Pola života provedu pod vodom, a mogu da zadrže dah 13 minuta: Upoznajte "ljude-ribe" iz Indonezije

Foto: ChinaImages / ddp USA / Profimedia

Većina ljudi može da zadrži dah šezdesetak sekundi, a neki nekoliko minuta.

S druge strane, pripadnici plemena Badžao iz Indonezije pomeraju granice, toliko da zalaze u sferu naučne-fantastike. Njihove sposobnosti su fascinantne, pa ne čudi što ih nazivaju “ljudi-ribe”.

Preporučujemo

Pripadnici plemena Badžao skoro čitav život provode na moru - i u moru. Žive u čamcima ili u kolibama smeštenim na plitkim grebenima, i migriraju iz mesta u mesto. Iz tog razloga, nazivaju ih i “morski nomadi”.

Njihova ishrana se sastoji od morskih plodova i životinja koje sami ulove, prenosi LadBible.

Pored Indonezije, mogu se pronaći na Filipinima i u Maleziji, a neka istraživanja kažu da obitavaju na pomenutim prostorima više od 1.000 godina.

A, imaju i nestvarne ronilačke sposobnosti. Ponekad se spuštaju do 70 metara dubine bez ronilačke opreme(!), tačnije sa tegovima i ručno izrađenim drvenim naočarima.

Pomenuli smo da većina ljudi može da zadrži dah šezdesetak sekundi, a pojedini pripadnici plemena Badžao tvrde da su ostali pod vodom 13 minuta!

Profesorka Melisa Lardo sa Univerziteta Kopenhagen radila je istraživanje o jedinstvenom plemenu iz Indonezije, a svoje zaključke je iznela na Bi-Bi-Siju.

“Oni rone više puta dnevno, do osam sati. Oko 60 odsto svog vremena su pod vodom”, objasnila je.

Dok je pokušavala da pronikne u tajnu njihovih sposobnosti, Lardova je došla do neverovatnih saznanja.

“Znamo da foke i drugi morski sisari koji rone imaju uvećanu slezinu, nesrazmernu veličini tela. Mislim da rešenje enigme leži u ovom organu”, kazala je.

O čemu se radi? Slezina nije najvažniji organ u ljudskom telu - tehnički možete živeti bez nje, ali dok je imate podržava imuni sistem i reciklira crvena krvna zrnca.

Profesorka Lardo je svoj zaključak oformila nakon posete plemenu Badžao, prenosi National Geographic.

“Želela sam prvo da upoznam zajednicu, a ne da se samo pojavim s naučnom opremom i odem. Kasnije sam donela prenosni ultrazvučni aparat i komplete za sakupljanje pljuvačke. Išli smo u različite domove i slikali njihove slezine”, otkrila je.

Tako je utvrdila da je veličina slezine kod njenih domaćina bila 50 odsto veća nego kod njihovih sunarodnika s kopna, Saluana!

Istraživanjem su pronašli i gen PDE10A, koji se smatra da kontroliše određeni hormon štitne žlezde. Takav gen nisu imali pripadnici plemena Saluan.

Dakle, “morski nomadi” imaju uvećanu slezinu koja skladišti oksidirana crvena krvna zrnca, što im najverovatnije omogućava da duže zadrže dah.

Slezina je uključena u takozvani odgovor čoveka na ronjenje. Kada je telo potopljeno u hladnu vodu, broj otkucaja srca se usporava, krvni sudovi u ekstremitetima se smanjuju, a slezina skuplja.

Ova kontrakcija ubrizgava u krv dodatne ćelije bogate kiseonikom, omogućavajući telu da duže opstane pod vodom.

(Telegraf.rs)