Čovek koji je plivao ledenim vodama Antarktika i suočio se sa brojnim preprekama, zarad divnog cilja

Foto: Printskrin/youtube/ EcoSanaClub {in English}

Jednom kada je savladao bol i nepodnošljivu hladnoću vode Antarktika i našao se u tunelu punom ogromnih stalaktita, Luis Pju bio je okružen bojama, piše CNN.

Preporučujemo

Takav prizor nikada ranije nije video. To je bio kaleidoskop koji se prelamao između tirkizne, električno plave, kraljevsko plave, indigo i ljubičaste boje, pre nego što je nastupila potpuna tama.

Pju je rizikovao svoj život uranjajući u hladne vode Antarktika samo u tankim kupaćim gaćama, pripijenim uz telo. Nagrade za to su bile jednako očaravajuće, koliko i uznemirujuće.

- Mislim da nikada nisam video nešto tako prelepo, bile su to samo čiste boje - kaže Pju, koji je plivao u nekim od najudaljenijih voda na svetu kao ambasador Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

- Ali, isto tako je bilo i zastrašujuće… Boje su bile veličanstvene, ali krile su mračnu tajnu. Kažem da je to tajna jer se čini kao da je ljudi ignorišu - dodaje on.

Pju je plivao podglacijalnim rekama ispod antarktičkog leda u januaru i iz prve ruke je iskusio nivo otopljavanja koje se događa na istoku Antarktika.

Tokom desetominutnog plivanja, on se izložio temperaturi vode od 0,1 stepen Celzijusa, a temperatura vazduha je bila -15 stepeni Celzijusa.

Ovaj korak je deo inicijative “Spido diplomasi”, u kojoj Pju pliva na linijama klimatskih promena.

"Jedva sam disao"

Plivao je na Severnom polu, Everestu, u Rosovom moru, ali okolnosti u kojima se našao tokom poslednje ekspedicije, na Antarktiku, pokazale su se jedinstvenim.

- Jedva sam disao, dahtao sam kako bih uhvatio vazduh – kaže Pju, prisećajući se trenutka kada je prvi put ušao u ovu vodu.

- U prvom trenutku, hladnoća kao da je gorela svuda po mojoj koži. Ruke i stopala su mi bili u apsolutnoj agoniji. Moje telo je vikalo: izlazi, izlazi, izlazi. Moj um je vikao: fokusiraj se, fokusiraj se, fokusiraj se. Ovde se ne radi o hrabrosti, već o slanju ispravne poruke. Mislim da plivanje u ronilačkom odelu ili u trenerci ne šalje pravu poruku – dodaje.

Kada je Pju završio sa plivanjem, slavni ruski igrač hokeja na ledu i njegov blizak prijatelj, Slava Fetisov, izvukao ga je iz vode.

- Koža mu je bila tako krhka, kao (a to se moglo desiti) da se mogla razbiti na sitne komade svakog trenutka – kaže Fetisov.

- Nikada nisam video tako hladnog čoveka… Ali, u njegovim očima je bilo mnogo života i mnogo nade – dodaje on.

 

 

 

View this post on Instagram

At the end of my swim Senator Slava Fetisov from Russia was there to help me to safety. Slava was the the greatest ice hockey defenceman in history. He always tells me “our world now needs more defenders and protectors.” #Antarctica2020A post shared by Lewis Pugh (@lewis.pugh) on Jan 24, 2020 at 9:45am PST

Temperatura vode bila je samo jedna prepreka koju je Pju morao da prebrodi.

Tunel kojim je plivao, sve više se sužavao, ogromni stalaktiti su visili sa krova tunela i pucanje samo jednog od njih moglo je biti katastrofalno.

Potom su postojale pretnje od urušavanja leda i upadanja u džinovske vrtloge u ledenoj ploči koji se spuštaju stotinama metara u dubinu.

U jednom trenutku je postalo toliko mračno, da je Pju bio prinuđen da skine ronilačke naočare i da pliva pažljivo, prsnim stilom, kako bi pronašao izlaz.

- Morao sam da budem 100 odsto usredsređen – kaže on.

- Fokusirao sam se na svaki zamah, pokušavajući da ga učinim što moćnijim i što bržim. Kada plivate u ovakvim okruženjima, važno je da budete psihički stabilni i da ne pokleknete – dodaje.

