• 2

Nije sve tako crno: Zabrane zbog epidemije korona virusa čiste zagađene gradove

Karantin podigao kvalitet vazduha i vode

  • 2
Kina, Zagadjenje

Kina pre i tokom epidemije Foto: NASA

Naučnici kažu da su poslednje slike iz gradova u kojima je na snazi karantin donele nekoliko lekcija koje mogu koristiti čovečanstvu.

Kanali Venecije su godinama bili zamućeni. Posle proglašenja pandemije voda postaje bistrija, pa se u njoj posle mnogo vremena mogu videti ribe. Italija se očajnički trudi da obuzda COVID-19, pa je obustavljen saobraćaj na plovnim putevima. Vrlo brzo desile su se dramatične promene.

Zemlje koje su se našle u velikoj opasnosti zbog korona virusa, doživele su benefite na koje niko nije računao. Ograničeno kretanje stanovništva i delimična obustava privrednih aktivnosti smanjili su zagađenje i emisiju štetnih gasova.

Iako je situacija veoma ozbiljna, naučnici kažu da bi ove metode mogle poslužiti kao recept za ublažavanje najrazornijih uticaja klimatskih promena.

- Ukoliko razmišljamo kako se pripremiti za klimatske promene kao što je to slučaj sa epidemijom, možda i pronađemo racionalno rešenje. Sadašnje mere mogu pomoći za sprečavanje ekoloških kriza koje nas očekuju u budućnosti - navodi istraživač sa Univerziteta Berkli Kristofer Džouns.

Satelitski snimci pokazuju da su privremene mere dovele do smanjenja koncentracije štetnih gasova.

- Ugljen-dioksid je u direktnoj vezi sa industrijskim aktivnostima, proizvodnji struje i transporta. Restriktivne mere koje utiču na privredu smanjuju gasove koji stvaraju efekat staklene bašte - objašnjava Džouns.

Epidemija COVID-19 prvi put se pojavila u Vuhanu decembra prošle godine. Zbog brzog širenja ka ostalim kineskim provincijama, vlada je stavila grad od oko 11 miliona ljudi u potpunu izolaciju. Poslednja mera bila je zabrana kretanja 60 miliona ljudi iz provincije Hubej.

Navedene mere kineske vlade stopirale su privredne aktivnosti, ali je zaustavljen vazdušni, drumski i železnički saobraćaj. Analitičarka finskog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha Lauri Milivirta kaže da su mere kineske vlade redukovale nivo ugljen-dioksida tokom januara za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Milivirta dodaje da su industrijske aktivnosti u pojedinim sektorima redukovane od 15 do 40 procenata, a potrošnja uglja smanjena je za 36 odsto.

Sateliti NASA i Evropske svemirske agencije za nadgledanje zagađenja primetili su drastično smanjenje štetnih gasova nad Kinom tokom dve nedelje u februaru, dok je karantin bio na snazi. Registrovana je koncentracija azot-dioksida koji oslobađaju automobili, elektrane i industrijska postrojenja.

Oblak azot-dioksida koji je tokom januara bio iznad Kine nestao je već u februaru. Naučnici NASA potvrdili su da je došlo do sličnih smanjenja emisija u drugim zemljama tokom redukcije ekonomskih aktivnosti, ali se nagli pad zagađenja vazduha u Kini nije mogao ignorisati.

- Prvi put sam video ovako dramatičan pad zagađenja na nikad većem prostoru - rekao je istraživač NASA zadužen za proučavanje kvaliteta vazduha Fei Liu.

Smanjeno zagađenje primećuje se u Italiji koja je posle Kine postala drugo veliko žarište epidemije. Severna regija Lombardija stavljena je u karantin. Dva dana kasnije odluka o karantinu važila je u čitavoj zemlji.

Koncentracija azot-dioksida iznad Italije doživela je pad koji je se može uporediti sa onim u Kini. Vašington post javlja da je smanjenje zagađenja najizraženije na severu zemlje. Štetni gas nadražuje organe za disanje, a preterana izloženost jedan je od uzročnika astme i upale pluća. Proučavanje promena njegove koncentracije može otkriti način za smanjenje efekta staklene bašte, najvećeg uzročnika globalnog zagrevanja, piše NBC.

- Ljudi su ostali u domovima i stopirane su mnoge aktivnosti koje su donele emisiju gasova sa efektom staklene bašte i drugih zagađenja - objašnjava direktorka Centra za održivi urbani razvoj na Univerzitetu Kolumbija Džaklin Klop.

Stručnjaci upozoravaju da su najnovije pojave privremene i da bi nove emisije štetnih gasova mogle uslediti po okončanju epidemije, kada započne ozdravljenje privrede.

- Pre nego što vlade krenu sa merama oporavka ekonomija moramo misliti o prioritetima. Rešavanje strukturnih problema pomoglo bi da se pronađe način za oporavak ekonomije, a u isto vreme i smanji zagađenje - navodi Klop.

(N. N.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Marko

    Priroda je samo nasla nacin kako da se odbrani od ljudi

  • Marina

    Čovek je sebi najveći neprijatelj. Sve uništavamo, a priroda nam vraća. Da li će se oni koji odlučuju i zarad bogatstva prave pomor kad prodje ovo ludilo sa epidemijom stati i mućnuti glavom. Teško.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima