Hobotnice žive na jednom od Jupiterovih meseca?

U jednoj od knjiga Artura Klarka "Odiseja u svemiru", veliko stvorenje privuklo je jako svetlo, polomilo je led i napalo i svemirski brod koji je tek sleteo. Iako je ovu scenu Klark opisao 1987. godine, planetolozi su i tada znali da je Evropa, šesti mesec Jupitera, prekriven debelim ledenim pokrivačem ali i da nije skroz zamrznut, navodi "Life".

S obzirom na to da u velikim dubinama planete zemlje postoji život gde ne bi trebalo da bude, pošto svetla nema, pritisak je ogroman, a temperature izuzetno niske... Opet, otkriven je život i to okolo termičkih voda, oko kojih su nađena stvorenja, između ostalih i velike hobotnice. Stručnjaci se pitaju zašto to ne bi bio slučaj upravo sa Evropom.

Preporučujemo

Ovaj Jupiterov mesec posebno je interesantan za naučnike iz nekoliko razloga. Njegova gustina slična je našem Mesecu, čak i podseća na planetu. Sa druge strane, površina budi pažnju istraživača svemira - ledena kora prostire se duž cele njegove hemisfere, a debela je između 10 i 30 kilometara.

Naučnici navode da u tom omotaču postoje pukotine, koje nastaju usled rotacije Evrope oko Jupitera, što uzrokuje pucanje, ali i zagrevanje delova tog nebeskog tela. Zbog toga, planetolozi smatraju da bi tu mogao da bude života, nešto nalik Crnom moru ili u Arktičkom okeanu.

Stvorenja nalik oktopodima

Stručnjaci teorišu da bi tamo mogla da žive bića nalik oktopodima, nalik onima koje nastanjuju velike dubine naše zemlje.

- Ako ima nečega na Marsu, to bi bilo jako malo, nešto nalik bakteriji. Ali, mislim da su nam veće šanse da nađemo više oblike života na Evropi, inteligencije slične hobotnici - kaže britanska naučnica Monika Grejdi, inače profesor planetarne i svemirske nauke na Univerzitetu Liverpul Houp.

(M. Lj.)