Cilj ove ekspedicije bio je da ubedi političare da zaštite morsko područje na istoku Antarktika.

Slično kao sa nacionalnim parkovima, ovako se štite određeni delovi sveta od ekstraktivnih i destruktivnih aktivnosti. U slučaju Antarktika, žele da ga zaštite od prekomernog ribolova i učine ga otpornijim na klimatske promene.

Nakon što je pregovarao o pomorskoj zaštiti Rosovog mora 2016. godine, Pju se nada da će se ove godine dogovoriti oko još tri mora: kod istočnog Antarktika, Vedelovog mora i antarktičkog poluostrva.

Ovo bi obuhvatilo četiri miliona kvadratnih kilometara, što je, otprilike, dva puta veće od zapadne Evrope, sudeći prema Pjuovim rečima. Kako kaže, još uvek čekaju da Kina i Rusija prihvate ovaj predlog.

Led se topi, moramo da se uozbiljimo

Nakon povratka sa Antarktika, Pju je otišao u Kremlj kako bi se sastao sa timom Vladimira Putina, gde je, kako kaže, imao “veoma tople i konstruktivne razgovore”. Nada se da će u Peking ići nešto kasnije ove godine.

- Sve ovo samo potvrđuje moje mišljenje da se moramo udružiti po ovim pitanjima. Video sam kako se topi led u Arktičkom moru, svi smo videli užasne požare u Kaliforniji i Australiji, a video sam i glečere koji se povlače širom sveta: na Himalajima, Arktiku i Antarktiku. Ali sada, kada sam video toliku vodu koja se sliva sa ogromnih ledenih ploča, to je veoma, veoma, veoma zabrinjavajuće – kaže Pju.

Ranije ove godine, naučnici sa Univerziteta u Durhamu, otkrili su da postoji 65.000 jezera na vrhu glečera, na istoku Antarktika.

U novembru su se svetski lideri sastali u Glazgovu, u Škotskoj, povodom glavnih pregovora Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama za ovu godinu.

Pju je pozvao i svetske lidere da se priključe ovoj borbi.

- Oni moraju doći spremni, sa ambicijom i fokusom, moraju doći sa konkretnim merama koje mogu preokrenuti ovu krizu… Vreme ističe – kaže Pju.

Fetisov, koji je podržavao Pjua tokom njegove ekspedicije na Antarktiku, upoznao je Britanca sa ruskim ministrima koji je trebalo da potpišu sporazum o Rosovom moru 2016. godine.

Njih dvojica su dugogodišnji prijatelji i dele uverenja da, prema rečima Fetisova, nas “samo korak deli  od velike ekološke katastrofe”.

Upravo to je motivisalo bivšu zvezdu hokeja na ledu da podiže svest o klimatskoj krizi. U 2018. godini, njega su Ujedinjene nacije proglasile zaštitnikom životne sredine u polarnim predelima.

- Igrao sam na odbrambenoj poziciji čitavog svog života i osećam to. Sada je vreme da se brani – kaže Fetisov.

- Mogu da pogledam u oči deci i mladim ljudima i kažem da se to neće “verovatno” desiti, to će se desiti – dodaje.

Njegov poslednji projekat “Poslednja igra”, uključuje putovanje svetom i bili su u Izraelu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Finskoj, Singapuru, Moskvi i Njujorku i podizali svest o klimatskim promenama.

Sledeća stanica za preuzimanje inicijative, ukoliko to vremenske prilike dopuste, biće Severni pol.

Fetisov veruje da sport može imati važnu ulogu kada je u pitanju okruženje.

- Sportisti su najpopularniji ljudi na planeti. Oni mogu zadobiti poverenje naroda jer naporno rade, znaju kako postići rezultate i znaju kako da sve u timu dovedu na istu stranu. Svakog dana, širom sveta, imamo velika sportska takmičenja. Možemo sve više koristiti sport kako bismo promovisali ekološke probleme, to je moje uverenje – kaže Fetisov.

Odrastajući u Moskvi, Fetisov se klizao napolju od oktobra do aprila. Sada, kako kaže, do februara nije bilo snega u glavnom gradu Rusije.

Ne morate uvek plivati na ledenim vodama Antarktika kako biste svedočili klimatskim promenama, ali Pju i Fetisov se nadaju da će se njihova poslednja ekspedicija proširiti širom sveta.

(B. K.)