• 1

Prvo bljesne, a onda kreće talas toplote: Kako izgleda nuklearna eksplozija i kako je preživeti?

Postoje stvari koje se mogu učiniti, a brza reakcija je posebno važna

  • 1

Zabrinuti ste zbog potencijalnog nuklearnog udara? Imajući u vidu dešavanja u svetu, to nije iznenađujuće.

Iran je u nedelju saopštio da se više neće pridržavati mnogih ograničenja koja se tiču proizvodnje urana, a koja su dogovorena u Iranskom nuklearnom sporazumu iz 2015. godine. U junu, Pentagon je slučajno otkrio svoj plan za nuklearni rat, a u avgustu, SAD su se zvanično povukle iz jednog od najvažnijih nuklearnih sporazuma u istoriji čovečanstva. U decembru, testiran je projektil koji bi mogao da ima veći domet od onog predviđenog sporazumom. U danima oko Nove godine, Rusija je rasporedila svoje hipersonične rakete koje bi, teoretski, mogle da prodru kroz svaki raketni štit. Kada se na ovo dodaju i neuspeli pregovori i oštra retorika, nuklearni rat može da deluje kao nešto realnija mogućnost nego ranije. Ali, kako preživeti ako do njega dođe?

Moderno nuklearno oružje je zastrašujuće destruktivno, ali ljudi mogu da prežive čak i ako su veoma blizu radijusu udara, piše vice.com.

Japanac Cutomu Jamaguči preživeo je udare na Hirošimu i Nagasaki, i umro je 2010. u 93. godini. On nije jedini primer, ali je svakako jedan od najpoznatijih. U stravičnim američkim napadima 1945. poginulo je više od 200.000 ljudi, ali više od 70 odsto stanovništva oba grada je preživelo. Mnogi su živeli sa teškim komplikacijama, ali su, ipak, živeli.

Hirošima atomska bomba

Hirošima posle atomske bombe; Foto: AP/Tanjug

Kako preživeti nuklearnu eksploziju?

Nuklearnu eksploziju čini šest faza. Najpre dolazi bljesak svetlosti, pa ga sledi talas toplote. Zatim se oslobađa radijacija, pojavljuje se vatrena kugla, i na kraju dolaze vazdušni udar i radioaktivni otpad.

Sve ove faze smenjuju se vrlo brzo – za svega nekoliko sekundi, ali moderni sistemi upozorenja verovatno će vam pružiti određeno vreme za reakciju.

Na primer, u januaru 2018. godine država Havaji upozorila je stanovnike da ka njima leti balistički projektil. Bila je to lažna uzbuna, ali državni zvaničnici procenili su da bi, da je u pitanju bila prava raketa, prošlo 12 minuta od trenutka izdavanja upozorenja, do trenutka udara.

Zona eksplozije može se podeliti na tri područja: zona ozbiljne štete, zona umerenog oštećenja i zona lakih oštećenja. Ako se nalazite u zoni ozbiljne štete (područje koje proguta vatrena lopta), vaše šanse da preživite su niske. Međutim, ukoliko imate dobro sklonište, one rastu.

- Ljudi su preživeli u Hirošimi i Nagasakiju i u toj zoni, iako nisu bili ni u kakvom bunkeru, već su se zatekli unutar betonske zgrade. Jedna žena je preživela u banci koja je bila udaljena samo 300 metara od epicentra. Nije bila u trezoru, već u banci - kaže Bruk Badmajer, specijalista za bezbednost od radijacije u Direkciji za globalnu bezbednost „LLNL“ (Lawrence Livermore National Laboratory).

U zonama umerenog i lakog oštećenja, šanse za preživljavanje su još i veće. Iako bi prvi instinkt mogao da vam sugeriše da bežite, to bi bila pogrešna odluka.

- Šta god radili, ne bežite! – savetuje Aleks Velerštejn, istoričar nauke sa Stevensonovog tehnološkog instituta koji proučava istoriju nuklearnog oružja. Aleks je takođe i tvorac “Nukemap-a”, sajta koji omogućava ljudima da vide efekte nuklearne eksplozije u svom području.

Atomska bomba, pečurka

Printskrin: YouTube/historygems

- Verovatno ne znate gde je bezbedno da idete. Samo ćete doprineti zakrčenju saobraćaja, a automobil vam ne pruža nikakvu zaštitu. Ukoliko ste čuli upozorenje, pronađite najbližu, veliku, čvrstu zgradu. Ako zgrada ima podrum, uđite u njega. Ako nema, ostanite u samom centru zgrade. Mirno sedite. Ništa nije zagarantovano i ne znate gde će tačno projektil udariti, ali ovakve zgrade pružaju bolju zaštitu od eksplozije, vrućine i zračenja nego bilo šta drugo.

