• 1

Epidemije zaraznih bolesti buknule su poslednjih par decenija: Postoje 4 razloga za to

Više od polovine svetske populacije živi u gradovima, što stručnjaci smatraju „humanitarnom katastrofom na pomolu”, jer je to plodno tle za razmnožavanje virusa

  • 1

SARS, MERS, ptičji grip, svinjski grip, ebola, zika virus i, sada, Covid-19. Sve su to virusne epidemije koje su zadesile čovečanstvo tokom protekle dve decenije. Prema proračunima objavljenim 2014. u časopisu ''The Royal Society'', epidemije zaraznih bolesti postale su sve učestalije poslednjih decenija. Veliki broj patogena koji ih prouzrokuju već odavno je poznat naučnicima.

A opet, virusi, bakterije i gljivice danas su u stanju da dosegnu svaki kutak sveta brže i učinkovitije nego ikada pre. Zbog toga se infekcije javljaju na mestima gde stanovništvo nije steklo otpornost na njih, što stvara haos i zadaje poteškoće lekarima i zdravstvenim sistemima u mnogim zemljama.

Svet povezan kao nikada pre

Tokom velikog dela istorije, ljudi su živeli relativno odsečeni jedni od drugih. Relativno nedavno je došlo do rasprostranjenog dodira među ljudima, ali i biljnim i životinjskim svetom sa različitih kontinenata. Razvoj moreplovstva je u 14. veku potpomogao širenje kuge, jer su zaraženi pacovi nastanjivali brodove. Ipak, patogeni su tada putovali sporije nego danas, pa je kugi bilo potrebno deset godina da se raširi Evropom.

Avionski transport je promenio sve. To je veoma savremen i brz način da se sa jednog kraja sveta na drugi prevezu ljudi, životinje, roba, ali i patogeni. Ovakvo kretanje ljudi i robe dešava se bržim tempom i u većoj meri nego ranije. Za razliku od Srednjeg veka, kada su bile potrebne godine da zaraza uzme maha, jedan putnik danas može kroz 24 časa da prenese smrtonosni soj nekoj virusa iz, na primer, Kine u Evropu.

Kada se patogen nađe u novoj sredini, lokalno stanovništvo biva izuzetno podložno zarazi, s obzirom na to da se njihov imuni sistem nikada pre nije suočio sa tom bolešću. Ovakva situacija može da zatekne čak i lekare i zdravstvo nespremnima.

Foto: Pixabay

Urbanizacija

Sve više ljudi stanuje u gusto naseljenim sredinama. Više od polovine svetske populacije živi u gradovima, što stručnjaci smatraju „humanitarnom katastrofom na pomolu”. Pritom, nije nužno reč o uglavnom čistim gradovima, već o neplanski izgrađenim naseobinama gde stanuju desetine miliona ljudi u nehigijenskim uslovima, a gradovi mogu da budu jako plodno tle za razmnožavanje virusa.

Porast u populaciji koji je usledio nakon Drugog svetskog rata nije podrazumevao samo povećanje broja stanovnika u urbanim sredinama, nego i zalaženje u oblasti koje su nekada naseljavale isključivo životinje. Svaki put kada ljudi stupe u dodir sa životinjama, moguć je prenos patogena. Čak tri četvrtine svih novih zaraznih bolesti danas prenete su sa životinje na čoveka. Velike boginje, male boginje, tuberkuloza - sve ove bolesti potekle su od domaćih životnja, ili se tako pretpostavlja.

Veliki broj zaraznih bolesti stiže iz Azije i Afrike upravo zbog odnosa tamošnjeg stanovništva prema životinjama i životnoj sredini, pa tako u Kini prodaju piliće na ulici bez ikakve provere, dok u Africi love egzotičnu divljač, kao što su majmuni koji nose ebola virus.

Siromaštvo i beda

Kada novi virusi zadese zajednice koje već trpe bedu i nemaštinu, što uključuje i osiromašene zdravstvene sisteme, onda tu bude i više žrtava. Tokom epidemije ebole 2014. i 2015. godine, nijedan Amerikanac nije stradao od ove bolesti, dok je od iste umrlo oko 11.000 na zapadu Afrike.

Foto: Pixabay

Čak i u slučajevima kada je osmišljena vakcina za određenu bolest, ako zdravstvo u nekoj zemlji nema dovoljno sredstava da vakciniše određeni postotak svog stanovništva, sve „pada u vodu”. Politika i društveni činioci igraju odlučujuću ulogu u tome da li će od neke zarazne bolesti umreti par ljudi ili će izbiti pandemija.

Sve toplija klima podstiče izbijanje epidemija

Stručnjaci poručuju da moramo da se osvrnemo i na faktore koji se tiču životne sredine kada razgovaramo o zdravlju. U tom pogledu, klimatske promene mogu da budu ponekad jednako značajne koliko i naše navike i ponašanje. U izveštaju iz 2015, grupa vodećih stručnjaka iz oblasti zdravstva i zaštite životne okoline istakla je da bi posledice klimatskih promena na svetsku populaciju od devet milijardi ljudi mogle da osujete sav napredak čovečanstva u poslednjih pola veka na polju globalnog zdravlja.

Zaraze poput zika i denga groznice, kao i čikungunje, prenose komarci žute groznice, čiji je latinski naziv Aedes aegypti. Kao objašnjenje za to što ovaj komarac stiže i u predele u kojima ga ranije nije bilo, stručnjaci ističu klimatske promene koje su i sad aktuelne. Temperatura na globalnom nivou raste, a komarcima pogoduju topli i vlažni uslovi.

Pored toga, naučnici veruju da klimatske promene utiču i na širenje bolesti poput ptičjeg gripa, lajmske bolesti i kolere. Sa toplijim klimatskim uslovima i učestalim pojačanim padavinama, ovaj proces će se ubrzavati.

Video: Ne, nije pet ujutru već pet popodne: Pustoš u Trstu je prava slika izolacije

(N. I.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Pedja

    Namerno zadesile!!!! Iz samo nekom poznatih razloga!!! Unisticemo sami sebe... Ali sta mi tu mozemo??? Bitno je da imamo zdrav razum i kada je najteze da tada budemo najjaci!!!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima