Da li bi dinosaurusi ovako izgledali da nisu izumrli?

Foto: Dale Russell & Ron Séguin/Canadian Museum of Nature via Naish & Tattersdill, Canadian Journal of Earth Sciences, 2021

Pre 66 miliona godina, asteroid koji je udario u Zemlju promenio je tok evolucije.

Nebo je potamnelo. Prestala je fotosinteza kod biljaka i one su nestale. Potom su uginule životinje koje su se hranile biljkama. Lanac ishrane se pokidao. Više od 90 posto svih vrsta je nestalo. Kad se prašina slegla, na našoj planeti ostala je šačica ptica. Dinosaurusi, najveće životinje koje su ikad hodale Zemljom su zbrisani. Ali, ovaj katastrofalni događaj omogućio je evoluciju čoveka.

Preporučujemo

Zamislite da je asteroid promašio Zemlju i da su dinosaurusi preživeli.

Kako bi izgledali dinosaurusi grabljivci koji su visoko evoluirali? Možda bi odavno postavili svoju zastavu na Mesecu, pita se Sciencealert?

Naučnici koji proučavaju dinosauruse odavno raspravljaju o hipotetičkom svetu kojim vladaju ova stvorenja. Iako to zvuči kao loša naučna fantastika, otvorena su nova pitanja o evoluciji. Jedno od njih je i da li je čovek slučajno na Zemlji ili je evolucija inteligentnih korisnika oruđa bila neizbežna?

Misaoni eksperiment o evoluciji sauropoda

Mozak, oruđe, jezik i velike društvene grupe čine čoveka dominantnom vrstom na planeti. Već ima više od osam milijardi Homo sapiensa na sedam kontinenata. Ljudi ima više nego svih divljih životinja zajedno. Izmenili smo polovinu Zemljine površine da bismo se hranili. Zato nauka tvrdi da su budući ljudi morali da evoluiraju.

Osamdesetih godina prošlog veka, paleontolog Dejl Rasel je predložio misaoni eksperiment u kome je dinosaurus mesojed evoluirao u inteligentnog korisnika oruđa. Ovaj "dinosauroid" je imao veliki mozak i hodao je uspravno. Govoreći o veličini dinosaurusa, sauropod, brontosaurus i njihovi rođaci su evoluirali u divove dugačke 30-ak metara i teške 30 do 50 tona. Bili su deset puta teži od slona i dugački kao plavi kit. Ovo se desilo kod više “dinosaurskih” podvrsta, uključujući grupe Brachiosauridae, Diplodocidae, Turiasauridae, Mamenchisauridae i Titanosauria. Svi oni poznati su kao sauropodi.

Sve se dešavalo na različitim kontinentima, u različito vreme i u različitim klimatskim uslovima, od pustinja do prašuma. Neki dinosaurusi nikad nisu postali supergiganti, dok su drugi rasli. Nešto u vezi sa njihovom anatomijom: pluća, šuplje kosti, snaga i telika težina, metabolizam ili sve zajedno “otključalo” je evolucioni potencijal i omogućilo da se enormno uvećaju. S vremenom, mali biljojedi su se umnožavali, a ptice su postale raznovrsne. Dugonogi i brzi predatori evoluirali su kasnije.

Dinosaurusi mesojedi - megalosauridi, alosauridi, karharodontosauridi, neovenatoridi i tiranosaurusi - evoluirali su više od 100 miliona godina, u više navrata, i postali ogromni predatori, teški po nekoliko desetina tona. Njima su rasla tela, ali mozak se nije uvećavao. Dinosaurusi iz doba jure, alosaur, stegosaur i brahiosaur, poznati su po minijaturnim mozgovima. Do kasne krede, 80 miliona godina kasnije, tiranosaurusi su razvili veći mozak, mada je on i dalje težio jedva pola kilograma! Mozak stegosaura nije dostizao ni 100 grama, a velosiraptor je u glavi imao samo 15 grama moždane mase. Šta reći o prosečnoj težini ljudskog mozga od 1,3 kilograma?

Evoluciona ograničenja sisara

Čini se da su dinosaurusi imali složen društveni život: živeli su u krdima i razvili rogove da bi se branili. Ali, najviše su evoluirale vrste sa malim mozgom, bilo biljojedi, bilo mesojedi.

Pitanje je da li bi se radikalnije evolutivne promene među dinosaurusima dešavale da asteroid nije udario u Zemlju. Verovatno bi Zemljom još hodali superdžinovski bijojedi dugog vrata i ogromni potomci tiranosaurusa. Iako su razvili malo veći mozak, malo je dokaza da bi postali genijalni. Nije sasvim sigurno da bi sisari uspeli da nateraju ove džinove da migriraju, jer su dinosaurusi bili dominantni u svom okruženju do udara asteroida.

U međuvremenu, sisari su imali različita evolutivna ograničenja. Nikad se nisu razvili u džinovske biljojede i mesojede, ali je njihov mozak u više navrata rastao. Masivni mozgovi (veliki ili veći od čovekovog) evoluirali su kod orki, nekih vrsta kitova, slonova, pojedinih foka i majmuna.

Neki potomci dinosaurusa, ptice poput vrane i papagaja, imaju složeniji mozak. Umeju da koriste “alat”, umeju da pričaju, broje… Ipak, samo su sisari poput primata, majmuna, slonova i delfina, razvili najveći mozak i najkompleksnije ponašanje.

Pitanje naučnika glasi: da li je izumiranje dinosaurusa bilo presudno da sisari postanu inteligentniji? Možda i nije, jer navodno evolucija čoveka nije bila neizbežna. U Africi, primati su evoluirali u majmune sa velikim mozgom i više od 7 miliona godina su se “pretvarali” u moderne ljude. Nešto što ima veze sa afričkom faunom, florom ili geografskim regionom pokrenulo je evoluciju kopnenih primata velikog tela i velikog mozga koji su naučili da koriste oruđe. Ali, kod drugih primata, evolucija se razvijala drugačije.

Kad su primati stigli u Južnu Ameriku, pre 35 miliona godina, samo su evoluirali u više podvrsta majmuna. Primati su do Severne Amerike stizali najmanje tri puta, i to odvojeno: pre 55 miliona godina, zatim pre 50 miliona i na kraju pre 20 miliona godina. Ipak, nisu evoluirali u vrstu koja proizvodi nuklearno oružje i pametne telefone, već su iznenada iščezli.

Iako su dinosaurusi zbrisani s lica zemlje, Homo sapiens je izgleda “naleteo” na pravu kombinaciju: mnoštvo mogućnosti udruženih sa - srećom.

(Telegraf.rs)