Najomiljenije zveri na svetu: Deset najugroženijih i najlepših medveda na planeti

Medvedi (Ursidae) pripadaju porodici krupnih sisara iz reda zveri. Mali medvedi dugački su otprilike 120 centimetara, a prosečna težina im je 27 kilograma. Za razliku od manjih, veliki medvedi dugi su preko 244 centimetara i teže više od 400 kilograma. Medvedi žive u različitim staništima, od tropskih do polarnih i od planinskih do ravničarskih predela. Mogu se pronaći u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi i Aziji.

Medvedi najčešće uživaju u samoći, izuzetak su majke koje ostaju sa mladuncima. Imaju duge, snažne kandže koje ne mogu da uvuku, kratak rep i odlično razvijeno čulo mirisa. Postoji osam vrsta medveda i mnogo podvrsta.

Preporučujemo

Medvedi u proseku žive do 25 godina u divljini i 50 u zatočeništvu. Šest vrsta, uključujući polarnog medveda i džinovsku pandu, nalaze se na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta. Fox news izdvojio je deset različitih tipova medveda za koje bi svako trebalo da zna.

Polarni medved

Foto: Pixabay

Polarni medvedi su morski sisari i najveći mesožderi na planeti. Većinu svog života provedu loveći hranu na Arktiku. Krzno im je bele boje i obezbeđuje dobru kamuflažu i izolaciju. Koža ispod krzna polarnog medveda je crna, a ta boja je jedino vidljiva na njegovom nosu. Njihovo krzno radi po principu staklene bašte, odnosno pretvara sunčevu svetlost u toplotu koju upija medveđa crna koža.

Ovi medvedi dugi su između 213 i 240 cm, ako merite od vrha nosa sve do kraja njegovog kratkog repa. Muški polarni medvedi veći su od ženki. Veliki mužjak može da ima preko 700 kilograma, dok velika ženka teži skoro duplo manje. Talentovani su plivači i vole da love, između ostalog, njihova ishrana sastoji iz konzumiranja prstenastih i bradatih foka, jer je ovim medvedima potrebna velika količina masti da bi preživeli. Polarni medved razvio se od mrkog medveda pre tri miliona godina. Zbog konstantne pretnje da će ostati bez svog ledenog habitata usled klimatskih promena, polarni medvedi stavljeni su na listu ugroženih vrsta u  maju 2008. godine.

Grizli

Foto: Pixabay

Grizli je severnoamerička podvrsta braon medveda. Griziliji su tipično braon, ali njihovo krzno može imati bele vrhove ili biti potpuno sedo, zbog čega su i dobili ime. U Americi su zaštićeni zakonom, ali ne i na Aljasci. Najčešće imaju oko 350 kilograma i vole samoću, naravno i ovde izuzimamo ženke koje čuvaju mladunce. Grizli je moćan predator koji se nalazi na vrhu lanca ishrane.

Njihova ishrana se sastoji od konzumiranja orašastih plodova, bobica, voća, lišća i korenja. Uprkos njihovoj impresivnoj veličini, zabeleženo je da ovi medvedi trče brzinom od 48 kilometara na čas. Mužjacima je potrebno dosta prostora za šetanje, dok ženkama ne smetaju ni manja staništa. Od kad su proglašeni ugroženom vrstom, njihova populacija je znatno porasla.

Panda

Foto: Pixabay

Pande su poznate po svom crno-belom krznu. One žive na visokim planinama u jugozapadnoj Kini, gde se hrane isključivo bambusom. Na dnevnoj bazi moraju da pojedu između 11 i 38 kila bambusa, a količina koju će konzumirati zavisi od dela bambusa koji jedu. Kako bi pridržali bambus dok jedu, pande koriste svoj „lažni“ palac, koji je ustvari modifikovana kost.

Odrasli mužjaci mogu težiti do 136 kilograma, dok su ženke nešto sitnije i teže oko 90 kilograma. Beba pande na rođenju nije veća od kocke putera. Uprkos težini, pande su odlični penjači. Pandama preti gubitak staništa i niska im je stopa razmnožavanja.

Sunčani medved

Foto: Pixabay

Ovaj medved je poznat i pod imenom medni medved, jer obožava da jede med. Sunčani medved je najmanji, najmanje poznat i jedan od najređih od svih vrsta medveda. Sunčani medvedi su samotnjaci i žive u izolaciji u gustim šumama na jugoistoku Kine. Ovi medvedi dobili su ime po svom belegu na grudima u obliku portikle, za koji legenda kaže da predstavlja sunce. Sunčani medved je mali i poraste svega metar i po.

