Nova naučna studija otkriva: Veliki rojevi pčela utiču na promenu vremenskih prilika!

Foto: Shutterstock

Rojevi pčela proizvode veliku količinu "struje" koja može da utiče na lokalne vremenske prilike, sugeriše novo istraživanje a prenosi Livescience. Ovo otkriće, do koga su istraživači došli merenjem jačine električnih polja oko košnica medonosnih pčela (Apis mellifera), pokazuje da one mogu proizvesti isto toliko atmosferskog elektriciteta koliko i pražnjenje groma. Tako pčele mogu imati važnu ulogu u upravljanju klimatskim modelima.

Biologija i statički elektricitet

Sićušna tela insekata prikupljaju pozitivno naelektrisanje dok se hrane, zahvaljujući trenju molekula vazduha o njihova krila (pčele zamahnu više od 230 puta u sekundi) ili zbog sletanja na površine sa električnim nabojem. Pretpostavljalo se da su efekti ovih sićušnih naboja gotovo neprimetni. Međutim, nova studija, objavljena 24. oktobra u časopisu iScience, pokazuje da insekti mogu da generišu enormnu količinu električne energije.

Preporučujemo

„Tek nedavno smo otkrili da su biologija i statična električna polja blisko povezani i da postoje mnoge neslućene veze na različitim prostornim skalama, u rasponu od mikroba u tlu i interakcije između biljaka i oprašivača do rojeva insekata i globalnog električnog kola“, izjavio je Ilard Hanting, glavni autor studije i biolog sa Univerziteta u Bristolu.

Statički elektricitet je nagomilano električno naelektrisanje (naboj) u mirovanju, uzrokovano neravnotežom elektrona na površini materijala. Ono proizvodi električno polje koje može da utiče na druge objekte u okolini. Tako je statički elektricitet vrsta “mirujuće” električne energije, za razliku od električne struje. Negativno naelekrisani elektroni “skaču” sa površine na površinu, ostavljajući jednu pozitivno naelektrisanom, dok druga postaje negativno naelektrisana. Prenos preko dve jonizovane površine postavlja razliku napona, ili potencijalni gradijent preko kojeg “skaču” naelektrisanja.

Ovaj gradijent elektrostatičkog potencijala nas prodrma kad dodirnemo kvaku nakon hodanja po tepihu i stvara munje pri trenju ledenih grudvi unutar oblaka. Ovaj fenomen svojevremeno je demonstrirao Bendžamin Frenklin, u čuvenom eksperimentu sa zmajem: mokra žica za koju je bio privezan zmaj prenosila je varnice od olujnog oblaka do ključa pričvršćenog za njen kraj.

Elektrostatika insekata

Elektrostatički efekat se javlja kod mnogih insekata. On pomaže pčelama da privuku polen, a paucima da pletu negativno naelektrisane mreže koje privlače i zarobljavaju pozitivno naelektrisan plen. Radi provere uticaja pčela na promene u električnom polju naše atmosfere, istraživači su postavili monitor električnog polja i kameru blizu mesta nekoliko pčelinjih kolonija. Pčele su preplavile vazduh i za tri minuta rojenja potencijalni gradijent iznad košnica povećao se na 100 volti po metru. Prilikom drugih rojenja, izmeren je efekat od čak 1.000 volti po metru: zbog toga je gustina naelektrisanja velikog roja medonosnih pčela bila oko šest puta veća od “naelektrisanih” oluja prašine i čak osam puta veća od olujnog oblaka.

Foto: Shutterstock

Naučnici su otkrili da gušći oblaci insekata stvaraju veća električna polja. To zapažanje omogućilo je da postave modele “pravljenja” struje među drugim insektima koji se roje, kao što su skakavci i leptiri. Skakavci se često roje do "biblijskih razmera", stvarajući guste oblake veličine oko dve hiljade kvadratnih kilometara! U megaoblaku, na manje od 1,3 kvadratna kilometra, “spakuje” se do 80 miliona ovih insekata. Istraživači pretpostavljaju da je efekat oblaka skakavaca na atmosfersko električno polje zapanjujući, jer stvara električni naboj gustine slične onima koji prave munje.

Istraživači smatraju da je malo verovatno da insekti proizvedu oluje, ali na druge načine utiču na vremenske prilike. Električna polja u atmosferi mogu jonizovati čestice prašine i zagađivača, menjajući njihovo kretanje na nepredvidive načine. Pošto prašina može da “uguši” sunčevu svetlost, saznanje kako se prašina kreće i gde se taloži veoma je važno za predviđanje i objašnjenje promena klime u nekom regionu.

„Iako se smatra da je električni naboj vezan i razumljiv jedino kroz fiziku, važno je znati koliko je čitav svet prirode povezan sa elektricitetom u atmosferi“, izjavio je Hanting. "Povezivanje biologije i fizike moglo bi pomoći u rešavanju mnogih zagonetki prirode, poput pitanja zašto velike količine prašine iz Sahare “otputuju” tako daleko od ove pustinje”.

(Telegraf.rs)