• 0

Dečak (3) je najstariji primerak sahranjivanja u Africi: Mališan izgleda kao da spava na jastuku

Ovaj pronalazak dokazuje da su ljudi u to vreme bili sposobni da simbolički misle, kao i da su imali složeno socijalno ponašanje

  • 0
Skelet trogodišnjeg dečaka

Foto: Youtube/Printscreen (CENEIH)

Dete sa položenom glavom na jastuku u pećini u istočnoj Keniji smatra se najstarijim primerkom sahranjivanja ljudi koji je do sada pronađen u Africi. Skelet deteta, starog između dve i tri godine, datira iz perioda od pre više od 78.000 godina i pronađen je zakopan u pećini Panga ja Saidi, piše u najnovijem istraživanju koje je objavljeno u časopisu Nature. 

- Veruje se da je to najstariji primerak ljudskog sahranjivanja ikada pronađen u Africi. Analiza sedimenta pećina i kostiju sugerisala je da je sahranjivanje bilo namerno i da je možda uključivalo širu zajednicu u pogrebne obrede - rekli su autori studije.

Ovo prema njihovim rečima dokazuje da su ljudi u to vreme bili sposobni da simbolički misle, kao i da su imali složeno socijalno ponašanje.

Raspored preživelih fragmenata kostiju pokazao je da je dete nežno ležalo na desnoj strani, savijenih nogu sklupčanih prema grudima. Istraživači takođe veruju da je sićušno telo bilo čvrsto umotano u pokrivač - možda lišće ili životinjsku kožu - a glava mu je položena na nešto napravljeno od materijala koji je sklon kvarenju, moguće jastuka.

- Ovaj položaj glave obično se nalazi u onim primerima sahranjivanja gde glava počiva na jastuku. U trenutku kada se oslonac raspadne jer je od kvarljivog materijala, stvara prostor ispod glave i zbog gravitacije glava postaje nagnuta. Mogli bismo da zaključimo da je ovo dete zaista postavljeno tamo u određenom položaju sa jastukom ispod glave. Ovo poštovanje, ta briga, ta nežnost - stavljanje deteta u gotovo uspavani položaj. Zaista mislim da je to jedno od najvažnijih i najranijih dokaza u Africi - o ljudima koji žive u fizičkom i simboličkom svetu - izjavila je autorka studije Maria Martinon-Tores, direktorka Nacionalnog istraživačkog centra za evoluciju čoveka  u Burgosu u Španiji.

Skelet trogodišnjeg dečaka

Foto: Youtube/Printscreen (CENEIH)

Značaj pronaslaska

Dok su u Evropi i na Bliskom istoku pronađeni stariji oblici sahranjivanja neandertalaca, arhaičnih ljudi koji su nestali pre oko 40.000 godina i rani homo sapiens, koji datiraju unazad 120.000 godina, detetov skelet predstavlja najraniji dokaz o namernom sahranjivanju u Africi.

Međutim, nije poznato zašto je na ovom kontinentu pronađeno manje oblika sahranjivanja. Razlog tome može biti nedostatak terenskog rada ili razlike u ranim mrtvačnicama, što je teško otkriti.

- Arheolozi su unazad 150 godina bili veoma zauzeti na Bliskom Istoku i u Evropi baveći se kontinuirano raznim iskopavanjima. Ako bi se ista količina posla dogodila u Africi, možda bismo pronašli više i starijih sahrana - rekao je Majkl Petraglia, koautor studije i profesor na Institutu za nauku o ljudskoj istoriji Maksa Plancka.

Neke dečje kosti prvi put su pronađene tokom iskopavanja u Panga ia Saidi tokom 2013. godine, ali je tek 2017. godine kostur deteta, koji je kasnije na svahili jeziku dobio nadimak „Mtoto“, što u prevodu sa ovog jezika znači „dete“.

- U prvom trenutku nismo bili sigurni šta smo pronašli. Kosti su bile previše delikatne za proučavanje na terenu. Imali smo rezultat zbog kog smo bili veoma uzbuđeni, ali prošlo je neko vreme pre nego što smo shvatili njegov značaj - rekao je koautor studije Emanuel Ndiema iz Nacionalnog muzeja u Keniji.

Skelet trogodišnjeg dečaka

Foto: Youtube/Printscreen (CENEIH)

Sporno područje u arheologiji

Louis Humfri, antropološkinja iz Centra za istraživanje evolucije čoveka u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, rekla je da su nalazi o znakovima simboličkog ponašanja sahranjivanja „sporno područje“ u arheologiji, ali se složila da je studija pokazala da se vidi da su "nega i trud" uloženi prilikom detetovog pogreba, piše CNN.

- Takve akcije uključuju pažljivo stavljanje leša u grob kako bi se postigao željeni položaj tela, umotavanje ili vezivanje tela ne zbog olakšanog transporta ili namernog ubacivanja vrednih predmeta u grob, već iz nekih drugih, simboličkih razloga - rekao je Humfri u članku koji je pratio studiju.

Istraživači su na više načina mogli da zaključe da telo deteta nije slučajno završilo u dnu pećine. Iskopavanja u pećini otkrila su da je grob kopan sedimentom različite boje i teksture koji je mogao biti rezultat samo „namernog kopanja“. Mikroskopske katakteristike kostiju i hemijski sastav tla koje je okruživalo kosti sugerisale su da je telo bilo sveže kada je zakopano.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima