U ovom skladištu tela čuvaju na -135°C: Najmlađa je devojčica (2), nadaju se da će da oživi

Foto: Profimedia

Udruženje za produženje života "Alcor" u Arizoni spolja izgleda kao sasvim obično skladište, ali ukoliko zavirite unutra videćete nešto što ste dosad mogli da gledate samo u naučno-fantastičnim filmovima.

Naime, tamo leže zamrznuta tela pacijenata koji se uzdaju u tehnologiju budućnosti koja bi mogla da ih vrati u život.

Preporučujemo

Za 200.000 dolara ljudi mogu da zamrznu svoje telo u zamrzivaču visoke tehnologije, dok po akcijskoj ceni od 80.000 mogu da zamrznu samo svoj mozak.

Trenutno se tamo nalazi 199 ljudskih ostataka koji se održavaju "svežim" zahvaljujući tečnom azotu koji ih drži na -135 °C, temperaturi tako niskoj da zaustavlja sve ćelijske funkcije i čuva ih onakvim kakve jesu sve dok ne budu odmrznuti.

Ljudi koji plaćaju ovu uslugu uglavnom očajnički žele da vide svoju porodicu u budućnosti. Najmlađa pacijentkinja poznata je kao dvogodišnja devojčica s Tajlanda koja je umrla od raka mozga, a njeni roditelji nadaju se da će se jednog dana ponovno susresti sa njom, piše Daily Mail.

Devojčica sa Tajlanda koja je zamrznuta u Arizoni Foto: Profimedia

Međutim, kriogeničko zamrzavanje privlači i one bogate i ekscentrične, pa tako u "Alcoru" leži i telo američkog programera koji je prvi radio na otklanjanju grešaka i nadogradnji Bitcoinovog otvorenog koda, a koji je umro 2014. godine, nakon petogodišnje borbe s amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS).

Postoje ozbiljna etička i moralna pitanja o toj praksi o kojoj se priča već godinama, međutim, zasad je njena realizacija na nivou mašte.

Direktor firme koja je osnovaa 1972. godine, Maks Mur, priznao je u intervjuu u februaru 2020. godine da njegova kompanija ne zna kada će tehnologija potrebna da probudi njegove pacijente biti razvijena.

Kako funkcioniše zamrzavanje tela?

Da bi bili član "Alcora", morate da plaćate godišnju naknadu od 200 dolara sve do 18. godine, a članarina raste u zavisnosti od toga koliko godina ima osoba koja želi da se zamrzne.

Oni koji nisu članovi "Alcora", a žele da zamrznu voljenu osobu moraće da plate dodatnih 20.000 dolara. Ako osoba umre van SAD-a ili Kanade, a želi da zamrzne svoje ostatke, to košta dodatnih 10.000 dolara.

Cela tela stavljaju se u velike cilindrične komore zajedno sa još tri tela. Mozgovi se mogu držati u policama, pri čemu ih pet stane u komoru u koju inače stane jedno telo.

Nakon što osoba umre, lekari moraju brzo da se bace na posao kako bi sačuvali telo i spremili ga za zamrzavanje.

Prvi korak podrazumeva da se iz tela ispusti krv i ostala tečnost, a zatim se ono uroni u tečnost koja podseća na antifriz. Time se sprečava kristalizacija i oštećenje ćelija tokom procesa zamrzavanja. Tek onda telo ide u bure koje za skladištenje ne koristi električnu energiju nego se umesto toga jednom nedeljno puni novim azotom.

Ljudi kojima je zamrznuto celo telo nadaju se da će se probuditi u istom obliku u kom su umrli, dok onima kojima su zamrznuti samo mozgovi čekaju naprednu tehnologiju koja će za njih da napravi potpuno novo telo.

Podeljena mišljenja

Maks Mur se nada da će ova tehnologija u budućnosti postojati, međutim, mnogi stručnjaci se ne slažu s njim.

Kanadski biolog doktor Majkl Henriks, napisao je 2015. godine da je čak i s nečijim nervnim sistemom mapiranim pre nego što se smrzne, nemoguće u potpunosti replicirati osobu.

- Mapa veza nije dovoljna za simulaciju, a kamoli repliciranje nervnog sistema i postoje ogromne prepreke za postizanje besmrtnosti - napisao je za MIT Technology Review.

Za ljude koji zamrzavaju samo mozak, sintetički nervni sistem bio bi potpuno drugačiji od onog koji su ostavili u svom starom telu, smatra biolog.

- Iako bi teoretski bilo moguće sačuvati informacije u mrtvom tkivu, to zasada sigurno nije. Niko ko je iskusio gubitak voljene osobe ne može, a da ne saoseća s nekim ko plati 80.000 dolara da im se zamrzne mozak. Ali reanimacija ili simulacija je beznačajna lažna nada koja nadilazi obećanja tehnologije i svakako je nemoguća sa smrznutim, mrtvim tkivom koje nudi "krionička" industrija. Oni koji profitiraju od ove nade zaslužuju naš bes i prezir - rekao je on.

(Telegraf.rs)