Kiša dragocenih dragulja pada na ovoj egzoplaneti: Obasipaju je rubini i safiri, a mi ne možemo ni da priđemo

Foto:Pixabay

Divovska egzoplaneta udaljena od nas čak 855 svetlosnih godina ima toliko ekstremnu atmosferu da se na njoj nalaze oblaci od isparenog metala i da je posipaju kiše tekućih rubina i safira.

Naučnici su došli do ovih zanimljivih podataka nakon detaljne analize njegove atmosfere, najdetaljnije do sada, otkrivši prvi put kako izgledaju uslovi i dinamika na noćnoj strani neke egzoplanete.

Preporučujemo

- Mada smo do sada otkrili na hiljade egzoplaneta, uspeli smo da proučavamo atmosferu samo malog broja njih jer je to jako zahtevan posao - rekao je astronom Tomas Mikal-Evans sa Instituta Maks Plank u Nemačkoj, a prenosi Science Alert.

Napravi krug oko svoje zvezde za malo više od jednog dana

Egzoplaneta WASP-121 b, prvi put je otkrivena 2015. godine. Radi se o plinovitom divu većem od Jupitera koji se nalazi na jako bliskoj orbiti oko svoje zvezde. Dve godine nakon njegovog pronalaska, WASP-121 b je postao prva egzoplaneta u čijoj je stratosferi pronađena voda.

Međutim, vrlo je malo verovatno da bi na WASP-121 b moglo biti života. S obzirom na to da kruži izrazito blizu svoje zvezde, na njemu je "pakleno" vruće, s temperaturama koje se kreću između 1227 do 2727 stepeni Celzijusa.

Zbog svoje veličine i orbite spada u kategoriju vrućih Jupitera, plinovitih divova koji imaju orbitu kraću od deset dana. Od gotovo 5.000 do sada pronađenih egzoplaneta, više od 300 pripada ovoj ekstremnoj kategoriji. Primera radi, WASP-121 b obiđe svoju zvezdu za samo 1.27 dana.

Takođe, jedan njegov obraz je trajno izložen užarenom dnevnom svetlu, dok je drugi u konstantnoj tami. Prethodne analize njegove atmosfere s dnevne strane pronašle su u njoj pare teških metala.

Tajna noćne strane

Njegovu noćnu stranu je bilo teže analizirati jer je oko 10 puta tamnija od dnevne. Kako bi dobili detaljnije informacije o celoj egzoplaneti, Mikal-Evans i njegove kolege upotrebili su svemirski teleskop Hubl kako bi ga posmatrali tokom dve pune orbite i spojili podatke s njegove dnevne i noćne strane. Na taj način su dobili uvid kako atmosfera te egzoplanete funkcioniše na globalnom nivou.

Mada je noćna strana WASP-121 b znatno hladnija od dnevne, još uvek je suludo vruća po zemaljskim standardima - čak 1.227 stepeni Celzijusa. Zbog ove ekstremne temperaturne razlike između hemisfera dolazi do stvaranja pritiska koji pak podstiče ekstremne vetrove koji kruže oko egzoplaneta.

Kada ovi vetrovi dosegnu noćnu stranu, temperature su dovoljno hladne da se voda vrati u stanje pare, pre nego što se ponovo prenese na dnevnu stranu.

Kiša rubina i safira

Zanimljivo je da nisu otkriveni tragovi aluminijuma ili titana, ali astronomi smatraju da su se ti elementi verovatno kondenzuju i utonu dublje u atmosferu te ih je zato teško detektovati. Tamo se aluminijum može spojiti s kiseonikom kako bi nastao mineral korund. Kada se na Zemlji korund pomeša s tragovima drugih metala - kao što su gvožđe ili titan - nastaju rubini i safiri.

To znači da bi na ovoj egzoplaneti mogla padati kiša dragocenih dragulja. Takve padavine možda postoje i na Neptunu i Uranu, mada su nam oni bliže, pitanje je hoćemo li s njih ikada moći da prikupimo to vredno kamenje.

(Telegraf.rs)