Pariz uskoro dobija novi izgled: Šta se sve promeniti i kakav će to imati uticaj na turiste

Foto: Pixabay

Posetioci Pariza dobiće priliku da se okupaju u Seni, kao i da večeraju u ambijentu napuštene stanice podzemne železnice, a ovo predstavlja tek deo najavljenih projekata revitalizacije grada povodom održavanja Letnjih olimpijskih igara 2024. godine, čiji će Pariz biti domaćin. Ove izmene trebalo bi da označe novo poglavlje u istoriji najpopularnije turističke destinacija na svetu.

Tokom naredne četiri godine, napušteni, neupotrebljavani ili jednostavno zapušteni prostori grada trasformisaće se u hotele, muzeje, destinacije za izlaske, sport i uživanje u slobodnom vremenu.

Preporučujemo

Foto: Pixabay

Kampanja pod nazivom "Oživljavanje Pariza", koja je započeta tokom 2014. godine, za vreme mandata ekološki nastrojene gradonačelnice An Idalgo (Anne Hidalgo) i njenog zamenika Žan-Luj Misika (Jean-Louis Missika), neke od tada osmišljenih i do sada nerealizovanih projekata ustupiće sadašnjim čelnicima grada na realizaciju, a za potrebe priprema grada za predstojeće veliko sportsko takmičenje.

Plivanje u Seni

Jedan od najambicioznijih planova tokom mandata ekološki osvešćene gradonačelnice An Idalgo bio je da se reka Sena očisti do 2024. godine, a kako bi učesnici triatlona svoja plivačka takmičenja izvodili baš u njoj. Prema planu, zaključno sa početkom letnje olimpijade čitav rečni tok bi bio podvrgnut operaciji prečišćavanja vode, vrednoj preko milijardu evra kako bi se smanjilo prisustvo bakterije ešerihija koli, fekalnih materija i ostalih zagađivača u vodi. Prednost ove operacije ogledala bi se i u tome što bi stanovništvo Pariza dobilo urbanu plažu za kupanje u samom centru grada.

Foto: Pixabay

Do sada, grad je već uspešno sproveo pilot probu ove ideje o čišćenju toka Sene pretvoririvši kanal u 19. arondismanu u kupalište tokom 2017. godine. Tokom 2018. godine, gradske vlasti su zabeležile podatak da je 110.000 ljudi plivalo ovim kanalom. Stoga bi do 2025. godine, ako se ovaj plan u potpunosti realizuje, duž Sene nikla čak 23 kupališta od kojih bi njih 5 bilo u Parizu.

Ozelenjavanje Ajfelovog tornja

Pretvaranje okoline najpoznatije kule na svetu u nešto što bi trebalo da postanu "pluća Pariza" projekat je kojim će se grad Pariz predstaviti tokom Olimpijskih igara 2024. godine. Lokalitet koji godišnje poseti 30 miliona turista, od čega se njih 7 miliona i popne na Ajfelovu kulu, trebalo bi da se transformiše u urbani park, prvenstveno namenjen porodičnim izletima, a potom i turističkim obilascima.

Foto: Pixabay

U te svrhe, planirano je da most Jena, koji povezuje Trokadero vrtove sa Ajfelovim tornjem, umesto da predstavlja prolaz preko Sene za automobile i skutere, postane potpuno pešački most prekriven zelenilom. U perspektivi, ovaj most bi trebalo da postane promenada za pešake koji bi gazili po travnatom tepihu raspoređenom duž nekoliko staza. Takođe, okolina užurbanog Trga Trokadero trebalo bi da se pretvori u zelenu površinu sa amfiteatarskim sedištima u okviru nje, kako bi se omogućio optimalan pogled na Ajfelovu kulu.

Metro stanica kao prostor za ručavanje

Nekadašnja stanica podzemne železnice pod nazivom „Crveni krst“ u 6. arondismanu, odavno van upotrebe i prepuštena propadanju, do 2022. godine postaće nova destinacija za izlaske. Takozvani Terminus, od platforme za metro stanicu trebalo bi da postane novi gastronomski centar koji će sadržati restorane, bistroe, vinske i koktel barove.

Foto: Pixabay

Najveća svetska bašta na krovu

Pretvaranjem krovnog prostora sajamske hale „Porte de Versailles“ veličine dva fudbalska igrališta u prostor za proizvodnju voća, povrća i najrazličitijih vrsta biljaka, Pariz bi trebalo da postane prestonica sa najvećom krovnom urbanom baštom na svetu.

Očekuje se da ova "farma" proizvede 1.000 komada voća i povrća dnevno, kao i da organizuje radionice za sve one zainteresovane za urbano farmerstvo.

Foto: Pixabay

Transformacija kule Monparnas

Usamljeni neboder, vidljiv iz gotovo svakog dela grada, Monparnas kula, jedan je simbola Pariza kojeg stanovnici ovog grada mrze. Razlog je modernistička, strogo utilitarna estetika ovog zdanja koja odudara od romantične arhitekture grada.

Imajući ovo na umu, grupa arhitekata osmislila je preobražaj spoljašnjeg izgleda kule tako što bi mračna fasada upotrebom transparetnijih materijala potpuno posvetlela i samim tim promenila i čitav pejzaž tog dela grada. Zgrada bi takođe na krovu imala baštu i plastenik kojim bi se podmirivale potrebe za hranom zaposlenih koji u njoj rade. Uz to, postala bi i energetski efikasna kula, instaliranjem solarnih panela i rezervoara za skupljanje kišnice.

(Telegraf.rs/CNN)