Ovi medvedi noću tumaraju kroz šumu i jedu voće, bobice, korenje, insekte, male ptice, guštere i pacove. Imaju odlično razvijeno čulo mirisa i ekstremno duge kandže. Prikupljanje podataka o ovim medvedima je veoma teško. Njihove domovine polako nestaju zbog ubrzanog propadanja šuma, lovci ih love kako bi im odrali krzno i prodali njihovo meso. Dešava se i da ih farmeri ih ubijaju, jer im često jedu useve. Lovci ubijaju odrasle ženke kako bi im uzeli mladunce i odgajali ih kao ljubimce.

Andski medved ili medved naočar

Foto: Pixabay

Ovi zanimljivi medvedi jedina su vrsta medveda u Južnoj Americi. Njihova budućnost nije sigurna, jer im habitati ubrzano nestaju. Medvedi naočari su stidljivi, mirni i teško ih je pronaći, jer izbegavaju kontakt sa ljudima. Samotnjaci su, ali se mogu videti u grupi, ako su na mestu gde se nalazi izobilje hrane. Ovi medvedi su sjajni penjači. Nedavno je procenjeno da ih na Severnim Andima ima između 6 i 10 hiljada. Najveća pretnja medvedima naočarima u regionu su lovci, gubitak i degradacija habitata.

Severnoamerički crni medved

Foto: Pixabay

Crni medvedi najčešća su vrsta medveda u Severnoj Americi. Oni tipično žive u šumama i odlični su penjači, ali takođe se mogu naći na planinama i u močvarama. Kada je u pitanju hrana, crni medvedi nisu izbirljivi. Oni su, kao i većina medveda samotnjaci i vole da lutaju prostranim teritorijama. Kada dođe zima, ovi medvedi spavaju u svom skrovištu. U toku hibernacije, oni se hrane telesnom masti koju su obezbedili iz hrane u toku leta i jeseni.

Kratkoglavi medved

Ova vrsta medveda je izumrla. On je u vreme ledenog doba bio najveći i najmoćniji mesožder u Severnoj Americi. Težio je nekoliko stotina kilograma i kada bi se uspravio bio je visok skoro 300 cm. Najpoznatiji je po tome što je najbrži medved koji je ikada postojao. Lutao je planetom pre 500 hiljada do 2 miliona godina.

Azijski crni medved

Foto: Freepic

Ova vrsta medveda spada u medvede srednje veličine, imaju crno krzno, oštru njušku i malo veće uši. Azijski crni medvedi najčešće naseljavaju šumovite predele, pogotovo planinske i brdovite predele Južne Azije. Ova vrsta medveda hrani se raznovrsno, preferiraju voće, košnice, insekte, male kičmenjake i lešine. Može se desiti da ubiju i pojedu domaće životinje sa farmi, ali nije poznato da li love divlje sisare. Azijski crni medved se nalazi na  IUCN listi ugroženih vrsta.

Mrki medved

Foto: Freepic

Mrki medved živi u šumama i planinama na severu Severne Amerike, u Evropi i Aziji. Ovi džinovski svaštojedi najčešće su samotnjaci, ali mogu se naći i u grupama. Dramatična okupljanja spažena su  u toku leta na ribarskim mestima na Aljasci, kada losos pliva uzvodno radi mresta. U toku jeseni, mrki medvedi svakog dana pojedu otprilike 40 kilograma hrane, pa su dva puta teži pre hibernacije, nego što će biti u proleće kada se probude. Mrki medved nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, ali često jede orašaste plodove, bobice, voće, lišće i korenje. Kao i ostale podvrste, mrki medvedi jedu druge životinje od pacova do museva. Uprkos velikoj muskulaturi, ovi medvedi su ektremno brzi.

Medved lenjivac

Foto: Freepic

Medved lenjivac, kao i pravi lenjivci ima neuredno, prašnjavo crno krzno i kratke dlake na njušci. Kandže su im duge i zakrivljene, koriste ih za izvlačenje termita i mrava. Odrasli lenjivci nemaju dva gornja prednja zuba. Zbog njihove ishrane koja se sastoji od insekata i voća, njihovi pretkutnjaci i kutnjaci su manji nego kod drugih medveda, ali zato imaju velike očnjake koje koriste za odbranu. Smatra se da su im noge okrenute ka unutra kako bi efikasnije kopali.

Ovi medvedi žive u suvim i vlažnim šumama, mogu se naći u Indiji, Šri Lanki i južnom delu Nepala. U divljini postoji oko 20 hiljada medveda lenjivaca, ali nikada nije sprovedena anketa kako bi se utvrdio njihov tačan broj. Procenjuje se da je njihova populacija opala za 30% do 49 % u poslednjih 30 godina, najviše zbog nestajanja habitata, ali i zbog toga što ih lovci love zbog krzna i mesa.

(K. B.)