Takođe je jako važno ne gledati u bljesak svetlosti. Zaslepeće svakoga ko ga pogleda. Ovo slepilo jeste privremeno i trajaće svega nekoliko sekundi ili nekoliko minuta, ali upravo to je najkritičniji period za eventualnu reakciju.

Skrivanje u zgradi je izuzetno važno i zbog sledeće faze eksplozije: toplotnog talasa. Termička eksplozija bojeve glave od pet megatona imala bi radijus od 24 kilometara. Toliko je moćna, da može spržiti i nerve i uzrokovati opekotine trećeg stepena. Zaklon u zgradi, ili još bolje u podrumu, može umanjiti najgore efekte toplotnog talasa.

Nažalost, čak i zgrada bi mogla postati nestabilna i opasna tokom naleta vazduha koji prati vatrenu kuglu. Eksplozija vazduha u zoni umerenog oštećenja verovatno će prouzrokovati još jedan talas povreda čak i za one koji su potražili utočište, ali biće još gore onima koji su pokušali da pobegnu ili seli u automobil.

Poput tornada ili zemljotresa, boravak u središtu zgrade bolje je rešenje od bilo kog drugog. Nakon naleta vazduha sledi zračenje, a zgrada će tu ponovo pružiti verovatno najviše zaštite.

- Ako preživite početnu eksploziju, a zrgada nije previše oštećena – na primer, nije zapaljena ili ne preti da će se srušiti, ostanite u njoj – rekao je Velerštejn. – Nećete znati gde je zona kontaminacije napolju, a tokom prvih nekoliko sati  i dana radioaktivnost je najveća opasnost. Za preživljavanje eksplozije svakako je potrebno i malo sreće, ali da biste ostali sigurni morate se naoružati strpljenjem.

Nuklearna bomba Nagasaki

Eksplozija u Nagasakiju; Foto: Tanjug/AP

Kako preživeti posle eksplozije

Otprilike 15 minuta nakon inicijalne eksplozije radioaktivni otpad će početi da se kreće kroz atmosferu i spustiće se do tla. Ukoliko uspete da ostanete što dalje od njega, povećavate svoje šanse za preživljavanjem. Ukoliko ste eksploziju, ipak, dočekali napolju, važno je da upijete što manje radioaktivnog materijala. Prvi znaci upozorenja da ste ozračeni su mučnina i povraćanje. Pod jačim dozama zračenja, telo se topi spolja i iznutra. Niže doze mogu razgraditi DNK, što na kraju dovodi do raka.

Vaša odeća će apsorbovati dosta radioaktivnog materijala, te je se rešite što je moguće pre – stavite je u plastičnu kesu i odnesite što dalje. Zatim se istuširajte sapunom i vodom kako biste uklonili otpad sa površine tela. Ako se ne možete istuširati, koristite vodu iz sudopera ili flaširanu vodu, i vlažnom krpom obrišite kožu, pre svega one delove kože koji su bili izloženi. Nikako ne koristite šampon! Hemijska svojstva šampona vezaće radioaktivni materijal za vašu kosu.

Najvažnije je da ne oklevate. Što brže budete uklanjali kontaminirani materijal iz tela, to bolje.

Što se tiče hrane - jer moraćete da jedete čak i ako se dogodi armagedon, upakovana hrana i piće koji su se tokom eksplozije nalazili u zgradu verovatno će biti bezbedna. Strogo izbegavajte bilo kakvu hranu koja je bila napolju tokom eksplozije. Pozitivna strana gama zračenja od nuklearne eksplozije je što brzo opada. Sat vremena nakon eksplozije, oko 50% otpada već će se rasuti. Posle 24 sata, oko 80% otpada će nestati. Što duže čekate, napolju će biti sigurnije.

Posle tri dana - naravno zavisno od veličine eksplozije, ali tri dana je optimalno pravilo za pojedinačne detonacije modernih veličina bojevih glava – spoljna radijacija će verovatno pasti do te mere da možete da pobegnete iz oblasti bez da previše rizikujete – rekao je Velerštejn.

Nakon lažne uzbune na Havajima, pogrešne informacije su se proširile društvenim mrežama. U slučaju katastrofe, Tviter, Fejsbuk i ostali servisi biće puni netačnih informacija ili glasina. Postoji velika šansa da bi eksplozija oštetila pametne telefone i internet učinila nedostupnim, pa bi radio frekvencije bile najbolji način da se održi kontakt sa spoljašnjim svetom.

Video: Strahovita eksplozija podigla Frankfurt na noge

(G.S.)

Komentari

  • Ivan

    Kakva je situacija ovde kod nas,reci ce da je sistem za obavestavanje u kvaru ili da nikada nije ni postojao

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima