Nakon požara u Australiji opet primećen čudan fenomen: Proizvodi munje, gromove i tornado vetrove

Pixabay.com

Veliki požar iz 2016. godine, koji je dobio naziv Zver, razorio je For Makmari u Alberti i prisilio 88.000 ljudi na evakuaciju, spalivši 2.400 domova na svom putu. Naučnici su tada primetili da je Zver izazvala čudnu pojavu - stvaranje "vatrenih oblaka" koji su sposobni da kreiraju sopstvene vremenske prilike. Ovaj retki vremenski fenomen pojavio se nedavno u jugoistočnoj Australiji, gde su požari spalili skoro 110.000 kvadratnih kilometara zemlje i gde je trenutno aktivno još 100 požara, pišu NBC News.

Naučnici objašnjavaju da je "vatrenih oblaka" sve više otkako klimatske promene utiču na to da požarne sezone traju duže.

Vatreni oblak, poznat pod nazivom pirokumulonimbusični oblak, može da proizvede munje i gromove i tornado vetrove kako bi izbacivao usijani žar iz sebe - što sve doprinosi još bržem širenju požara.

Majk From, meteorolog iz Vašingtona, proučavao je ove oblake u poslednje dve decenije i ne krije da je na početku svog istraživanja bio je u neverici nad onim što je imao pred sobom.

- Cela pojava ovih oblaka bila je potpuno nepoznata naučnoj zajednici. U narednih 10 godina moraćemo da se suočimo ne samo sa tim da ovakvi oblaci postoje, nego i da su čest vremenski fenomen - tvrdi From.

Procenjuje se da će godišnje čak 400.000 kvadratnih kilometara širom sveta biti spaljeno zbog požara, ali nije poznato koji procenat požara utiče na nastanak ovih oblaka. Međutim, ono što je poznato jeste da su prilično razorni kada se formiraju.

- Ove oluje su veoma intenzivne, nepravilne, opasne i teško ih je predvideti. U Fort Makmariju su one izazivale oluje u oblasti koja se prostirala na 20 do 30 kilometara - kaže Majk Flanigan, direktor udruženja koje se bavi zaustavljanjem požara, a koje je ogranak Univerziteta u Alberti.

Vatreni oblaci primećeni i u Australiji Foto: Tanjug/AP

U februaru 2009. godine šest vatrenih oblaka prešlo je preko australijske države Viktorija izazvavši jedan od najrazornijih požara na ovom kontitentu.

Naučnici nisu sigurni zbog čega neki požari utiču na stvaranje vatrenih oblaka, a drugi ne, ali znaju da su im potrebna tri uslova za formiranje: toplota, suša i vetar. Ponekad požari velike jačine mogu da dovedu do podizanja pepela, dima i vodene pare u vazduh, a kako se taj topli vazduh hladi i zgušnjava, formiraju se oblaci, što je sličan proces kao i kod obične grmljavine.

Iako je potrebno još istraživanja, postoje indikacije da vatrene oluje u budućnosti mogu postati češća pojava. Studije su pokazale da globalno zagrevanje isušuje neke regije, pojačavajući učestalost i jačinu požara, a samim tim i verovatnoću za formiranje vatrenih oblaka.

Ova vrsta oblaka primećena je i u drugim delovima sveta - u Južnoj Africi, Portugaliji i u Argentini.

Efekat sličan onom koji imaju vulkani

Među naučnicima raste interesovanje za vatrene oblake zbog povećanog rizika od njihovog formiranja i zbog nepoznavanja njihove divlje prirode. Kada jednom bukne vatrena oluja, vatrogasci mogu malo toga da urade kako bi je zaustavili, pa je najbolje skloniti se na vreme.

Osim toga, naučnike interesuje i kakav uticaj ovi oblaci imaju na klimu. Studija iz 2018. godine otkrila je da je količina aerosola (dima i magle) iz vatrenih oblaka koja ode u stratosferu jednaka količini dima koja nastane tokom prosečne vulkanske erpucije. Komadi pepela i druge čestice mogu da utiču na spuštanje temperature planete, jer upijaju sunčevu radijaciju, smanjujući količinu sunčevih zraka koji dopiru do površine Zemlje. Na primer, erupcija vulkana Sent Helens 1980. godine pomogla je da se temperatura Zemlje spusti za 0,1 stepeni Celzijusa.

(V. T.)