Najezda meduza kod grada na Jadranu, drogirane ribe: Hoće li ljudska vrsta uništiti morski život?

Foto: Shutterstock

Najnovija istraživanje upozoravaju na porast toplote i gubitak kiseonika u vodama na zemlji, uzrokovano globalnim zagrevanjem veoma podseća na tzv. „veliko umiranje“ koje se dogodilo pre oko 250 miliona godina. 

Zagrevanje okeana i mora, tvrde naučnici, izaziva tako drastičnu promenu u svetskim okeanima, da svet ozbiljno rizikuje masovno izumiranje morskih vrsta i to brzinom koja se nije desila u istoriji Zemlje tokom desetina miliona godina.

Preporučujemo

Temperatura morske vode širom planete stalno raste zbog toplote proizvedene sagorevanjem fosilnih goriva, a nivo kiseonika u okeanu opada i voda se "kiseli" usled upijanja ugljen-dioksida iz atmosfere.

Voda koja je četvorostruko osiromašena kiseonikom od 1960-ih predstavlja sve veću opasnost za morski život. Vodena bića kao što su školjke, dagnje i škampi više nisu u stanju da pravilno formiraju svoje ljušture zbog zakiseljavanja morske vode, što ujedno znači da bi planeta ubrzo mogla da sklizne u „masovno izumiranje koje bi moglo da se poredi sa onima u prošlosti Zemlje“.

- Rastuća toplota i gubitak kiseonika neprijatno podsećaju na događaj masovnog izumiranja koji se desio na kraju permskog perioda pre oko 250 miliona godina. Ova kataklizma, poznata kao „veliko umiranje“, dovela je do smrti do 96% morskih životinja na planeti - navodi se u novom istraživanju objavljenom u časopisu Science.

Cvetanje planktona kao posledica globalnog zagrevanja / Foto: Shutterstock

Čak i da broj gubitka vrsta nije na istom nivou kao ovaj koji se predviđa, mehanizam na koji bi te vrste izumrle bi bio isti, predviđa Džastin Pen, klimatski naučnik sa Univerziteta Prinston koji je koautor novog istraživanja. Pa čak i prema pozitivnijim scenarijima, svet se svakako i dalje sprema da izgubi značajan deo svog morskog života. Ribe i morski sisari koji žive u polarnim regionima su, prema studiji, najranjiviji jer neće moći da migriraju na odgovarajući način u hladnije podneblje, za razliku od tropskih vrsta.

- Oni jednostavno neće imati gde da odu - upozorava Pen.

Ribe na drogama

Kao da zagrevanje vode emisijom gasova u atmosferu nije dovoljno traumatično za vodeni život, paralelno su američki mediji izvestili da je kroz nedavnu studiju o koštanim ribama na Floridi otkriveno faramaceutsko zagađenje vode koji uništava lanac ishrane okeana, zbog čega su u njihovoj krvi i drugim tkivima otkriveni čitavi kokteli lekova.

Studija na Floridi pronašla je u sve ređim koštanim ribama i njihovom plenu „široko rasprostranjene“ tragove od ukupno 58 lekova, uključujući lekove za srce, opioide, antidepresive i antimikotike.

Broj riba znane kao „sivi duhovi“ zbog svojih sjajnih srebrnih krljušti, izuzetne skrivenosti i brzine, koje su zaštićene zakonom SAD, strmoglavo pada, prema procenama istraživača, za više od 50 odsto tokom poslednje četiri decenije.

U protekle tri godine dr Dženifer Rehajdž, ekolog za ribe i vanredni profesor na Međunarodnom univerzitetu Floride je zbog tog izumiranja pokrenula studiju kako bi otkrila zašto se to dešava, samo da bi došla do neverovatnog i bizarnog otkrića da su ove ribe praktično - drogirane.

Prema rezultatima studije objavljene u februaru, 93 ispitane ribe koje su ona i njen tim uzorkovali, bile su pozitivne na najmanje jedan lek. Samo jedna od njih, uzorkovana na Ki Vestu bila je pozitivna na čak 17 farmaceutskih proizvoda - od kojih je osam antidepresiva koji su bili i do 300 puta iznad terapijskog nivoa kod ljudi. Farmaceutska izloženost kostnoj ribi južne Floride bila je „široko rasprostranjena i zabrinjavajuća“, zaključuje studija, koja je utvrdila da ljudski lekovi drastično menjaju ponašanje ovih riba.

Izlivanje otpadnih voda u okean / Foto: Shutterstock

Istraživači su takođe proučavali 125 životinja koje koštne ribe love, uključujući škampe, rakove i male ribe. Svaka vrsta je u proseku sadržala bar 11 farmaceutskih zagađivača.

Iako je utvrđeno ljudski lekovi drastično menjaju ponašanje koštanih riba, specifične zdravstvene posledice farmaceutske kontaminacije na morski život još uvek nije u potpunosti shvaćene. Ali dokazi o višestrukim negativnim efektima, očekivano, postoje.

- Postoje tri glavna načina na koje otpadna voda završava u moru. Izlivanje kanalizacije, ispuštanje prečišćene otpadne vode u okean i neispravne septičke jame, što je veliki problemi na Floridi. Godine 2020, 212 miliona američkih galona (800 miliona litara) kanalizacije izlilo se u vodene puteve Fort Loderdejla.

Problem nije ograničen samo na Floridu. Stručnjaci kažu da postoji hitna potreba da se globalno poboljša infrastruktura otpadnih voda kako bi se uklonili farmaceutski proizvodi pre nego što stignu u okean - upozorava Rejčel Silverstin, direktorka ekološke organizacije Miami Waterkeeper.

Meduze "okupirale" Trst

Još jedna bizarna pojava vezana za morski život primećena je i u italijanskom gradu Trst, gde su meduze, prema snimcima sa drona, bukvalno ispunile luku. Naučnici kažu da bi invazija mogla da bude posledica dejstva vetra i promene temperature mora, a ista pojava primećena je i u aprilu prošle godine, kada su hiljade meduza "rhizostoma pulmo" našle put u luku.

- Posmatramo zagrevanje mora i povećanje broja meduza može delimično biti posledica toga. Ovi beskičmenjaci reaguju na male promene temperature koje za nas nisu toliko važne, a veoma utiču da se razmnožavaju tri nedelje ili mesec dana ranije - rekla je Valentina Tireli, istraživač sa Nacionalnog instituta za okeanografiju i eksperimentalnu geofiziku.

Tireli je rekla da bi drugi uzrok mogao da bude bura, severoistočni vetar koji često snažno duva iznad Trsta i njegovog zaliva, koji može da izazove podizanje vode iz dubine, pomerajući meduzu prema obali.

(Telegraf.rs)