Kad bi se klonirani, mermerni rak ustremio na čovečanstvo - ne bismo ga mogli zaustaviti

Foto: Shutterstock

U neverovatnom horor filmu Džordana Pila iz 2019. godine, "Mi" ("US") vojska ljudskih dvojnika ustaje da zauzme mesto postojeće ljudske populacije. To pogađa neke od naših suštinskih strahova, da bismo zapravo mogli biti čudovišta i da bi neka druga verzija nas samih mogla uzurpirati naše mesto na Zemlji.

Ljudsko kloniranje je još uvek van našeg domašaja. Međutim, brojne životinje, uključujući neke gmizavce, ptice i ajkule, kloniraju se putem aseksualne reprodukcije poznate kao partenogeneza. Taj elitni klub kloniranih životinja ima novog člana.

Preporučujemo

Tokom poslednjih nekoliko decenija, planeta je bila na milost i nemilost desetonog raka sa mnogo kandži, koji je grabežljivo stvarao vojsku klonova željnih svetske dominacije. Ne, to nije međuplanetarni uljez ili rezultat neobuzdanog vladinog eksperimenta. Ovo je biologija koja je pošla naopako, ili ako ste slučajno mramorni rak, biologija je krenula kako treba, navodi Yahoo.

Danas slatkovodni mramorni rak naseljava različite ekosisteme širom Azije, Evrope i Afrike, a svi oni vode trag do jedne genetski identične individue rođene pre manje od tri decenije. Njihov precizan broj nije poznat, ali se procenjuje da u jednom malom jezeru u Nemačkoj, koje meri manje od desetine kvadratnog kilometra, živi 23.000, tako da je logično da ih ima mnogo.

Njihova invazivna priroda i brzo širenje po značajnom delu planete učinili su ih intrigantnom metom za naučna istraživanja. Međunarodni tim naučnika završio je analizu njihovog genoma u nastojanju da otkrije njihovo poreklo i otkrio da su čudniji nego što smo mogli da sanjamo. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Nature Ecology Evolution.

Genom mramornog raka ima 3,5 miliona parova baza - to je više od ljudskog genoma - koji se sastoji od otprilike 21.000 gena iz 92 hromozoma. Ono što je neobično je da umesto očekivane dve kopije svojih hromozoma, mramorni rak ima tri. Njihov genetski sastav je sličan Slough raku, bliskom rođaku, što navodi naučnike da zaključe da je prvi mramorni rak rođen neobičnim reproduktivnim slučajem kada su se dva Slough raka parila.

Štaviše, čini se da roditelji Slougha potiču iz različitih delova sveta, pa je malo verovatno da su se sreli u divljini. Umesto toga, veruje se da su možda bili bačeni u isti akvarijumski rezervoar i sreli u zatočeništvu gde će kasnije roditi svoje neobično potomstvo.

To je možda bio kraj priče, ali ova nova genetska aberacija mora da je nekako pobegla iz rezervoara - ili je neko od sopstvenih kloniranih potomaka uspeo - i probio se u divljinu. Često se misli da su klonirane vrste izložene većem riziku jer im nedostaje genetska raznolikost koja dolazi sa seksualnom reprodukcijom, ali to nije bio izazov za mramorne rakove, barem do sada.

Uprkos svom neobičnom poreklu i aseksualnoj reproduktivnoj strategiji, uspeo je da stekne uporište širom sveta. Iako se još nije pojavio u divljini Sjedinjenih Država, neke oblasti preduzimaju preventivne mere, nazivajući ih zabranjenim, čak i u akvarijumskoj trgovini, gde su postali popularni.

To je strategija vredna truda. Jednom kada nađu put u ekosistemu, verovatno se neće zaustaviti. Jedna jedinka može da položi 700 jaja, sve kopije same sebe, i mogu preživeti uslove suše tako što će se ukopavati u zemlju i migrirati preko kopna. Sve vreme, oni se nadmeću i smanjuju broj endemskih vrsta.

Nadajmo se samo da mermerni rak nikada neće usredsrediti se na čovečanstvo. Ako to urade, možda nikada nećemo moći da ih zaustavimo.

(Telegraf.rs)