ako radimo projekat o vanzemaljicima, zainteresovani smo da objavimo i druge rezultate koje nađemo usput - kaže Beatris Viljaroel, istraživač Nordijskog instituta za teorijsku fiziku i koautor poslednjeg izveštaja.

Kao student, Viljaroel je pisala kratke priče. Jednog dana postavila je sebi konkretno pitanje: Da li je išta ikada nestalo s noćnog neba? Da li je to neko proverio?

Kada zvezde umru, one imaju tendenciju da eksplodiraju u prasku slave koju je teško propustiti - kineski astronomi su dokumentovali prvu supernovu pre više od 1.800 godina. Ali zvezda ili galaksija koja se tiho topi u noći zahtevala bi više objašnjenja, smatra Viljaroel.

Takav nalaz mogao bi da ukaže na neočekivani način da zvezde umru, ili možda na naprednu civilizaciju koja sunčevim panelima blokira sunce. I to bi bilo vrlo uzbudljivo otkriće.

- Ako bi trebalo da tražimo vanzemaljce - kaže Viljaroel - možda bi zapravo trebalo da potražimo nešto što bi bilo zaista apsurdno naći.

Astronomija, Astrologija, Zvezde, Nebo

Foto: Pixabay.com

Grupa je koristila softver za analizu 600 miliona izvora svetlosti koji bi trebalo da se pojave u oba skupa podataka i pronašla je oko 150.000 kandidata za koje se činilo da su „namignuli“. Uporedili su ta nestala svetla sa slikama iz drugih skupova podataka da bi izolovali one koji posebno obećavaju. Konačno, analizirali su preostalih 24.000 kandidata, svakog ponaosob, da bi videli koji od njih zaista tamne, a šta su posledice kvara kamere ili sličnih nezgoda. Na kraju su pronašli oko 100 izvora koji su, čini se, nestali.

- Uradili smo najbolji posao da uklonimo sve što liči na bilo kakvu nedoumicu - kaže Viljaroel.

Ako dodatna zapažanja potvrde da nestanci predstavljaju stvarne astronomske događaje, mogli bi da se podele u dve kategorije. Oni najverovatnije ukazuju na kratke bliceve, slučajno snimljene originalnim istraživanjem USNO-a, koji su već odavno potamneli, kaže Viljaroel. Bilo koji fenomen mogao bi da objasni ova treperenja: to bi mogle biti crvene patuljaste komete, zvezde koje su se potamnele, pa ih Pan-STARRS više ne registruje, bljesak gama zraka...

A možda je Viljaroel napokon na tragu onoga što je krenula da traži: trajnog gašenja  izvora svetlosti. Ljubitelji SETI-ja dugo spekulišu o vanzemaljskim civilizacijama koje poseduju božansku inženjersku moć  potrebnu da se uhvati sva svetlost koju emituje zvezda, štiteći je tako od našeg pogleda. Međutim, i ovde postoje prirodna objašnjenja, poput takozvanog „crvenog super džina“ koji preskače supernovu i urušava se direktno u crnu rupu. Smatra se da su ovi „smrtni slučajevi“ bez eksplozije prilično retki, ali, ako ih se dogodi desetak, onda bi to otkriće bilo malo teže objasniti. Iako je ohrabrena ranim rezultatima, Viljaroel opet insistira na tome da je prerano da počnemo da maštamo o vanzemaljskim inženjerima.

- Morali bismo da isključimo prvo sve prirodne stvari, a onda  bi mogli da se pojave i novi prirodni fenomeni o kojima ne znamo, što bi bilo još uzbudljivije - smatra ona.

S namerom da nastave proučavanje stotina ili više lokacija na kojima izgleda da nedostaje izvor svetlosti, VASCO astronomi planiraju i sprovođenja naučnog projekta za građane, u kom svi zainteresovani mogu da im pomognu u pretraživanju ostalih 150.000 kandidata. Vilaroel procenjuje da ostaje da se otkriju još stotine nestalih izvora.

Veliki sinoptički istraživački teleskop, koji će početi da skenira nebo krajem 2022, trebalo bi da ubrza lov na takve „prolazne“ objekte, ali za istraživače VASCO-a, to je sada predaleko.

- Nemamo strpljenja da čekamo. Suviše smo radoznali - kaže Viljaroel.

(V. N.)

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima